Ruski šef države i u 64. godini može se pohvaliti izuzetnom vitalnošću, koju duguje, pre svega, raznovrsnoj hrani bez masnoća i zelenom čaju, zbog kojih izgleda mnogo mlađe.

Vitalan, u odličnoj fizičkoj formi i uvek dobro raspoložen, najzdraviji šef države na svetu ne samo da je izuzetno fizički aktivan već posebno vodi računa o ishrani, za koju njegovi kuvari kažu da je ipak skromna. Vladimir Putin u 64. godini izgleda godinama mlađe, pliva, radi zgibove, izbegava masnu hranu, a zeleni čaj smatra neizostavnim sastojkom na svojoj trpezi.

VOLI POVRĆE

Kada je na zajedničkom ručku s Putinom nekadašnji kancelar Nemačke Gerhard Šreder pitao ruskog predsednika šta voli da jede, on mu je odgovorio:

– Volim povrće: paradajz, krastavac, zelenu salatu. Ujutru jedem heljdinu kašu, sir i med. Ako moram da biram između ribe i mesa, odabrao bih ribu, ali volim jagnjetinu. Ravnodušan sam prema slatkišima, osim kada je reč o sladoledu. Kada putujem, volim da probam lokalnu kuhinju. Davno sam se navikao na zeleni čaj. Eto, to je sve. U toku dana se trudim da jedem voće i pijem što više jogurta – naveo je Putin.

Predsednik Putin voli rusku domaću kuhinju, a posebno guste supe sa povrćem – boršč i soljanku. Kako ruski šef države obožava ribu, jela od raznih sorti ribe i morskih plodova poput školjki uvek su na njegovom meniju.

Jedan od kuvara koji je imao tu priliku da kuva za ruskog predsednika jednom prilikom je izjavio da Putin zaista preferira hranu spremljenu od raznih vrsta ribe, a da, pored zelenog čaja, ponekad popije čašu crvenog vina.

Da je Vladimir Putin skroman u izboru jela, potvrdila je kuvarica Irina.

– Izbor Vladimira Vladimiroviča je veoma jednostavan: kada sam ga posluživala, tražio bi kašu ili boršč. Ono što takođe mnogo voli jeste pita, posebno ona sa ribljim fileom – rekla je ova kuvarica.
Njegovi kuvari navode i da Putin ipak ponekad naruči „tiganj“ – mešano meso, koje se sastoji od domaće pljeskavice, vešalice, kobasice i pohovane šnicle.

PROTEINSKA ISHRANA

– Putin iza sebe ima ekipu odličnih nutricionista koja vodi računa o njegovoj ishrani. Sve što se nalazi na njegovom meniju je sasvim adekvatna hrana za nekoga ko je sportski aktivan kao što je on – komentariše za Srpski telegraf nutricionista Branka Mirković i objašnjava:

– Kaša koju Putin jede nije ona koju mi uzimamo iz kesica i natopimo u vodi. Rusi kuvaju ovas, heljdu, pa u to dodaju med ili sir.

Izbor jela bez masnoća i te kako utiče na naš izgled, pa nije čudo što Vladimir Putin izgleda mnogo mlađe.

– Putin odlično izgleda i iz svega navedenog se vidi da je njegova ishrana proteinska, zbog čega u organizmu gotovo da nema masti. Ipak, treba voditi računa o tome da ne odgovara svakome ista ishrana, već na to uvek treba gledati individualno – upozorava Mirkovićeva.

Riba koju ruski predsednik svakodnevno unosi u organizam je izuzetno zdrava, posebno losos, koji je obogaćen omega-3 masnim kiselinama. Morsku ribu treba jesti od dva do tri puta nedeljno upravo zbog njih.

– Njegovom izgledu doprinosi i to što ne jede slatkiše, osim sladoleda, koji je u Rusiji poslastica kako leti, tako i zimi. Sladoled je odličan mlečni obrok – kaže nutricionista.

(Intermagazin, Republika.rs)

Seul želi da bude što prisutniji i aktivniji u međunarodnim odnosima i nastoji da izađe iz tog okvira gotovo isključive, ekskluzivne saradnje samo sa Sjedinjenim Američkim Državama, piše Sputnjik.

Predsednik Južne Koreje Mu Džae In bio je tokom decembra u zvaničnoj poseti Kini kako bi, kako je i sam naveo pre odlaska, „povratio poverenje“ suseda i najvažnijeg trgovinskog partnera.

Prema rečima Borislava Korkodelovića, spoljnopolitičkog komentatora i stručnjaka za Daleki istok, ova poseta mogla bi da bude prodor u odnosima između Seula i Pekinga, koji su poslednjih godinu dana bili uveliko opterećeni jer je u Južnoj Koreji raspoređen američki antiraketni sistem THAAD.

On podseća da Amerikanci i Južnokorejci tvrde da je THAAD sistem koji u slučaju eventualnog napada iz Severne Koreje treba da štiti južnokorejske građane, ali i američke vojnike i državljane koji žive u toj zemlji.

– Sa druge strane, Peking i Moskva smatraju da je to sistem koji će SAD pružiti priliku da uveliko osmatraju prostrana područja i u Kini i na dalekom istoku Rusije. Ovaj problem u odnosima Južne Koreje i Kine naročito se manifestovao u ekonomskoj sferi, jer je Peking odgovorio ekonomskim preprekama privrednoj saradnji sa Južnom Korejom – objašnjava Korkodelović.

„Nikakav rat ne dolazi u obzir“

– Ne treba zaboraviti da je Kina najveći trgovinski partner Južne Koreje, a sada je robna razmena dveju država, koja prevazilazi 250 milijardi dolara godišnje, bila na neki način zakinuta. Južnokorejska preduzeća su imala značajne gubitke tokom ove i prethodne godine i računa se da su dosad izgubile oko deset milijardi dolara. Takođe, trpeo je i južnokorejski turizam zbog izostanka kineskih turista – dodaje ovaj stručnjak.

– Međutim, prva velika tema razgovora kineskih i južnokorejskih zvaničnika bila je usklađivanje odnosa Južne Koreje i Kine u severnokorejskom pitanju nuklearnog naoružanja. Predsednik Si i predsednik Mun su veoma jasno rekli da nikakav rat na korejskom poluostrvu ne dolazi u obzir – kaže Korkodelović.

