Nas iskreni prijatelj je Rusija koja se kroz istoriju, ali i sada dokazala da je prijatelj Srbije, jedina koja je uzela u zaštitu Srbiju kao sto je Amerika štitila Izrael.

Postoji velika sličnost između Srba i Jevreja. Obe države imaju za svoj temelj krv i kosti svojih predaka. Naročito u Drugom svetskom ratu gde su i jedni i drugi ubijani na najzverskije načine. Očigledno da se žrtve ne vrednuju isto, jer nekoliko decenija kasnije srpski narod se ponovo našao u zbegu i krvnički je ubijan, oteto mu je srce Kosovo i Metohija, rušene su crkve, zgrade, mostovi, spisak nema kraja.

Amerika je 40-ih godina 20. veka pomogla Izraelu da napravi svoju državu, a danas njihov odnos je takav da jedni druge nazivaju braćom. I Srbi imaju velikog brata, a to je Rusija. Ona se danas bori da vrati srpskom narodu dostojanstvo i najbitnije da nam pomogne izgradimo savremenu državu koja će biti jaka i koju će u budućnosti teško ko moći više da napadne i razara.

Odnos koji imaju Amerika i Izrael je ne samo ekonomski, već i kulturni, religijski, diplomatski a na prvom mestu vojni i Amerika je ta koja pruža svu vojnu pomoć Izraelu u borbi za svoj opstanak. Rusija to isto mora da pruži Srbiji jer odnos naša dva naroda je prožet viševekovnim bratskim odnosom. Kada je bilo najteže, Rusi su nam pomagali. Nemojmo zaboraviti Prvi svetski rat, kada je carska Rusija bukvalno zapretila zapadu da se Srbija mora zaštititi iako ona sama nije imala snage, ali ušla je u bitku da bi spasila svog malog brata. Pored istorijskih i kulturnih veza, najjača je duhovna, pravoslavna.

Srpski narod izražava najdublje poštovanje i zahvalnost Izraelu zato što je sve ove godine principijelan i istrajan u nepriznavanju proglašenja nezavisnosti lažne države Kosovo. I sam izraelski premijer Netanijahu nedavno, ističući da prijateljstvo jevrejskog i srpskog naroda „seže hiljade godina unazad, još iz doba starog Rima“, obećao da „Izrael nikada neće zaboraviti ulogu Srbije u borbi protiv nacizma, zbog čega je srpski narod zauvek u srcima Jevreja“.

Verujem da će srpska diplomatija vrlo brzo priznati Jerusalim kao prestonicu Izraela. Apelujem da se iskoristi jedinstvena prilika da se s punim pravom na jednom glasanju u Ujedinjenim nacijama nađemo na istoj strani sa predstavnicima SAD, odnosno američkim predsednikom Donaldom Trampom koji je načinio pozitivan iskorak u međunarodnoj politici, priznavanjem Jerusalima kao glavnog grada Izraela – a ako ima mudrosti, srpska diplomatija mora uz pomoć izraelske diplomatije da obezbedi podršku od Donalda Trampa za naš srpski interes zato što je naš svenacionalni usklik „Kosovo je Srbija“ sinonim za jevrejsko „Jerusalim je Izrael“. Jevreji su u prošlosti učili od Srba, danas mi moramo da učimo od Jevreja.

Danas više nego ikada potrebno je da se produbljuje bratski odnos, jer od velike je važnosti radi spasenja srpskog naroda da rusko prisustvo u Srbiji bude sveprisustvo. Da Rusija postane Srbiji ono što je Amerika Izraelu.

(autor: Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige / Danas)

Klinički psiholog, profesor i pisac Mila Alečković odgovorila je na optuužbe ministra Zorana Đorđevića da je dete koje je povereno njoj na šuvanje bilo zapušteno i zaraženo šugom. Alečković je u video izjavi odbacila navode Centra za socijalni rad i pokazala niz fotografija koja pokazuju da je dete živelo u odličnim uslovima i išlo u elitnu školu.

Ona je rekla da ne krivi Đorđevića, koji je samo pročitao ono što su mu ljudi iz Centra za socijalni rad dostavili, ali da  su ti izveštaji lažni i pozvala ga je da proveri ono što je navedeno. Ona je takođe izjavila da će brojni umetnici i javne ličnosti koji su dolazili u posete poridici Mile Alečković svedočiti istinu o uslovima u kojima je dete živelo.

Pokazala je i fotografije sa putovanja po Francuskoj, Španiji i Italiji koje pokazuju da dete nije oskudevalo kako je Đorđević naveo. Dete je bilo dve godine u porodici Mile Alečković.

Ona je zaposlene u Centru za socijalni rad optužila da su dete iz njene kuće uzeli iz pakosti u ljubomore.  Ranije je Mila Alečković izjavila da je dete oduzeto kako bi bilo prodato drugoj porodici.

Ona je ministra i nadležene iz Centra pozvala na suočavanje koje su odgovorni iz Centra već jednom odbili.

(Pravda)

Hrvatski premijer na današnjoj sednici Vlade izjavio da je Hrvatska poslala Srbiji protestnu notu zbog napada na tri Hrvata u vojvođanskom mestu Sonta.

– Pozivam Srbiju da zaštiti svoje građane hrvatske nacionalnosti – rekao je premijer Hrvatske.

O incidentu koji se dogodio tokom vikenda javnost je, posredstvom hrvatskih medija, obavestio predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, Tomislav Žigmanov.

HINA je juče izvestila da je povodom nedavnog incidenta u Sonti otpravnik poslova u hrvatskoj ambasadi u Beogradu preneo Ministarstvu spoljnih poslova Srbije zabrinutost zbog „etnički motivisanog uznemiravanja i fizičkog napada“ i zatražio detaljne informacije od srpske strane.

Policijska uprava Sombor je, u međuvremenu, saopštila da incident nije nacionalno motivisan, a da su izazivači tuče uhapšeni.

Srbija odbila da primi notu

Ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Mira Nikolić je u Ministarstvu spoljnih poslova te države odbila da primi protestnu notu.

Ona je sagovornicima prenela da je, na osnovu svih provera i razgovora sa većim brojem potencijalnih svedoka i učesnika događaja, od kojih su nadležni organi uzeli izjave, utvrđeno da motiv nedavnog sukoba u Sonti nije bio nacionalna pripadnost oštećenog ili izvršioca.

Nije jasno kako je navedeni incident mogao da dobije takvu kvalifikacija kada su u njemu učestvovala lica koja su iste nacionalne pripadnosti, navela je ona.

Ambasadorka je upozorila da bi ovakvi potezi Republike Hrvatske, u nekim drugačijim okolnostima, mogli da destabilizuju inače mirnu situaciju u multinacionalnim sredinama i skladne odnose pripadnika brojnih etničkih zajednica u Republici Srbiji.

Imajući navedeno u vidu, Mira Nikolić je odbila da primi protestnu notu MIP-a R. Hrvatske, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

AMERIČKI mediji pišu da neke privatne kompanije iz SAD aktivno kupuju na istoku Evrope lovce sovjetske i ruske proizvodnje.

Kupuju i poluotpisane i one koji su u sasvim pristojnom stanju, najviše MiG-29, MiG-21 i Su-27. Dovode ih u red, a potom ih ratna avijacija SAD navodno koristi za vežbanje svojih pilota. Kao „neprijateljsku avijaciju“ i – mete.

Sami Amerikanci iz ovoga izvode zaključak da se njihovi piloti (Pentagon) spremaju za rat protiv Rusije.

Ovo je u istoriji SAD već bilo.

Amerikanci su tokom 1968-me – u vreme vazdušnih bitaka na Severnim Vijetnamom – sramno gubili u duelima sa vijetnamskim pilotima. Na četiri oborena „Fantoma“ ili „Skajhouka“ – dolazio je po jedan MiG-17 ili MiG-21.

Tada je Pentagon 1969-te u avio-bazi Miramar formirao centar za pripremu pilota za vazdušne bitke. Koristili su i taktiku avijacije SSSR, a na krilima aviona imali su i crvene zvezde.

U oktobru 1972-ge u avio-bazi Nelis bila je formirana 64-ta eskadrila nazvana „Agresor“. Tako je Sovjetski Savez – ne napadajući SAD – u očima Amerikanaca postao agresor.

„Agresori“ su koristili avione koji su spolja ličili na sovjetske lovce iuz tog vremena. Najpopularniji je bio F-5 Tiger.

Čak su korišćeni i izraelski lovci „Kfir“, koji su u SAD nazvani F-21A, da njihovi piloti ne bi smetali s uma da ratuju protiv MiG-21.

Ovakve pripreme su dale rezultate: američki gubici su se osetno smanjili.

Ukrajina je među zemljama koje Amerikancima jeftino prodaju svoje MiG-29 i Su-27.

Posle raspada SSSR, Sjedinjene Države su 1999. preko posrednika u Moldaviji kupili nekoliko MiG-29 – specijalno za pomenutu 64-tu eskadrilu.

Sada im Ukrajina, ako je verovati američkoj štampi, za male pare ustupa svoje MiG-29 i Su-27 koji će izigravati pravo „agresora“.

Nije isključeno ni da piloti Nezaležne (ironično: Nezavisne Ukrajine) požele da u trenažnim borbama upravljaju svojim lovcima, glumeći ruske pilote.

Da su ukrajinski lovci već u sastavu eskadrile „Agresor“ indirektno potvrđuje i pogibija potpukovnika američke avijacije Erika Šulca koji je poginuo početkom septembra. Njegov avion se razbio dok je on izvodio složene figure sa Su-27.

Poginuo je 160 kilometara severozapadno od avio-baze Nelis.

Pored polovnih i zastarelih „migova“ i „suhoja“, u sastav 64-te eskadrile su uključeni i savremeni F-16C Block 25F.

Njih su ofarbali u boje najnovijeg ruskog lovca pete generacije Su-57, koji još prolazi letačka testiranja.

Nisu izostale ni zvezde na krilima.

Rat se, dakle, nastavlja. Dobro je samo što je zasad sve na nivou vojnih igara…

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da je eksplozija koja se dogodila u prodavnici u Sankt Peterburgu rezultat terorističkog čina

On je to rekao na ceremoniji dodele godišnjih nagrada za vojne službenike koji su služili u Siriji, prenosi Rojters.

– To je bio teroristički čin. A nedavno je Savezna bezbednosna služba sprečila još jedan napad – rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, bezbednosna situacija u Rusiji bi bila gora da je dozvoljeno hiljadama građana Ruske federacije, koji su se borili na strani ID, da se vrate u domovinu.

On je dodao i da u slučaju da ugroze živote predstavnika zakona ne treba da bude uhapšen, već upucan na licu mesta.

– Počinjen je teroristički napad u Sankt Peterburgu juče. Dao sam instrukciju direktoru FSB da se ponaša isključivo u skladu sa zakonom kada postupaju sa teroristima i hapse ih. Međutim, ukoliko se pojavi opasnost po živote i zdravlje naših zaposlenih, naših oficira, da se ponaša odlučno, odnosno da se niko ne hapsi, već da se napadač eliminiše na licu mesta – rekao je Putin, prenosi Tass.

On je dodao i da je FSB nedavno sprečila još terorističkih napada.

U eksploziji koja se dogodila u jednoj od prodavnica u supermarketu u Sankt Peterburgu povređeno je 13 osoba, od kojih je osam zadržano u bolnici.

Javnost u Srbiji još uvek bruji o velikom finalu prve sezone serije „Senke nad Balkanom“ emitovane pre neki dan.

O tome ko je ispao pozitivac, ko negativac i kako je sve okončano još dugo će se pričati, a veliku pažnju svakako je izazvalo i prikazivanje „belih Rusa“ i uloga koju su kozaci imali u svemu.

O seriji, utiscima o njoj, ali i tome kako danas u Srbiji žive i šta rade kozaci, razgovarali smo sa Draganom Stanojevićem, vrhovnim atamanom Savez Kozaka Ratnika Rusije i Inostranstva za Balkan.

Serija „Senke nad Balkanom“ čija se prva sezona završila nedavno ponovo je vratila u žižu interesovanja epizodu iz srpske istorije u vezi sa ruskim „belim emigrantima“, kojima je kralj Aleksandar pružio utočište posle Oktobarske revolucije.

Već nakon emitovanja prve epizode mnogo se prašine podiglo zbog činjenice da je, smatraju kritičari, ruska emigracija koja je u Srbiji našla utočište bežeći od komunista, nepravedno prikazana u veoma negativnom svetlu.

Ovo se u prvom redu odnosi na prikaz kozaka koji u seriji trguju opijumom i drže klub koji je leglo kocke i prostitucije.

Ono što je sporno kod ovog serijala je to što su u njemu pomešane realne istorijske ličnosti, a istorijski događaji nadgrađeni i pretvoreni u kriminalni serijal u kom kozaci imaju kriminalnu ulogu.

„Kozaci su predstavljeni u sasvim drugom kontekstu od njihovog istorijskog, čime je poslata poruka, koja je izazvala revolt mnogih, pa i moje supruge, čiji je otac bio kozak po rođenju. Kozaci iz realnog istorijskog perioda, kao zaštitnici pravoslavlja i otadžbine, predstavljeni su kao trgovci opijumom i kriminalci, a to ima poseban značaj u ovom geopolitičkom momentu“, počinje priču Dragan Stanojević, vrhovni ataman Savez Kozaka Ratnika Rusije i Inostranstva za Balkan.

Nakon Oktobarske revolucije, kraljevina SHS postala je novi dom za nešto manje od 50.000 ruskih izbeglica i to, u prvom redu, intelektualaca – profesora, doktora, pisaca, sveštenika, umetnika… Sačuvan je podatak da je samo na čelo univerzitetskih katedri u Kraljevini došlo čak 28 ruskih profesora!