„Korejci ne mogu da prežale što su podeljeni“

– Južna Koreja i čitavo korejsko poluostrvo su na neki način između čekića i nakovnja. Ta zemlja, sa samo 50 miliona ljudi, pod kapom je ogromne kontinentalne Narodne Republike Kine, a tu je takođe veoma prostrana nuklearna sila Rusija, kao i Japan, takođe velika i visokorazvijena država. Kada pogledate geografiju korejskog poluostrva, ono deluje tako malo i krhko u odnosu na azijsku zaleđe koje je iznad njega – dodaje spoljnopolitički komentator.

On dodaje da nijedan Korejac ne može da prežali to što je nacija stara skoro 5.000 godina u poslednjih 70 godina toliko podeljena.

– Poseta Muna Kini je dobar znak i može da predstavlja novi početak u odnosima Pekinga i Južne Koreje. To takođe može da znači dalje otvaranje Južne Koreje prema severu, sprovođenje takozvane „politike severa i juga“, na kojoj insistira predsednik Mun, a to je saradnja sa Kinom, Mongolijom i Rusijom, i saradnja sa zemljama prema jugu Azije. Sve to govori da Južna Koreja nastoji da izađe iz okvira gotovo isključive saradnje samo sa SAD – zaključuje Korkodelović.

Ministri spoljnih poslova Rusije i Velike Britanije Sergej Lavrov i Boris Džonson izrazili su želju da sarađuju kada je to u skladu s nacionalnim interesima.

Ipak, oni su i imali verbalni sukob tokom konferencije za novinare.

Verbalni duel je počeo Džonsonovom opaskom da se Rusija „nije uspešno“ mešala u referendum o Bregzitu.

Lavrov je uzvratio da njegov britanski kolega mora javno da se raspravlja da bi očuvao reputaciju kod kuće.

„Sergej, ja brinem o tvojoj reputaciji. Moraš priznati da ruski pokušaji mešanja… nisu bili uspešni“, rekao je Džonson, što je izazvalo smeh Lavrova.

„Nedelovanje nikada ne može dovesti do rezultata“, ostao je pri svome Lavrov i dodao da Moskva i dalje čeka britanske dokaze o mešanju.

On je priznao da su odnosi Moskve i Londona na „veoma niskoj tački“ i naveo da britanski i drugi zapadni zvaničnici vole da javno iznose zamerke na račun Moskve, dok bi Rusija radije „razgovarala o spornim pitanjima licem u lice, a ne preko mikrofona“.

Kao oblasti u kojima je neophodna saradnja, Džonson je naveo međunarodne krize, poput iranskog nuklearnog sporazuma, Severne Koreje i rata u Siriji, ali i bezbednosne pripreme za predstojeće svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji, gde se očekuje dolazak hiljada navijača iz Velike Britanije.

Džonson je prvi britanski ministar spoljnih poslova koji dolazi u Moskvu za više od pet godina. Dve zemlje se spore oko brojnih pitanja, pre svega oko ukrajinske krize i trovanja nekadašnjeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka u Londonu 2006.

Britanski sudija Robert Oven je u januaru 2016. zaključio da su nekadašnjeg agenta KGB radioaktivnim polonijumom-210 otrovala dva čoveka koja su delovala za račun ruske obaveštajne službe.

Rusija je taj zaključak odbacila kao neosnovan, a Lavrov je rekao da nikada nisu izneti dokazi koji potvrđuju takav zaključak.

Ministarka pravde Nela Kuburović potpisala je odluku o izručenju turskog državljanina, Kurda Dževdeta Ajaza, koji je u Srbiju pobegao pošto je osuđen na 15 godina zatvora za rušenje ustavnog poretka. Odluka je potpisana iako je Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija u tom slučaju tražio od Beograda se od izručenja suzdrži.

Ajaz tvrdi da je priznanje na osnovu kog je osuđen iznuđeno torturom, a njegov slučaj našao i pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Državljanin Turske Dževdet Ajaz prošlog oktobra zatražio je pomoć i azil u Srbiji. Pobegao je iz Turske – od robije pošto je osuđen na 15 godina zatvora po optužbi da je delovao protiv ustavnog poretka i to na osnovu priznanja koje mu je, tvrdi, iznuđeno pod torturom. Turska sada od Srbije traži njegovo izručenje.

– Imajući u vidu trenutnu situaciju u Turskoj i način na koji se vlasti obračunavaju sa političkim neistomišljenicima, plašim da može da mu se desi nešto mnogo ozbiljnije, rekla je Ajazov advokat Ana Trkulja.

Evropski sud za ljudska prava svojevremeno je utvrdio da je pritvor u Turskoj bio povreda Ajazovih prava na slobodu i bezbednost, ali to nije zaustavilo ekstradicioni postupak u Srbiji. Taj postupak je pred sudom u Šapcu trajao duže od godinu dana.

– Najspornija stvar u tom postupku za izručenje je ta što spisi sa turskog nisu adekvatno prevedeni. Prvostepeni sud četiri puta nije adekvatno preveo spise i tri puta je ta odluka ukinuta i četvrti put je isti taj sud za iste prevode našao da su adekvatni, rekla je Trkulja.

Dževdet Ajaz je pravo iz ekstradicionog pritvora u Šapcu, bez ikakve zvanične odluke, prebačen u prihvatilište za strance. Uprkos odluci da bi trebalo da boravi u azilantskom centru u Banji Koviljači.

– On je tamo smešten na osnovu dopisa predsednika Višeg Suda u Šapcu, taj dopis, rečeno mi je da je interni akt i to ni meni kao njegovom braniocu, ni njemu nikada nije uručeno, rekla je Trkulja.

Ona kaže da je niko nije obavestio ni da je ministarka pravde Nela Kuburović donela odluku o njegovom izručenju, iako je Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija tražio drugačije.

„Napomenuli bismo da je Komitet, preko svog Presedavajućeg, odlučio da od Države potpisice traži da se uzdrži od vraćanja gospodina Ajaza u Tursku“, navodi se u saopštenju.

Ta odluka je doneta jer su ispunjeni svi preduslovi za ekstradiciju, navode u Ministarstvu pravde.

„Viši sud u Šapcu je 1. decembra ove godine utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke za njegovo izručenje, dok je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu od 14. decembra odbijena izjavljena žalba, čime je rešenje Višeg suda postalo pravnosnažno. Ekstradicija je dozvoljena pre nego što je dopis UN stigao“, dodaje se.