„Narod mora da zna da su „Beli Rusi“ u našu zemlju doveli inteligenciju koja je ostavila neizmeran trag u našem društvu u svim njegovim segmentima – arhitekturi, medicini, nauci, obrazovanju… najlepše zgrade Beograda delo su tih Rusa“, ističe Stanojević i dodaje da sudbina tih ljudi, proganjanih i ubijanih, nigde, pa ni u Srbiji nije bila laka.

Zbog toga nije isključeno da su neki od njih i posegnuli za kriminalom ako rešenjem, ali reč je o malom broju pojedinaca.

„Što se tiče kozaka, poznato je da su oni uvek prvi na liniji fronta odbrane otadžbine, a u miru su zemljoradnici i čuvari tradicije. Da, istina je da su kozaci slobodoljubivi narod i sa tog aspekta su vansistemski, jer imaju svoju tradiciju, unutrašnja pravila ponašanja i ustav. Istina je i to da su kozaci uvek bili ozbiljno organizovani, da je organizovani kriminal ili mafija, uvek izbegavala konflikte sa njima, jer su bili svesni posledica. U tom smislu se mogu prihvatiti pojedini segmenti iz serije, ali jedino prikaza kozaka kao boraca protiv kriminala i raznih sekti, a ne kao organizatora kriminala“, smatra Stanojević dodajući da je kozaštvo i danas poznato kao nosilac vere i tradicije, a kozaci kao borci protiv raznih vidova sekti.

Naš sagovornik ističe da je serija, ako se posmatra samo sa aspekta umetničkog izražaja, „interesantna i dobra“.

„U ovoj seriji mi u stvari vidimo sve ono što je i danas aktuelno – vlast sraslu sa kriminalom, u policiji pojedince koji službu koriste za prikrivanje kriminala, časne ljude koji se bore, ali ih sistem guta… Možete videti i kako funkcioniše politički i vojni vrh, kada u jednom momentu zbog ličnih interesa, donose odluku, da menjaju politiku prema Rusijii i onda kreće obračun sa njima“, ističe Stanojević.

Ipak, jedno je sigurno – „Senke nad Balkanom“ izazvale su dovoljno pažnje da u Srbiji ponovo oživi interesovanje za kozake i njihovu ulogu u svetu – tadašnjem, ali i sadašnjem. Dragan Stanojević, vrhovni je ataman Saveza Kozaka Ratnika Rusije i Inostranstva za Balkan.

„Što se tiče naše organizcije, ona je registrovana u Rusiji i objedinjuje kozake kako u zemlji matici, tako i van nje. Ima međunarodni pravni status i predstavništva na svim kontinentima i u preko 30 država. Na čelu je vrhovni ataman – general Viktor Vodolacki, koji je poslanik Državne Dume, opunimoćeni predstavnik predsednika Vladimira Putina, potpredsednik komiteta bezbednosti, potpredsednik komiteta za Evroazijske integracije, patriotsko vaspitanje, međunarodnu saradnju… Dakle, čovek koji ima visoke državne funkcije i autoritet, a bio je dugogodišnji Vrhovni Ataman Donskih Kozaka“, objašnjava naš sagovornik.

Dragan Stanojević ističe da je sa generalom Vodolackim sarađivao u poslednjih 20 godina i lobirao za srpske interese po raznim pitanjima. To je bio, kaže, jedan od osnovnih razloga da postane njegov opunomoćeni predstavnik za Balkan i bude zadužen za koordinaciju svih kozačkih udruženja na ovom prostoru.

„Moj zadatak i pored toga što sam vrhovni ataman SKVRiZ za Balkan, nije da komandujem, već da pomognem u udruživanju, da koordiniram i obezbedim podršku i moguću pomoć, da budem faktički njihov pomoćnik i zato su naša vrata širom otvorena za svakog ko želi da bude deo tog velikog bratstva“, kaže Stanojević.

U poslednje vreme, širom sveta, pa i u Srbiji, pojavilo se mnogo udruženja koja za sebe tvrde da su kozačka, a bilo je i slučajeva manipulacija i zloupotreba. Dragan Stanojević kaže da je upoznat sa ovim i da je organizacija već reagovala.

„U Srbiji su se takođe pojavila neka udruženja ili atamani, koji ne odgovaraju potrebnom standrardu niti imaju veze sa tradicionalnim kozaštvom, već to koriste radi ličnih interesa ili promocije. Doneta je odluka da sva kozačka udruženja, gde god se nalazila, budu akreditovana u Savezu i da se na taj način ogradi od onih drugih, koja to ne budu uradila“, objašnjava naš sagovornik dodajući da na taj način žele da izbegnu mogućnost zloupotrebe i manipulacije.

Stanojević je siguran – kozaci i danas i te kako mogu da budu korisni društvu i državi, a naročito crkvi.

„Kozaštvo u Srbiji treba da bude korisno, kao što i jeste njegova namena, a ne samo paradno. Kozaci nas Srbe smatraju najbližim narodom i imaju ogromno poštovanje prema nama, vole nas i cene, i uvek su spremni da nam pomognu, cenom i svojih života. Ali pošto se svi borimo za mir i bolji život, sadašnja funkcija Saveza Kozaka se svodi na kultrurnu i ekonomsku saradnju“, zaključuje Dragan Stanojević.

(kurir.rs)

ZVEZDANO platno, drvena rezbarena stolica, rustični sto na kojem je crna kožna torba iz koje vire „artije“ i on -Matije Bećkovića, naš uvaženi pesnik i akademik, čije su se reči vijale do zvezda u četvrtak uveče u Zvezdara teatru. Pesnikovo veče poezije, 21. po redu, otvorila je izvršna direktorka „zvezdanog“ pozorišta Jasna Novakov.

– Hvala veliko pesniku što nas je sve ove godine darovao svojom poezijom i što je novcem darovao one kojima je to bilo najpotrebnije. Prihod od ove večeri namenjen je za Crkvu cara Lazara na planini Lukavici za repliku Njegoševe kapele na Lovćenu – rekla je Novakova.

Sve prethodne večeri poezije Matije Bećkovića na sceni Danilo Bata Stojković najavljivao je književnik Dušan Kovačević, ali on sinoć zbog bolesti nije bio prisutan.

– ‘Ajmo prvo da pozdravimo Duška sa željom da što pre ozdravi – kazao je Bećković kada je izašao na scenu, što je publika burnim aplauzom podržala.

Pesnik je veče započeo stihovima: „Bože dragi, nemam većeg čuda, no što pišu poslije Njegoša?“, da bi nastavio recitovati svoje mnogobrojne pesme i poeme.

Publika, među kojoj su bili Bećkovićeva kćerka Olja, novinaka Ljiljana Smajlović, kulturolog Zorica Tomić, profesorka Lila Radonjić i mnogi drugi kulturni poslenici i poštovaoci poezije, dugo je uživala u Bećkovićevoj veštini stvaranja i kazivanja stihova.