Međutim, na dokumentu je naznačen datum koji pokazuje da je dopis Komiteta stigao tri dana pre odbijanja žalbe. U Beogradskom centru za ljudska prava navode da do sada nijedna evropska zemlja nije odbila da postupi po odluci Komiteta. Izručenje Ajaza u Tursku bio bi presedan koji bi otvorio pitanje odgovornosti Srbije pred Ujedinjenim Nacijama.

DONALD Tramp je odobrio isporuke Ukrajini protivtenkovskog oružja.

Američki telekanal ABC objavio je da će Kijevu biti stavljeno na raspolaganje 210 raketa i 35 lansera. U ukupnoj vrednosti 47 miliona dolara.

Precizirao je da će to biti protivtenkovski raketni sistemi  Javelin.

Bela kuća i Stejt departman ovu informaciju još nisu potvrdili.

Sa ovim se „rimuje” telefonski razgovor predsednika Ukrajine Petra Porošenka sa državnim sekretarom SAD Reksom Tilersonom. Jer, ukrajinski lider je iskoristio priliku da za zaoštravanje situacije u Donbasu opuži „ruske bojovnike”.

Zvanična Moskva je već upozorila da će SAD  na ovaj način samo izazvati novi rat između Ukrajine i Donbasa.

Uticajni funkcioner gornjeg doma ruskog parlamenta – Franc Klincevič – ovim povodom je rekao:

„Minski sporazumi neće biti realizovani. Amerikanci su na njih postavili krst. Ti sporazumi su realno potrebni i Rusiji, i Ukrajini, i Evropi, ali nisu SAD. Ukrajinska armija ponovo granatira gradove. Ukrajina je već na pragu etničkog čišćenja. Njoj nisu potrebni ljudi već teritorija Donbasa sa njenim resursima”.

Klincevič je – nimalo uzgred – upozorio i Kinev i Vašington:

„Rusija već ima iskustvo u prisiljavanju na mir  idiota koji se raskarikaju”.

VLADIMIR Putin danas je izrazio uverenost da će oružane snage njegove zemlje postati „apsolutni lider u svetu“, ali da Rusija nipošto ne želi da bude svetski žandarm.

Naglasivši da će to biti „armija čija će moć biti zasnovana na novim tehnologijama“, dodatno je precizirao:

„Rusija mora biti među državama vojnim liderima, a u nekim oblastima i apsolutni lider u građenju armije nove generacije, armije novih tehnologija koja će imati najvažniju ulogu u obezbeđivanju našeg suvereniteta i razvoja, mira i bezbednosti naših građana, vođenja otvorene i samostalne spoljne politike“.

Na ovaj način je nastupio u Kolegijumu Ministarstva odbrane Ruske Federacije.

Podsetio je da je udeo savremenog naoružanja u Oružanim snagama RF 2012-te bio jedva 16 odsto, da je sada oko 60 odsto, a da će se do 2021-ve podići na 70 odsto.

Posebno je istakao da će se broj pretnji u svetu narednih godina povećavati i ocenio da nova američka strategija nacionalne bezbednosti ima napadački i agresivni karakter:

„Napisano u njoj nisu prosto reči. Vojni budžet SAD sada je veći od 700 milijardi dolara. Naše strateške nuklearne snage obezbeđuju strateško obuzdavanje, ali ih moramo i dalje razvijati jer smo suočeni sa novim pokušajima da se slomi strateški paritet. Nekima je izgleda to potrebno u funkciji ucenjivanja i iluzije da je moguć nekažnjeni udar“.

Putin je dodatno ukazao da vojna infrastruktura NATO, koja se gradi, ima ofanzivni karakter i da njome Sjedinjene Države krše Sporazum o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa.

Putin je dao visoke ocene dejstvima ruskog vojnog kontingenta u Siriji: „Sve je bilo za peticu“.

Ministar odbrane RF – general armije Sergej Šojgu – prethodno je Putinu i Kolegijumu podneo „raport“ u kojem je naveo da su u Siriji, otkako se Rusija uključila u rat, oslobođena 1024 naselja, da su ruski brodovi i podmornice izveli 100 raketnih udara po bazama i pozicijama terorističkih formacija, a strateški avioni – 66.

Ruska bombarderska avijacija imala je u Siriji više od 6.000 borbenih letova, a helikopteri – preko 7.000. Uništili su više od 32.000 terorista i 394 tenka.

Dodao je da su protiv Islamske države korišćeni i raketni sistemi „Iskander“, „Točka-U“ i krstareće rakete „Kalibar“ i H-55.

Prema Šojguovim rečima, Rusija će u Siriji zadržati pomorsku bazu u Tartusu i avio-bazu Hmejmim (kod Latakije) i ostaviti u toj zemlji tri bataljona vojne policije. Plus: Centar za mirenje sukobljenih strana.

„Ovo što ostaje u Siriji, pomoći će održavanju njene stabilnosti i sprečiti nove upade terorista“.

Šojgu je naglasio da će ruski brodovi i podmornice sa visokopreciznim naoružanjem trajno ostati u Mediteranu.

Prema njegovim rečima, ruski zenitni raketni sistemi S-300 i S-400 obezbedili su – zajedno sa lovačkom avijacijom – dominaciju Vazdušno-kosmičkih snaga RF u vazdušnom prostoru Sirije.

Povodom izjave predsednika Srbije u Moskvi da želi učešće Rusije u pregovorima s Kosovom ako se uključe SAD, oglasio se stručnjak za Balkan Danijel Server.

On kaže da, ako Srbija stigne do završne faze pregovora sa EU bez normalizacije odnosa sa Kosovom, neće dobiti ništa zauzvrat.

Server navodi da normalizacija podrazumeva dva ključna koraka – prijem Kosova u UN i razmenu diplomata na nivou ambasadora, prenosi Glas Amerike.

„Kada bi Srbija trebalo da normalizuje odnose sa Kosovom? Pristup Beograda je da to odloži do neposredno pre ulaska u EU. To je ozbiljna greška“, smatra Server.

On, takođe, ocenjuje da Moskva na razgovorima između Prištine i Beograda neće pomoći.

„Na kraju krajeva, Rusija je priznala nezavisnost otcepljenih pokrajina Gruzije i Moldavije, dok je anektirala Krim i pruža podršku separatistima u Ukrajini. Ostaje pitanje da li je pametno da se Srbija osloni na Rusiju da potvrdi suverenitet Beograda nad Kosovom?“, kaže Server.

On dodaje da su u završnoj fazi pregovora, sve poluge u rukama EU.

„Pitajte samo Sloveniju i Hrvatsku, koje su morale da čine ustupke po važnim pitanjima u završnoj fazi svojih pristupnih pregovora, dodao je Server.

„Budimo jasni: Srbija je slobodna da izabere svoje saveznike ili nesvrstanost, baš kao svaka druga suverena država. Ali, zaista ne može da sedi na dve stolice. Usklađivanje svoje spoljne politike sa EU je deo procesa kvalifikacija za pristupanje. Dok Brisel može da bude ambivalentan o tome u bliskoj budućnosti, glasovi za ulazak jednostavno neće biti tu kada dođe vreme, osim ako Srbija ispuni sve kriterijume za članstvo“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, to znači da bi za Srbiju bilo pametnije da se odluči za stolicu EU što pre.

„Šta može dobiti? Ne znam, ali niko neće znati pre nego što se pokuša“, navodi Server.

On kaže da se to odnosi ne samo na usklađivanje svoje politike prema Rusiji sa sankcijama Evropske unije, kao i druge odluke Unije prema Rusiji, već i prihvatanje „suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Kosovo i normalizaciju odnosa između dve države“.

„Dvadeset tri od 28 clanica EU priznale su Kosovo. Sumnjam da je iko od tih 23 spreman da prihvati Srbiju kao članicu EU ukoliko ne bude normalizovala odnose sa svojom nekadašnjom pokrajinom“, rekao je Server.

Haški tribunal ode u ropotarnicu istorije. Bolje nije ni zaslužio. To nije bio sud ni ni prava ni pravde. A kamoli da je omogućio bilo kakav korak na putu ka pomirenju na građanskim ratovima zahvaćenim prostorima bivše Jugoslavije.

Sudije, tužioci i predsednici tribunala, uglavnom profesori međunarodnog i drugih prava po raznim svetskim i belosvetskim univerzitetima, od kojih su neki odavno prešli starosne granice do kojih se moglo donekle zdravorazumski rasuđivati, u tribunalu su se izrugivali pravu kao nauci i pravdi kao nečemu što bi trebalo da je lekovito, istinito i da je bar kakva-takva satisfakcija žrtvama ovdašnjih građanskih ratova.

Ne, oni su radili upravo suprotno. Tužili su, sudili i presuđivali po nalogu, a to je kroz sve protekle godine bilo realnom prosuđivaču sasvim jasno, svojih osnivača – pre svih Sjedinjenih Američkih Država, NATO-a i njihovih poltronskih saveznika.

I šta se dobilo? Ništa. U stvari, dobilo se ono za šta je ta institucija i osnovana: selektivna pravda, klasifikacija žrtava po nacionalnom ključu, okvalifikovati Srbe i Srbiju kao glavne krivce za sve što se dešavalo na prostorima nekadašnje Jugoslavije, nemilosrdno kažnjavati Srbe i slati ih u najzloglasnije kazamate i onih evropskih zemalja koje su u Drugom svetskom ratu bile najodaniji Hitlerovi saveznici, a i danas s ponosom slave tu svoju nacističku prošlost, ubiti one Srbe koji bi mogli ugroziti njihovu pripreljenu laž, do maksimuma štititi i oslobađati osumnjičene Muslimane, Hrvate i Albance za stravične zločine, od kojih neki zločini nad Srbima, kao oni na prostorima istočne Republike Srpske, nisu kvalifikovani kao zločini genocida, a oni to jesu, dok je glavni zlikovac nad Srbima sa tih prostora oslobođen… itd.

Zbog toga, kako nezvanično saznajemo, u pojedinim zemljama grupe intelektualaca, među kojima su i ugledni pravnici, advokati, rade na pokretanju inicijative za osnivanje specijalnog suda za destruktivan, neodgovoran i navijački rad sudija, tužilaca i predsednika tribunala. Kako je, na primer, moguće da iz Sjedinjenih Država, zemlje koja ne priznaje nijedan međunarodni sud, predsedik tribunala bude upravo njihov građanin? Kako je moguće da osumnjičeni pritvorenici u Hagu najčešće nisu imali ni minimum zdravstvene zaštite? Kako je moguće da u tom kazamatu neko leži gotovo 13 godina i da se bez bilo kakvih dokaza na kraju i pusti? Pa kakvi su to pravnici koji to i tako rade!? A gde su tu još priče o korupciji, lobiranju, podmićivanju!

Kap koja prelila čašu dogodila se na proslavi završetka rada Haškog tribunala, 21. decembra. Kad su se najodgovorniji tog nazovi suda pravde, sa svojim glavnim gostom, generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija, toliko nahvalili da to prevazilazi i najelementarnije norme pristojnog ponašanja i osnovne kulture.

Zbog toga se i rađa inicijativa da se haški tužioci i delioci „pravde“ izvedu pred lice pravde. Da oni iskreno ispričaju šta je i kako je bilo. Kako su oslobađani najokoreliji zlikovci, a osuđivani oni za koje nije bilo ni elementarnih dokaza krivice jer su branili i suverenu državu Jugoslaviju, pa Srbiju i svoj narod?

A žrtava je u tom građanskim ratovima bilo na svim stranama. I zločina i zločinaca.

Da, treba lečiti svako zlo. Pa tako to zaslužuju i duge godine haške selektivne pravde, okorjele nepravde, pravničkog neznanja, neozbiljnosti…

Inicijativa, kako nezvanično saznajemo, svakako bi dobrodošla i treba joj poželeti uspešan rad. Na korist međunarodnog prava kao nauke i njegove pravde. Pravde za sve žrtve jednako. Bez obzira, na nacionalnost i veru.

(S. L. INTERMAGAZIN)

(foto: SRS)

Lider SRS Vojislav Šešelj po prvi put je progovorio ko ga je prvi od porodice Vučić kontaktirao po povratku iz Haškog tribunala.

Šešelj je u emisiji na TV „Pink 3“ ispričao da mu je dva dana nakon povratkau Srbiju zazvonio telefon a da ga je pozvao Danilo Vučić, sin Aleksandra Vučića. Danilo je tada još uvek bio maloletan.