KNJIGA NA POKLON

KAO uzdarje publici Zvezdara teatar je odštampao i podelio knjigu „Matija Bećković: 20 godina večeri poezije u Zvezdara teatru“ autorke Tatjane Nježić u kojoj su predstavljeni svi prethodni Bećkovićevi „zvezdani“ nastupi.

KOREN đumbira je izuzetno lekovit. Može da se koristi protiv mučnine, bolova u stomaku, zubobolje, krvarenja i reumatizma, za ubrzavanje varenja, lečenje srčanih bolesti i zaceljivanje rana. Ipak, đumbir u ovo doba godine je najbolji za prevenciju prehlada.

Bilo da se koristi u ishrani ili se od njega pravi čaj, đumbir je idealan saveznik za jačanje imuniteta.

Đumbir u ishrani se uglavnom koristi svež, sitno seckan ili rendan. Budući da je u većim količinama ljut i karakteristične arome, najbolje je da se upotrebljava kao začin u salatama.

Na organizam đumbir deluje tako što snažno ubrzava cirkulaciju i samim tim podstiče razmenu materija. Diuretički efekat i preznojavanje koje izaziva pogodno deluju na detoksikaciju tela i borbu protiv virusa.

Stručnjaci za ishranu tvrde da đumbir pomaže i u slučaju otoka i grčeva, smiruje kašalj, poboljšava pamćenje i podiže energiju.

Đumbir, takođe, snižava vrednosti holesterola u krvi i povećava broj i pokretljivost spermatozoida.

SA MEDOM I LIMUNOM

DA biste u sezoni infekcija pojačali imunitet primenite ovaj jednostavan recept. Jedan limun operite, iscedite i sitno iseckajte i koru. Dodajte četiri-pet supenih kašika meda i jednu kašiku narendanog đumbira. Uzimajte po jednu kašiku ujutru na prazan stoma.

ČAJ ZA DETOKSIKACIJU

OLJUŠTITE i iseckajte komad đumbira veličine palca. Stavite u pet decilitara hladne vode, kuvajte oko 20 minuta, a zatim procedite i zasladite medom. Pijte nekoliko šolja dnevno.

Piše: Mihailo Medenica

Zašto ćutite na pretnje Dauta Haradinaja, gospodine predsedniče?!

Kadri ste da stanete u odbranu banditski plaćene jelke ali ne i Srbije, Srblja, Kosovo i Metohije koji, biće, više nije najskuplja srpska reč.

Ni približno skupa kao jelka, sramotna ćutnja, izdaja…biće da više nije ni reč koja se izgovara glasno, voljno, kao amanet, pričest…

Zašto sramotno ćutite na najavu zveri da će početak rada Suda za ratne zločine krvnika OVK značiti ponovno ustrojavanje terorista, one nakoti kojima ste uzeli meru za odela, presvukli ih u njih, vezali im kravate i proglasili prihvatljivim koalicionim partnerima?

Znate li šta podrazumeva ta koalicija: naši vratovi- čakije njihove.

Mislite li da se Daut šali sve u duhu novogodišnje svetkovine?!

Razmislite još jedanput, mada siguran sam da odlično znate o kome govorim:

bratu- brata koji sa sebe ne mogu sprati srpsku krv da se čitav Ibar, Drim, Sitnica, Lab, sve Bistrice sliju preko njih…

O suvlasniku otužne Srpske liste koju ste zajednički osnovali kao ortačko preduzeće s ograničenom odgovornošću, savesti, moralom i primisli da učine bilo šta što bi braći Haradinaj, Tačiju, Čekuu, Ljimaju, Selimiju, Mazreku…nanelo duševnog nemira, mada je sramota pomenuti njih i duše u istoj rečenici, osim ako se ne misli na sve one duše koje nose na savesti…

Taj čopor, gospodine predsedniče, polako razvezuje kravate i raskopčava košulje kojima ste ih kao svatove darivali, najavljujući da im je komfornije da o Srbima brinu u starim dobrim uniformama, znajući da će i tada biti sasvim prihvatljivi koalicioni partneri, jer važna je suština a ne forma, zar ne?

A, suština je, rekoh, da Daut govori ono što brat misli, dok se srpska lista svojski trudi da ga ne prekine u razmišljanju, jer zašto ga sekirati sitnicom da osim nekoliko mizernih ministara ima još Srblja na Kosovu i Metohiji, mada to i nisu neki Srbi već zlopamtila pusta koja nikako da prihvate da je pogača u njihovim rukama a nož kod Haradinajevih…

Spran od krvi, valjan da preseče pogaču dok ne zatreba za…

Ma, neka ste Vi naciji objasnili da je jelka od 83.000 evra investicija, jer u šta ulagati nego u veštačke četinare: oni ne trule, ne rađaju, ne ištu ništa, za razliku od Srba na presvetom Kosovu i Metohiji od čijih se trupla nema gde ni jelka pobosti u zemlju a da ne zasija krvlju mučenika…

Zašto ćutite gospodine predsedniče?

Zašto pred tim sudom (ako ikada proradi) neće biti Ramuša, Tačija, Agima, Ljimaja, Mazrekua…?

Ko im je dao sapun i peškir, ko im je pridržao kondir da operu ruke?

Ko ih je skinuo sa poternica (Daut Haradinaj se slavodobitno šetkao Novim Sadom), ko im je oprostio Košare, Paštrik, Drenicu, Kačanik, Klečku, Radonjićko jezero, Junik, Orahovac, Hoču, decu, žene, starce, naživo drane policajce, osakaćene vojnike, džakove pune srpskih glava, naše i ruske dobrovoljce?!

Ko im je oprostio Samodrežu, Zočište, Devič, Bogorodicu Ljevišku, SveteArhangele, oca Stefana, Goraždevac, „Pandu“, Staro Gradsko…

Kome su zveri prihvatljivi partenri u vlasti nad onim nad čime samo Bog ima vlast, a Srbe je darivao da mu doveka čuvaju tu šaku presvete i grobne zemlje?!

Kome Daut Haradinaj preti, gospodine predsedniče?!

Nikome, dabome, jer šta kome od vas znači to Srblja i taj oboženi lakat zemlje gde su nam, ponavljam i ponavljaću doveka- kolevka i grob!

Svakome od nas- SVAKOME!

Ma, samo da ne sekiramo krvavu braću, idu praznici, možda ih najedimo pa Srpskoj listi ukinu paketiće…

Koliko još to obraza imamo da okrenemo za šamare, ili, pak, više nemam ni jednoga..?

Branite Vi jelku, to je ipak investicija!

Kosovo i Metohija je preskupa srpska reč, toliko skupa da ste se sablaznuli kada ste čuli cenu pa odlučili da poništite konkurs i poklonite ga…

Srbija nije dovoljno bogata za takav luksuz, znam, a usput proverite i tapiju datu nam od Gospoda, siguran sam da ćete pronaći silne nepravilnosti i malverzacije…

Gospoda na sud, zveri OVK u odela, a Srbiju…Srbiju ko jeftin lampion na jelku, dok je ne raskite ili ne zakite Srbima, Haradinaji su barem umešni u tome…

P. S. Opozicijo vajna, zašto i vi ćutite, zar je Kosovo i Metohija za sve postalo toliko skupa reč da je bolje zagledati se u bagatelni skupštinski jelovnik?!