– Kume ja sam Danilo, voleo bi da se vidimo – rekao mu je Danilo Vučić.

Šešelj je pozvao kuma u goste i on je došao sa sestrom Milicom. Šešelj kaže da je susret bio dirljiv i da su se nakon toga sreli još par puta.

– Lep gest sa njegove strane, da se on prvi nije javio ja ne bih, nikom se ne bi javio – rekao je Šešelj ističući da je sa Danilom održao kumstvo ali da sa Danilovim ocem ostaje politički protivnik.

(Pravda)

AMERIČKA ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama, Niki Hejli, slala je uoči glasanja u Generalnoj skupštini UN o Jerusalimu stalnim predstavnicima drugih zemalja pisma sa pretnjama.

Ovo je objavilo Ministarstvo inostranih sposlova Rusije, naglasivši da je to bilo samo deo otvorenog pritiska Vašingtona da druge zemlje podrže njegovu poziciju ili da bar ne glasaju protiv nje.

Kako otkriva MIP Rusije, na neke zemlje je pritisak vršen i u samoj sali Generalne skupštine. Sve do početka procedure glasanja.

„Sjedinjene Države su zemaljama koje budu glasale protiv priznanja Jerusalima za glavni grad Izraela da će ostati bez finansijske pomoći i podrške. Pisma sa tom pretnjom distribuirala je Hejli”.

U saopštenju vrha ruske diplomatije se naglašava:

„Rezoluciju kojom se ne prihvata američki stav o Jerusalimu podržalo je 128 država. Protiv je bilo samo 9. Pod pretnjama i ucenama je poklekao veom mali broj država. Među njima i Ukrajina koja se ponela kao vazal. Kijev je 18. decembra u Savetu bezbednosti UN glasao protiv pozicije SAD, pa se u Generalnoj skupštini UN stidljivo sklonio od glasanja. Njegov predstavnik je čak napustio salu”.

Pre glasanja je `nelojalnim` zemljama pretio i sam Donald Tramp, upozorivši ih da će Vašington beležiti kako ko glasa. Pritom je bio više nego jasan: ne može i dobijanje finansijske pomoći od SAD i glasanje u UN drukčije od njih…

Evo, ovo se – i ovoliko – ovoga puta razotkrilo.

Zahvljujući Rusiji. Žrtve američkih pretnji i pritisaka, čak i kad im odole, uglavnom ćute.

Ako se ovo ima u vidu, lako je zamisliti pod kakvim pritiscima su bile države koje u svoje vreme nisu bile za uvođenje sankcija SRJ, niti za priznavanje „Kosova”…

I pritisci i ucene bili su u oba slučaja, nema sumnje, žešći, brutalniji i prljaviji…

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin dao je zeleno svetlo da u našu zemlju preko Belorusije stignu najmodernije naoružanje i vojna oprema, saznaje Informer!

Vlasti Belorusije na čelu sa Aleksandrom Lukašenkom dobile su neophodnu saglasnost Kremlja da Srbiji isporuče šest „migova 29“, kao i četiri baterije raketnog sistema S-300. Kako sada stvari stoje, ugovor o kupovini vojne tehnike biće potpisan na proleće 2018. godine, a cene će biti najpovoljnije moguće, znatno niže od tržišnih.

Aminovao dogovor

Ovakav dogovor konkretizovan je, prenose naši izvori, tokom ovonedeljne trodnevne posete predsednika Aleksandra Vučića Moskvi.

– Rusija je Srbiji već donirala šest „migova 29“, a zbog geopolitičke situacije na Balkanu i pretnji NATO pakta sa svih strana Moskva želi da pomogne da Srbija bude najjača vojna sila u regionu kojoj više niko ne bi mogao da preti – objašnjava naš sagovornik, i dodaje da će ta nabavka biti ekonomski vrlo isplativa za našu državu.

– Belorusija kao manja zemlja vrši određene modifikacije ruskog oružja što bi za Srbiju bilo povoljnije nego da ih nabavljamo direktno od Rusije. U svakom slučaju, Vojska Srbije bi sistem S-300 i novi kontingent „migova 29“ mogla da dobije ne po tržišnim, već po bratskim uslovima – objašnjava naš izvor.

Svi zvanični detalji u vezi s ovim dogovorom drže se u tajnosti, jer je praksa da se međudržavmni ugovori ovog ranga ne objavljuju. Ministar odbrane Aleksandar Vulin, koji je bio u državnoj delegaciji u Moskvi, potvrđuje da je dogovoren visok nivo vojnotehničke saradnje Srbije i Rusije.

– Sve što smo do sada dogovorili sprovodi se u dan i sat. Ruska strana isporučuje sve što smo dogovorili, rade se remonti i modernizacije, a mi poštujemo svoje obaveze. Prema ranije postignutom dogovoru, stižu nam modernizovani tenkovi, modernizovana borbena oklopna vozila za pešadiju. Još je rano govoriti o nabavci sistema S-300. Ozbiljne države o tako važnim potezima izveštavaju javnost kada dođe vreme – navodi Vulin.

Dva načina u igri

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da se nabavka sistema S-300 i „migova“ može odvijati na dva načina.

– Jedan je direktno od Rusije, a drugi nabavkom iz Belorusije, koja kao mala zemlja i sama ima finansijske probleme i vrši određene modifikacije koje su za Srbiju dobre i jeftinije. Nekada je povoljnije da rusko naoružanje kupujemo iz Belorusije nego direktno od Rusa, ali da bismo to realizovali, potrebna je ruska saglasnost koju smo sada dobili – objašnjava Anđelković.

Pretnja ratom na približila Srbiju Moskvi

Jevgenij Krutikov, stručnjak za Balkan i kolumnista ruskog časopisa „Vzgljad“, napisao je da je pretnja novog rata na Balkanu naterala Srbiju da se približi Moskvi. SAD i EU su, prema njegovom mišljenju, prinuđeni da priznaju da je pozicija Rusije u Srbiji ojačala.

„Isporuka savremenih sistema naoružanja Srbiji bila je jedna od glavnih tema u razgovorima predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića. U SAD i EU prinuđeni su da priznaju: pozicija Rusije na Balkanu je ojačala“, istakao je Krutikov i podsetio da desetinama godina unazad nije bilo ovako konkretne i ozbiljne vojne saradnje naših dveju zemalja.

STRES, neredovna ishrana i savremeni tempo života često se mogu odraziti na organe za varenje. Nervoza creva, gastritis i čir su veoma česta oboljenja. Obolelima je najteže u proleće i u prvim jesenjim danima. Uz pomoć čajnih mešavina zdravstveno stanje se može olakšati, a mnogi travari tvrde da ako ste uporni u njihovom korišćenju – možete postići i potpuno izlečenje.

RECEPTI:

Tri supene kašike kičice i tri supene kašike ploda kleke dobro promešati. Jednu supenu kašiku mešavine sipati u dva decilitra ključale vode, poklopiti i ostaviti deset minuta da odstoji, pa zatim procediti. Svakog sata piti po dva decilitra čaja.

* Dobro promešati jednake količine lista maslačka i žalfije, a zatim jednu supenu kašiku mešavine preliti sa dva deciltira ključale vode. Ostaviti da odstoji deset minuta, procediti i zasladiti medom. Piti toplo, tri puta dnevno, po šoljicu pre jela. Odlično je protiv bolova u želucu.

* Po tri supene kašike lista kupine i troskota pomešati sa po dve kašike nane i belog sleza. Sve dobro promešati, a zatim pet supenih kašika ove mešavine sipati u litar ključale vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji dva sata. Proceđen čaj piti nezaslađen umesto vode, nekoliko puta dnevno.

* Protiv dijareje: nekoliko osušenih listova dunje preliti sa dva decilitra proključale vode. Piti nezaslađeno. U slučaju izuzetno jakog proliva, dodati i kašiku semena divljeg zelja (Rumex).

Izdrobiti plodove kima, korijandera, morača i anisa i preliti ključalom vodom; poklopiti i ostaviti da odstoji dva-tri sata. Uzimati po potrebi. Ovaj čaj je odlično sredstvo protiv nadimanja.

* Sto grama semena dunje preliti sa dva litra prokuvane vode. Ostaviti da odstoji 12 sati, uz što češće mešanje. Uzimati po jednu kašiku proceđenog čaja svakog sata.

Upozorenje: skuvanu mešavinu čuvati u čistoj, staklenoj boci na hladnom mestu, jer se brzo kvari. Lek je odličan i protiv upale jednjaka.

* Pomešati po kašiku cveta kamilice, nane, lista borovnice i lista oraha. Tri supene kašike mešavine preliti sa pola litra hladne vode, ostaviti da odstoji preko noći, a sutradan u poklopljenom sudu zagrejati do ključanja. Kada se ohladi, procediti i piti tokom dana umesto vode.

* Po 50 grama sladića (Glycyrrhiza glabra), kore krušine, komorača pomešati sa 25 grama kima i anisa. Dve supene kašike mešavine preliti sa tri decilitra vrele vode. Ostaviti da odstoji poklopljeno tri sata. Uzimati toplo, svakog sata po jednu supenu kašiku.

* Napraviti mešavinu od po dve kašike hajdučke trave, trave ive, petrovca i kamilice. Jednu supenu kašiku mešavine preliti jednim decilitrom vrele vode i ostaviti poklopljeno da odstoji. Kada se ohladi, piti pola sata pre jela. Smiruje želudac.

* Deset plodova borovnice isitniti i kuvati od pet do osam minuta u oko decilitar vode. Pije se ohlađeno, tri puta dnevno po kašika posle jela. Odlično je protiv gastritisa.

* Protiv gastritisa – pomešati po tri kašike korena maslačka, cikorije i nane. Tri supene kašike mešavine preliti sa pola litra vrele vode. Ostaviti da odstoji poklopljeno dva sata. Po jednu kafenu kašičicu uzimati svaka dva sata.

* Po jednu kafenu kašičicu matičnjaka, nane i limunove kore preliti sa dva decilitra ključale vode i odmah poklopiti. Kada se ohladi procediti i zasladiti sokom od višanja. Piti po želji. Odlično je sredstvo protiv povraćanja i podrigivanja. Kora limuna ne sme biti prskana hemikalijama.

* Kamilicu, komorač, krkovinu, nanu i preslicu pomešati u jednakim delovima. Jednu supenu kašiku mešavine preliti sa tri decilitra ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji jedan sat. Procediti i zasladiti medom. Piti tri puta dnevno, po jednu šolju posle jela.

* U litar belog vina staviti sto grama istucanog belog luka i ostaviti tako osam sati. Nakon toga ocediti i piti po jednu čašicu dnevno deset dana. Eliminiše grčeve u stomaku.

* Napraviti mešavinu od nane i kamilice i zatim veliku kašiku mešavine preliti sa pola litra provrele vode. Ostaviti da odstoji dva sata i nakon toga piti čaj umesto vode. Dobro je protiv proliva.

* Protiv čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu:

Po 30 grama kore mladih grana hrasta, podanaka steže (Potentilla anserina), lista bokvice, kantariona i rusomače izmešati dok se ne dobije kompaktna smesa. Dve kašike čajne mešavine preliti sa pola litra hladne vode. Kada provri, neka ključa dva minuta. Ohladiti, procediti i piti češće u toku dana. Čaj pomaže i kod manjih krvarenja.

* Napraviti mešavinu od po 50 grama cveta i lista žalfije, kantariona i kamilice. Mešavinu podeliti na 15 jednakih delova. Jedan deo staviti u litar hladne vode i kad provri, kuvati pet minuta. Čim se ohladi, procediti, sipati u flašu i piti nezaslađeno tri puta dnevno po čašu. Na isti način pripremiti i ostalih 14 delova.

* Izuzetan recept protiv čira – po pet kašika kantariona, majčine dušice, lista koprive, preslice, cveta arnike i nevena dobro promešati. Jednu supenu kašiku mešavine preliti sa pola litra ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji jedan sat. Procediti i piti tri puta dnevno pre jela.

* Po dve kafene kašičice cvetova crnog sleza, žalfije i malo semena anisa preliti sa četiri decilitra ključale vode. Piti po jednu šoljicu odmah posle obroka, tri puta dnevno.

Pred Evropu je ove godine stavljen istorijski zadatak, a to je odbrana hrišćanske kulture, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.

– Mi Evropljani – priznali to ili ne, svesni toga ili ne – živimo u kulturi izgrađenoj na Hristovom učenju – rekao je on u intervjuu za „Mađar idok“.