(Dvaujedan)

s-400

Isporuka prvih raketnih sistema vazdušne odbrane S-400 Turskoj, započeće u martu 2020. godine, rekao je direktor korporacije “Rostek”, Sergej Čemezov.

“Prve isporuke planiramo u martu 2020. godine. Jedina stvar koja je preostala je odobravanje konačnih dokumenata”, rekao je Čemezov, prenosi TASS.

Vrednost ugovora za prodaju raketnih sistema S-400 je 2,5 milijardi dolara, kaže Čermezov, dodajući da je Turska prva članica NATO koja je kupila sistem S-400.

“Pregovori o prodaji sistema Saudijskoj Arabiji su u završnoj fazi. Sve u svemu, dosta pažnje smio posvetili saradanji sa Bliskim Istokom, dosta posla je urađeno na nizu zajedničkih projekata sa državama Persijskog zaliva”, rekao je Čemezov.

Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, najavio je 12. septembra ove godine da je potpisan ugovor sa Rusijom oko kupovine sistema S-400 i da su uplatili kaparu.

Ruski S-400 je najmoderniji ruski raketni sistem vazdušne odbrane, koji je u službi od 2007. godine. Dizajniran je da uništava avione, krstareće i balističke rakete, a može se koristiti i protiv kopnenih meta.

S-400 ima domet od 400 kilometara, a mete može da zahvata i na visini do 30 kilometara.

Ruski predsednik Vladimir Putin pobesneo je zbog najnovijeg bombaškog napada koji je u sredu uveče izveden u supermarketu „Perekrestok“ na severozapadu Sankt Peterburga, u kom je povređeno 13 osoba. Zbog toga je šef Kremlja najavio rat do istrebljenja terorista, tvrdeći da je u trenutku udara na šoping-zonu ručno izrađenom bombom punom šrapnela i eksera moglo da prođe i do nekoliko hiljada Rusa.

– To je bio teroristički čin. Zato sam dao instrukcije direktoru FSB da njegovi ljudi eliminišu svakog za koga posumnjaju da je opasan po život i zdravlje ljudi. Podrazumeva se, pre toga treba delovati u skladu sa zakonom, ali naši moraju da budu odlučni ako ti zločinci pružaju otpor hapšenju – poručio je ruski predsednik na ceremoniji dodele godišnjih nagrada za vojne službenike koji su služili na ratištu u Siriji.

Kako je naglasio, u poslednje vreme je FSB osujetio još nekoliko terorističkih akcija na tlu Rusije, međutim, nije eksplicitno naveo i primer pokušaja udara na katedralu Kazan u Sankt Peterburgu. Napad na to čuveno rusko zdanje sprečen je pre samo desetak dana zahvaljujući informacijama koje su ruske službe dobile od američke CIA, pa je Putin pozvao američkog kolegu Donalda Trampa da mu na tome zahvali.

Razneto 40 ljudi u Avganistanu

Takozvana Islamska država (ISIS) preuzela je juče odgovornost za stravični dvostruki bombaški napad na novinsku agenciju Vojs i susedni Islamski kulturni centar u avganistanskom gradu Kabulu, u kom je ubijeno najmanje 40 ljudi. Zasad se zna da je masakr izazvao jedan bombaš-samoubica koji je nosio samoubilački prsluk, ali da je imao i pomagače. Među stradalima je i šestoro dece.

– Bezbednosna situacija u zemlji bila bi gora da je dozvoljeno hiljadama građana koji su se borili na strani ISIS da se vrate u domovinu – naveo je šef Kremlja.

Inače, eksploziju u supermarketu „Perekrestok“ izazvao je zasad neimenovani muškarac, koji je oko sedam sati uveče ušetao u prodavnicu noseći ranac. Na snimku bezbednosnih kamera koje su zabeležile zločinca vidi se kako se on krio ispod kapuljače, a zatim lagano ostavio ranac u ormariću i mirno izašao. Posle pola minuta odjeknula je zastrašujuća eksplozija, koja je uništila ogroman deo marketa i rafove, pa samo čudom nije bilo mrtvih. Ipak, među 13 povređenih, jedna osoba je u kritičnom stanju.

Teorija o umešanosti opozicije

Mnogi mediji su i pre izjave ruskog predsednika Vladimira Putina da je u Sankt Peterburgu izveden teroristički napad počeli da spekulišu da je eksplozija možda čin neke opozicione ruske grupe. Naime, početkom nedelje je glavnom Putinovom konkurentu iz redova opozicije Alekseju Navaljnom zabranjeno da se kandiduje na predsedničkim izborima naredne godine, te se veruje da su njegovi sledbenici želeli da se osvete šefu Kremlja. Navodno, zato i nije izazvana eksplozija veće razorne moći da ne bi bilo žrtava.

Stručnjaci objašnjavaju da je udar improvizovane naprave bio ekvivalentan eksploziji 200 grama TNT. Ipak, veruje se da je napadač bio manje iskusan jer nije izabrao lokaciju na kojoj bi mogao da izazove veće krvoproliće, a i ostavio je eksploziv u ormaru.

Podsetimo, Sankt Peterburg je ove godine već bio meta terorista, kada je u podzemnoj železnici usled eksplozije ručno izrađene bombe ubijeno 16, a ranjeno 50 osoba.

BONUS VIDEO:

MILOŠ BIKOVIĆ objasnio vezu izmedju Srba i Rusa, Kosovo je za Srbe…

Rešenje krize u Makedoniji postalo je jedan od prioriteta za Vašington, koji posle učlanjanje Crne Gore u NATO po svaku cenu i po hitnom postupku želi da pod svoje okrilje ugura i Skoplje

Plan je da Makedonija dobije novo ime i tako reši višedecenijski spor sa Grčkom, čime bi nestale sve prepreke za njen prijem u NATO.

Istoričar Aleksandar Raković otkriva da je za Makedoniju skovano novo ime i da će se naša susedna država najverovatnije zvati Centralnobalkanska republika (CBR).

Prema njegovim rečima, dosadašnja jedinstvena makedonska država može biti podeljena na dve federalne jedinice.

Raković je dodao da je moć nacionalističke parije VMRO-DPMNE doskorašnjeg premijera Nikole Gruevskog, koja bi mogla da se suprotstavi ovoj kolonijalnoj ideji slomljena.

Raković je takođe naveo da u događajima na Zapadnom Balkanu veliku ulogu igraju velike sile.

BONUS VIDEO:

RATKO DMITROVIĆ: Građanski rat u SFRJ

Gostujući u emisiji „Priča o nama“ televizije Banat vojno-politički komentator Miroslav Lazanski objasnio je da je sa šest Migova 29, čiju je kupovinu u Rusiji dogovorio predsednik Vučić i 10 Migova koje već imamo, Srbija kompletirala svoju vojnu eskadrilu.

Sa 6 novih Migova Srbija je kompletirala svoju vojnu eskadrilu:

Kako je Vučić ojačao vojsku: Svi pobednički koraci koji su Srbiju pretvorili u moćnu silu na Balkanu

– Vojska Srbije sa ovih 6 Migova i 10 Migova 29 koje već ima, imaće kompletnu eskadrilu. Imaćemo Migova kao bivša SFRJ 1987. godine. Tako ćemo uspeti da sačuvamo lovačku avijaciju koja je bila pred umiranjem. To će biti eskadrila na nivou modernizacije 4 – ističe Lazanski.

Upitan da li zna koliko će Srbija platiti Belorusiji vojne avione, vojnopolitički komentator lista Politika objašnjava.

– Mislim da avione u suštini dobijamo besplatno s tim što ćemo platiti njihovu modernizaciju. Pitanje je i ko će modernizovati protiv-raketni sistem S 300, Rusija ili Belorusija, sve zavisi u kojoj ga verziji kupujemo. Inače, detalji vojno-tehničkog sporazuma svuda u svetu su tajna, niko ih ne objavljuje. Samo mi ovde u Srbiji očekujemo da znamo sve detalje. Za svaku zemlju formira se drugačija cena.

Da li cenu određuje stepen prijateljstva sa Rusijom?

– Da, stepen prijateljstva, stepen političkih odnosa i stepen ličnih veza između predsednika država. A Rusi uvek vode računa i o platežnoj moći država. Sigurno nije ista cena za Srbiju i za Kazahstan koji ima naftu i zlato. Zato je vrlo nezahvalno govoriti o ceni. Mi naoružanje zapravo kupujemo od Belorusije ali uz saglasnost proizvođača, a to je Ruska federacija. Ugovorima je strogo definisano da se naoružanje ne može prodati trećoj strani bez saglasnosti Rusije. To je uobičajena klauzula jer danas Mađarska i Poljska, na primer, ne mogu da prodaju ni jedan komad oružja proizvedenog u Rusiji, dok se Moskva ne saglasi – rekao je Lazanski.

(Telegraf.rs)

BONUS VIDEO: 

MILOŠ BIKOVIĆ o vezi između Srba i Rusa: Kosovo je za Srbe…

U ruskim školama se sve više pažnje posvećuje patriotskom odgoju dece, piše francuski Le Figaro. Vojne pesme, filmovi i praznici su postali poznati deo školskog života.

Iako u dece vojne i patriotske teme obično uzrokuju zanos, ne baš svi roditelji i nastavnici podupiru takve inicijative, piše francuski list, koji kritizira ruski obrazovni program.

“U ruskim se školama među učenicima sve više pažnje posvećuje obrazovanju vatrenim patriotizmom“, piše Le Figaro.

Opisujući veče u tipičnoj ruskoj muzičkoj školi, list skreće pozornost na temu dečjeg nastupa u kojem deca pevaju pesme o “zmajevima u Americi i Evropi, dok se u pozadini prikazuju patriotski isečci”.

“Niko ili gotovo niko u Rusiji ne razmišlja o propitivanju tih uobičajenih porodičnih večeri”, piše autor članka Pjer Avril, dopisnik iz Moskve.

Pjer Avril, opisuje razvoj patriotskog programa obrazovanja od 2016. do 2020. godine, dizajniran da se deci i mladima usadi sećanje na “ponosna herojska dela njihovih očeva i dedova. Za ovaj je program u Rusiji izdvojeno 1,66 milijardi rubalja.

“Priprema se i Zakon o načelima državne politike u sferi patriotskog odgoja, s ciljem da građani shvate potrebu za zaštitom domovine i važnost obuke u vojnom roku”, piše francuski novinar.

Međutim, Pjer Avrill je pronašao Ruse koji ne odobravaju takve inicijative, koje s vremena na vrijeme dovode do sukoba između roditelja i školskog vodstva.

Francuski novinar kao primer navodi jedan slučaj, kada je majka jednog učenika odbila sudelovati u kolektivnoj fotografiji u vojnoj odori s replikom oružja u rukama.

“Roditelji tvrde da bi se škola trebala prije svega trebala baviti poučavanjem nauke, a ne pevanjem patriotskih pesama. No, nakon razmišljanja, oni puštaju da sve ide svojim tokom i ne sukobljavaju se s državom”, Avril citira mišljenje aktivista nezavisnog sindikata “Učitelj”, Andreja Demidova.

Nezavisnog sindikat “Učitelj” je mali opozicioni liberalni sindikat, koji je na izborima za moskovsku upravu u septembru (rujnu) podržao izbor Julija Galinine iz stranke “Jabuka”, koja je od 2006. deo Saveza liberala i demokrata za Evropu.

Prema rečima francuskog novinara, patriotska mobilizacija ruskih škola je samo pola inicijative aktualne vlade. Ostatak inicijativa i patriotskih događaja sami organizuju direktori škola, nastavnici i lokalni zvaničnici.

U isto vreme, ruska deca su oduševljena takvim događajima, piše Pjer Avril,.

Prema jednom od nastavnika istorije u Moskvi, deca pokazuju interes za vojnu službu i sanjaju da studiraju na vojnim akademijama i ustanovama.

Drugi omiljeni praznik ruske dece je 9. maj.

“Danas, kao u vreme Komsomola, škole sudeluju u procesiji pod imenom “Besmrtni puk“, piše Le Figaro, što je inicijativa raširena u Rusiji i celom svijetu, kada se 9. maja (svibnja), na Dan pobjede nad nacifašizmom, na ulicama mogu videti reke ljudi sa slikama svojih očeva, dedova i pradedova koji su se borili ili poginuli u Drugom svetskom ratu.

Međutim, marš Besmrtnog puka je inicijativa koja nema veze sa Sovetskim Savezom i ranije se održavala nekoliko puta u nekoliko gradova, a prva je zabilježena 1966. godine, kada su učenici jedne škole u Novosibirsku prošli ulicama grada s fotografijama boraca Crvene armije iz Drugog svetskog rata. Marš je 1999. održan čak i u Izraelu, ali se kao masovna organizirana akcija pod tim imenom počela provoditi 2012. godine 2015. je marš “Besmrtni puk” održana je u 1150 gradova i naselja, najvećim dijelom u Rusiji i još 16 svetskih zemalja. 2016. godine je marširala u 42 svetske zemlje u kojima su, osim Rusije, potomci odali počast njihovim dedovima, čak i pradedovima koji su se borili.

“Među novim sudeonicima marša je i Vladimir Putin, komadant oružanih snaga, koji se vidi na snimci uz decu u uniformama”, piše Le Figaro. Podsetimo da se deca na taj dan oblače u istorijske uniforme Crvene armije iz ’40-ih godina prošlog veka.