Mađari, kako je dodao, imaju svako pravo da sebe smatraju hrišćanskom nacijom.

– Činjenica da smo hrišćani i naša živa vera sačuvala nas je u središtu Evrope više od hiljadu godina – rekao je Orban.

Mnogi ljudi pokušavaju da nas kritikuju kad čuju da ljudi koji se predstavljaju kao hrišćani ne dopuštaju ljudima iz drugih delova sveta da emigriraju u Evropu, naveo je on.

Međutim, kako je dodao, hrišćanska zapovest „voli bližnjeg svog kao sebe“ takođe znači da treba „sačuvati sve što smo i ko smo“.

Prema njegovim rečima, hrišćanska kultura definiše svakodnevne vrednosti Evropljana, način na koji gledaju na pravdu i nepravdu, odnos između muškarca i žene, porodicu, uspeh, rad i čast.

Bez obzira na to da li idemo u crkvu ili ne, „ne želimo da moramo da slavimo Božić iza spuštenih zavesa da ne bismo uvredili nečija osećanja“, rekao je Orban.

– Ne želimo da naši Božićni vašari budu preimenovani, a svakako ne želimo ni da ih organizujemo iza betonskih barijera. Ne želimo da lišimo našu decu radosti Svetog Nikole i tradicije poklanjanja – naglasio je on.

Orban je upozorio da je takav način života i pogleda na svet ugrožen, prenosi MTI.

– Evropski imuni sistem se namerno slabi. Oni žele da budemo ono što nismo. Oni žele da uzmu naš način života i zamene ga nečinom što nije naš način života – rekao je on.

– Pred evropske zemlje stavljen je istorijski zadatak u 2017. godini. Slobodne nacije Evrope, nacionalne vlade koje su izabrali njihovi slobodni građani imaju nov zadatak: moraju da brane hrišćansku kulturu – rekao je on.

Orban je rekao da će njegova vlada dok god bude bila na vlasti raditi na tome da očuva Mađarsku hrišćanskom i mađarskom, kao i Evropu evropskom.

PREDSEDNIK Ukrajine Petar Porošenko izjavio je da je njegovoj armiji američko naoružanje potrebno za „samoodbranu i zaštitu civila”.

Na istu temu je dodao: „Ne treba nam to oružje za ofanzivne akcije već da bismo dali odlučan otpor agresoru. Za nas je to naoružanje vakcina protiv virusa ruske agresije”.

Zvanična Moskva je već odreagovala na potvrdu Stejt departmana da će SAD Kijevu isporučiti snajperske puške veluikog kalibra i protivtenkovske rakete Javelin.

„SAD su u određenom smilu prešle crtu jer se radi o naoružanju koje direktno ubija. Ne radi se više o isporukama preko firmi koje trguju oružjem – čime se Sjedinjene Države bave odavno – nego o državnim isporukama” – ukazao je zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov.

I odmah dodao: „Vašington pokušava da se predstavlja kao  posrednik, a nije nikakv posrednik već pomagač u raspaljivanju vatre! Sada se radi o raketnim sistemima Javelin, a šta je sledeće? Američko oružje može, u svakom slučaju, dovesti do novih žrtava u nama susednoj zemlji, a mi prema tome na možemo biti ravnodušni”.

Vašington bi mogao da spremi čitav niz kontramera prema Srbiji jer je u četvrtak na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasala za rezoluciju kojom se od Amerike traži da povuče odluku o priznavanju Jerusalima za prestonicu Izraela.

U tom „kaznenom paketu“ moglo bi da se nađe agresivnije guranje Prištine u međunarodne organizacije, uključujući UN, dodatna pomoć za formiranje „vojske Kosova“, ali i ukskraćivanje finansijske pomoći Beogradu koja je od 2001. iznosila u proseku 60 miliona dolara godišnje. Naši diplomatski izvori tvrde da nije isključeno ni da Bela kuća kontakte srpskih i američkih zvaničnika spusti na niži nivo.

Srbija je, naime, u samo nekoliko dana dva puta na Ist Riveru glasala protiv američkih interesa, a štiteći svoje – najpre odbijajući da podrži rezoluciju o Krimu, a zatim i dižući ruku za dokument koji je direktan šamar američkoj spoljnoj politici i do sada najveći Trampov debakl.

Međutim, pri ovom drugom izjašnjavanju nije bila u manjini, naprotiv, našla se među čak 128 država koje su takođe podržale rezoluciju. S obzirom na to da su u tom društvu i najveće svetske sile, pa čak i one koje su do sada bile dokazani američki saveznici, to bi mogla da bude olakšavajuća okolnost za našu zemlju.

Za stavljanje Trampove odluke van snage bile su preostale četiri stalne članice Saveta bezbednosti UN – Kina, Rusija, Velika Britanija i Francuska, ali i skoro sve najveće svetske države, Japan, Brazil, Indija, Nemačka, Turska… Zemlje iz našeg regiona glasale su ili protiv SAD, ili su bile uzdržane, poput BiH, Hrvatske i Mađarske. Među uzdržanima su bile i Australija i Kanada.

Uz Ameriku je stalo samo osam država. Pored Izraela, to su uglavnom male i nerazvijene zemlje ili slabo naseljena ostrva na Pacifiku – Gvatemala, Honduras, Maršalska Ostrva, Mikronezija, Nauru, Palau i Togo.

Portparol Stejt departmenta Heder Nevert poručila je da će SAD, posle glasanja u GS UN, ispitati različite opcije, kao i da je Trampov tim za spoljnu politiku već dobio zaduženja za taj posao. Nije pominjala detalje, ali je dodala da glasanje u UN neće biti jedini faktor koji će razmatrati američka administracija u vezi sa definisanjem svoje spoljne politike.

Američka ambasadorka u UN Niki Hejli praktično je već uoči izjašnjavanja najavila „odmazdu“ za one zemlje koje nisu stale uz Vašington, poručujući da će zapisati sva njihova imena i da će SAD zapamtiti dan kada su napadnute u UN samo zato što su ostvarile svoje pravo suverene zemlje.

Prema mišljenju Vladislava Jovanovića, nekadašnjeg šefa diplomatije i ambasadora pri UN, oštrica američke ljutnje biće okrenuta ka njihovim najbližim saveznicima koji su im ovoga puta okrenuli leđa, velikim silama unutar EU i NATO i Japanu.