(Logicno)

BONUS VIDEO: 

RATKO DMITROVIĆ: Ruska medijska divizija

Piše: Dragomir Anđelković

Tramp i njegovo okruženje dobro shvataju da Amerika nema interes u produbljivanju sukoba sa Rusijom, odnosno da joj šteti otvaranje, od Balkana do Centralne Azije, sa njom novih frontova. No, izložen stalnim a agresivnim optužbama da je „ruski čovek“, te široj antiruskoj kampanji usmerenoj ka američkoj i evropskoj javnosti, on nije u stanju da izvrši korenit zaokret u američkoj spoljnoj politici. Bilo šta da pokuša, nailazi na sistemske otpore i medijsku satanizaciju. Srećom, sužen je manevarski prostor i njegovim mondijalističkim oponentima.

EVROATLANTSKI AMERIČKI ČEKIĆ

Oni koji negiraju američke nacionalne interese, pretvarajući i tu supersilu u obično oružje svog globalnog kapitala i mondijalističke ideologije, optužuju Trampa, koji želi da afirmiše realne interese SAD kao prioritet politike te države, da je „ruski čovek“. Cinično, ali daje rezultat. Evroatlantski centri moći, preko njima a ne Trampu lojalne tzv. američke „duboke države“ – konglomerata sačinjenog od ranije pozicioniranih birokratskih vrhova piramida moći u domenu spoljne, bezbednosne i drugih važnih grana administracije SAD – i dalje u mnogome usmeravaju američku spoljnu politiku.

Paradoksalno je ali je tako, američki imperijalizam je zapravo antiamerički jer u interesu elite koja nema ni domovinu, niti bilo kakvu lojalnost prema državama u kojima živi, samu Ameriku dovodi u poziciju da bude „topovsko meso“. Širom sveta sve više ljudi mrzi tu zemlju a zapravo je ona postala čekić u rukama evroatlantskih mondijalista (zagovornika globalne imperije pod kontrolom njihovog kapitala). Doduše, oni nisu više u stanju da pravolinijski nameću sve što žele, ali lukavim pristupom, u čemu im pogoduje inercija višedecenijske američke spoljne politike koju su direktno kreirali, mnogo toga su u stanju da izrovare. U tom svetlu potrebno je da se osvrnemo i na tzv. višeslojni „rumunski scenario“, čija realizacija se već nazire a mogla bi da uzme maha sledeće godine.

PAKLENA KOMBINATORIKA

Radi se o perfidnom planu kojim bi stratezi tzv. „duboke države“ poentirali od Vašingtona gde bi imali povod da dodatno jurišaju na Trampa, preko Balkana koji je za njih pogodno mesto za puštanje krvi i izazivanje zapleta, do Moskve kojoj je namenjeno isisavanje novih resursa u godini predsedničkih izbora. Na istočnim obodima Balkana nalazi se Republika Moldavija (Moldova). U pitanju je bivša sovjetska republika a danas nezavisna država koja se, kao i mnoge druge zemlje našeg regiona opterećenog teškim nasleđem prošlosti, suočava sa brojnim izazovima. Identitetskim, ekonomskim, geopolitičkim. U to sada šire nećemo ulaziti, te se nećemo svrstavati na bilo čiju stranu, ali bitno je reći da je iz te, umnogome parališuće konfuzije, isplivalo makar relativno čvrsto opredeljenje za vojnu neutralnost Moldavije.

To, kao deo šireg lanca opasnih regionalnih geopolitičkih procesa, žele da promene evroatlantski centri moći. Početna tačka im je radikalizacija moldavske političke scene. Javno mnenje te zemlje je uglavnom miroljubivo nastrojeno i opredeljeno za politiku balansiranja koja bi omogućila da Moldavija, kao i Srbija, izbegne da bude uvučena u veliku arenu gde se odigravaju veoma rizične globalne igre. Svakako veliki deo tamošnjih političara shvata da je i radi toga, ali i zbog ekonomskih i drugih perspektiva te države, važno razvijati dobre odnose sa Rusijom. Međutim, postoje ekstremisti koji ne žele da vide realnost i spremni su da dovedu svoju zemlju u stanje da postane obična evroatlantska moneta za potkusurivanje.

MOLDAVSKO RASKŠĆE

Njih svim silama podržavaju predstavnici nekih američkih i sa njima povezanih evropskih struktura (anacionalne briselske i njima slične snage), od državnih do nevladinih organizacija soroševskog tipa. A da bi tim moldavskim neodgovornim političarima bilo lakše da steknu punu moć, odnosno da bi je ubrzano ispoljili na način kako to želi tzv. „duboka država“, uporedo se radi i na ostvarivanju sledećeg koraka u, nazovimo ga, „rumunskom scenarijom“. Taj naziv je pogodniji od moldavskog, zbog planiranog višekomponentnog domino efekta o kome ćemo govoriti.

Sa raspadom Sovjetskog Saveza deo nekadašnje njegove Moldavske SSR istočno od Dnjestra gde postoji slovenska većina (sa kojom inače harmonično živi tamošnje romansko stanovništvo), izdvojio se iz sastava novostvorene nezavisne države. U pitanju je Pridnjestrovlje koje od tada funkcioniše kao zaseban entitet, iako formalno gledano nije priznato kao nezavisna država ni od Rusije a kamoli neke druge članice UN. Važno je naglasiti da uz sve teškoće prouzrokovane takvim tokom događaja – a ranih 90-ih došlo je i do kratkotrajnog oružanog sukoba – Moldavija i Pridnjestrovlje su našle neki model suživota. Daleko je sve od toga da bude sjajno, odnosno od iznalaženja formalnog rešenja za sukob, ali se bar ne puca a obavljaju se svakodnevne životne aktivnosti (a da ne bi bilo zabune, na tamošnje procese ne treba mehanički projektovati nama dobro poznatu međunacionalnu mržnju sa bivšeg jugoslovenskog prostora jer u Moldaviji i Pridnjestrovlju toga mnogo manje ima neko god nas, ali zato je više svojevrsnih postmoderno neofeudalnih političkih faktora).

NOVI IZAZOV KREMLJU

To sve nije bitno onima koji žele da izazovu sukob. Svakako su svesni da on osim krvi ništa dobro, i to bilo kome, ne bi doneo. Htela to ili ne, Rusija bi morala da se umeša kako bi zaštitila Pridnjestrovlje koje se na nju oslanja. A to i želi tzv. američka „duboka država“. Cilj joj je otvaranja novog ili tačnije aktiviranje starog žarišta na postsovjetskom prostoru, u koji bi Moskva bila direktno uvučena, sa svim vojnim, političkim, ekonomskim, diplomatskim i drugim posledicama koje bi to imalo. A one bi nesporno bile velike i bolne.

Tako bi se Rusija dodatno na razne načine iscrpljivala, proširio bi se front država angažovanih protiv nje, antiruska propagandna mašinerija u svetu dobila bi još opasniju municiju. A Moskva, iako podržava kompromisno rešenje spora između Moldavije i Pridnjestrovlja te nastoji da umirujuće deluje i u samoprograšenoj republici na koju ima uticaj (a gde takođe postoje oni koji se ne vode racionalnim opštim već samo lično-partijskim računom), ne bi mogla mirno da posmatra akciju proti nje. Pogotovo što je tamo, i to uz legitiman dogovor sa svim stranama koje su bile u sukobu posle raspada SSSR-a, stacioniran (tačnije zadržan) ruski vojni kontingent sa statusom mirotvoračkih snaga.

RAT PROTIV RAZUMA

Kako bi stvari pomerili od relativno stabilnih ka potencijalno veoma burnim pa možda i ratnim, Amerikanci su tokom ove godine intenzivirali vojnu saradnju sa Moldavijom, na način koji je podrazumevao obuku njenih snaga za akciju protiv Pridnjestrovlja i zajedničke vojne vežbe nadomak njegovih granica. Tako, ali i agresivnom propagandom od strane medija finansiranih sa zapada, razliva se benzin. Niko odgovoran ni u Moldaviji, ni u Pridnjestrovlju (posebnim njegovim navođenjem ne prejudiciram njegovo status) ne želi rat, ali izazivanjem (geo)političkih tektonskih poremećaja stvari mogu da se otrgnu kontroli i većini se nametne ono što ona ne želi. Tako se, između ostalog, podrškom radikalno nacionalistički nastrojenim moldavskim političaraima raspaljuje vatra.

Svim tim se stvaraju uslovi da u određenom trenutku, kada to najviše odgovara Evroatlantskim centrima moći, bude izazvan ratni požar. Naravno, nije lako do toga dovesti stvari jer, da ponovim, i u Moldaviji, i u Pridnestrovlju a da ne govorimo o Rusiji, dominiraju oni koji ne žele sukob. Ali, da parafraziran jednu našu narodnu izreku o pogači, zrno po zrno baruta – eksplozija. Raspirivanjem strasti, stvaranjem vojno-politički preduslova za sukob, širenjem klijentske mreže među novinarima, političarima i drugim tzv. liderima javnog mnenja i ostalim metodama – nije isključeno da će nedobronamerne zapadne strukture izazvati rat. A on bi onda bio katalizator niza geopolitički procesa koji idu na ruku evroatlantskim moćnicima. Tu bi bili pogođeni i mi u Srbiji.

KOSOVSKO-KATALONSKE REFLEKSIJE

Kulminacija krize u Moldaviji i sukob sa Pridnjestrovljem u koji bi bila uvučena i Rusija, momentalno bi se odrazio na drastično pogoršanje odnosa i između Bukurešta i Moskve. Rumunija je zainteresovana za dešavanja u zoni o kojoj govorimo koliko i Rusija. Uz to što bi se i ona na neki način u sve navedeno umešala, za očekivati je da bi uporedo bila pokrenuta nova NATO politička ofanziva protiv Rusije, od propagande do nametanja osuda u raznim međunarodnim telima tipa Saveta Evrope pa do UN. Srbija se svakako u takvim okolnostima, kao što je i do sada činila, ne bi okrenula protiv Rusije. Nema sumnje da ne bi podržala razne antiruske rezolucije. To dobro znaju i oni koji zakuvavaju novu krizu oko Pridnjestrovlja a ujedno su, u duhu stostrukih standarda, promoteri kosovskog secesionizma.

Njihovo nastojanje da Prištini bude otvoren put u niz međunarodnih organizacija ali i ka članstvu u EU, ne daje adekvatne rezultate. Uz ono što ne mogu da promene, a to je ruski veto u vezi sa ulaskom Kosova u UN, ima stvari koje se nadaju da mogu da izmene iako su do sada doživljavali neuspehe. Tu se radi o makar slabljenju ako ne i razbijanju bloka EU država koje ne priznaju secesiju Kosova i prepreka su za tzv. evrointegracije te naše separatističke pokrajine. Godinama već ulažu velike napore kako bi bar neku od pet EU članica koja ne prihvata lažnu nezavisnost Kosova privoleli da to učini.

Cilj je da tako otpočne proces koji bi doveo da toga da se broj onih koji unutar EU i dalje ostaju na liniji međunarodnog prava svede na 2-3 države. Za početak. U sledećoj fazi bi i te države bile izložene još većem pritisku da popuste. Što tim pre postaje realno ako se uspešno okonča, takođe evroatlantski, katalonski projekat tj. sofisticirani plan razbijanja jedinstva španske države u cilju promovisanja mondijalističkog projekta „Evrope regiona“ (a da napomenem da su lideri katalonskog secesionizma po pravilu zagovornici ekstremnih evroatlantskih vrednosti, od migracione do ekonomske politike). To je posebna priča kojom se sada nećemo baviti, ali letimičan osvrt na nju je bio potreban da bismo shvatali ceo domino efekat o kome „pričamo“ a čiji smo mi element.

EVROATLANTSKA (NE)MOĆ

Vratimo se Pridnjestrovlju i Moldaviji. Tu se sada, kao što smo već videli, zakuvava „paklena čorba“ koja treba da nanese štetu kako građanima koji tu žive, tako i Rusiji ali i Srbiji. Evroatlantskim centrima moći nije bitno koliko će i kako ljudi patiti. Tuđa krv i muke ih ne pogađaju. To su već bezbroj puta pokazali. Važno im je jedino da ostvare svoje mračne geostrateške ciljeve. A sa igrom koju su već 2017. otpočeli u Moldaviji sa namerom da kulminira 2018, planiraju, da ponovim, da uvuku Rusiju u novi sukob, otvore žarište pogodno za uspostavljanje dodatnog NATO uticaja pa i prisustva nadomak njenih granica, relativizuju a možda i eliminišu moldavsku vojnu neutralnost, potpuno zatruju odnose Rumunije i Rusije te, konačno, izazovu ozbiljno pogoršanje odnosa između Bukurešta i Beograda, što bi moglo da rezultira i rumunskim priznanjem lažne NATO države Kosovo.

Sve to bi bilo loše za narode koji žive od Srbije do Rusije, ali korisno je onima koji su već prolili more krvi od Libije preko Sirije do Iraka. Globalna kriza bi dobila novi zamah a on bi se odrazio i na Balkan sa daljim eksplozivnim potencijalom koji to može da ima. No, nadajmo se da „dubinska država“ neće moći da ostvari ono što je zamislila. I u samom Vašingtonu je mnogo onih koji uviđaju kakvo zlo ona donosi i Americi a ne isključivo drugim državama i njihovim narodima. To, kao i racionalno suprotstavljanje opasnim planovima razumnih igrača u našem regionu i drugim delovima Evrope, možda ipak prevlada u pozitivnom smislu. Mondijalistički stratezi, ma koliko bili beskrupulozni, ipak nisu svemoćni. Na to trba da nas podseti i Trampova pobeda na američkim predsedničkim izborima. Ona nije promenila stvari kao što smo se nadali, ali je ipak mnogo toga izmenila na štetu tzv. „dubinske države“ i njenih gospodara!

(Vidovdan)