– Sa njima se neće kidati veze, ali će se držati taktička distanca i uskratiće se finansijska pomoć onima koji za tim imaju potrebu. Što se tiče nas, očekujem da pokažu hladnoću prema želji da dođe do bilateralnog sastanka na samom vrhu, a s obzirom na to da imaju uticaj na Svetsku banku, i tu mogu da nas snađu natezanja oko novčane pomoći i zajmova.

Jovanović smatra da je Srbija zemlja koju SAD žele da privuku u NATO i odbiju od Rusije, zbog čega neće biti „odmazde“, pa bi naša zemlja u tom slučaju mogla da se tretira „nežnije“. Što se tiče Kosova, kako kaže, Amerika je već uradila sve što je mogla protivno našim interesima, a i bez tog glasanja na Ist Riveru je nameravala da Kosovo ugura u UN u skoroj budućnosti.

I naš nekadašnji ambasador u UN Pavle Jevremović smatra da će najveća odmazda SAD biti prema zemljama kojima daju najveću pomoć, poput Etiopije i Nigerije, a koje su u GŠ UN glasale za rezoluciju:

– Sigurno će biti nekog zahlađenja odnosa i prema Srbiji, jer je Tramp stavio svoj autoritet iza odluke o priznavanju Jerusalima, a poražen je u UN. Ipak, ne očekujem veće posledice po odnose Srbije i SAD.

PUTIN I ERDOGAN ZA NEZAVISNU PALESTINU
Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, ponovili su juče, nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN, da će raditi na stvaranju države Palestine. Kako je saopštio Kremlj, njih dvojica su u telefonskom razgovoru potvrdila zajedničku želju da nastave svoje napore na rešenju palestinsko-izraelskog sukoba na osnovi međunarodnog prava i ostvarenja prava palestinskog naroda na stvaranje nezavisne države.

I francuski predsednik Emanuel Makron poručio je juče da je američka greška što želi da jednostrano upravlja izdaleka situacijom čije je rešenje u rukama Izraelaca i Palestinaca.

DODIK: TRAŽIO SAM DA NE BUDEMO U SALI

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaže, za „Novosti“, da nije tačno da je od srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića zatražio da BiH podrži Izrael i predsednika SAD Donalda Trampa:

– Tražio sam da se predstavnik BiH uzdrži od prisustva u sali tokom glasanja. Formalno gledano, mogli smo da glasamo za tu rezoluciju ili protiv nje, ali mislim da je u ovoj situaciji uzdržanost racionalna odluka.

(Večernje novosti)

Piše: Miroslav Lazanski

Apsolutno sam siguran da kada bismo bilo kojeg vlasnika ili direktora fabrike oružja, ili trgovca oružjem, iz Srbije zapitali šta su to ljudska prava, taj ne bi znao odgovor. Ili bi vas pogledao belo. I sada odjednom čitam u novinama kako je Bela kuća optužila gospodina Slobodana Tešića iz Beograda, najvećeg trgovca oružjem iz ovog dela Evrope, za kršenje ljudskih prava i za korupciju.

Predsednik SAD, gospodin Donald Tramp je gospodina Slobodana Tešića stavio na crnu listu zamrzavajući mu imovinu u SAD, a zabranjuje mu se i ulazak u SAD. Mislim da je to gospodina Tešića silno pogodilo, em nema imovinu u SAD, em nema ni ambiciju da putuje u SAD, osim da povremeno ode na koncert duhovne muzike u Nešvil.

Time što mu je to sada onemogućeno, zapravo je gospodin Tramp povredio ljudska prava gospodina Tešića. Koji je nameravao da uplati i solidnu svoticu za drugi mandat gospodina Trampa. Što po američkom shvatanju morala, jelte, ne bi bila korupcija.

Gospodin Tramp optužuje gospodina Tešića da je duže od decenije na crnoj listi UN zbog kršenja embarga na prodaju oružja Liberiji, što nije istina i što je lako ustanoviti uvidom preko interneta. Gospodin Tramp optužuje gospodina Tešića da je podmićivao svoje poslovne partnere tako što im je plaćao skupa putovanja i školovanje dece na prestižnim zapadnim fakultetima, tako barem pišu neke naše novine.

Ne kaže se koji su to poslovni partneri, koja su to putovanja i koji su to fakulteti. I koji su to dokazi? Ako je gospodin Tešić i platio nekom poslovnom partneru, koji nije američki državljanin, neko putovanje ili školovanje dece, kakve to veze ima sa SAD?

Nije valjda Amerika ovlašćena da procenjuje i deli pravdu na celoj planeti, da bude svetski policajac, tužilac, sudija i tamničar? Platim večeru poslovnom partneru u Indiji, pozovem ga da me poseti u Srbiji, kupim mu avionsku kartu, počastim ga u Beogradu i, hop, eto meni Trampa za vratom: korupcija.

Godinama čitam svakakve gluposti oko izvoza oružja iz Srbije. Od mistifikacije Slobodana Tešića, kao čoveka „bez lica i bez fotografije, čoveka sa poternice Interpola i sa crne liste UN zbog izvoza pušaka u Liberiju”, do toga „da je Tešić ilegalno izvozio oružje u Jemen”.

Dakle, firma „Temeks”, čiji je direktor bio gospodin Tešić, izvezla je početkom 2003. kao krajnjem korisniku oružje u Nigeriju, koja nije bila ni na kakvoj crnoj listi UN. Od nekoliko hiljada pušaka iz tog tovara izvezenog u Nigeriju, 67 pušaka dospelo je u Liberiju u kojoj je tada besneo građanski rat.

Zapadne obaveštajne službe, posebno britanska MI-6, to notiraju i u okviru pritiska na Beograd u predvečerje napada na Irak, Srbiji se montira afera „Orao” zbog navodnog izvoza delova za rakete dugog dometa za Sadama Huseina i afera „Liberija”. Sve zato da bi Beograd dao planove podzemnih objekata Sadama Huseina, što su „dosovci” zatim i dali.

Nije sporno da je 67 pušaka iz Nigerije završilo u Liberiji, ali to sa izvoznikom nije imalo veze, jer je izvozna dokumentacija jasna ko je krajnji korisnik robe. Ipak, SB UN Rezolucijom 1521 iz 2003.  u paragrafu 4. spominje između ostalih 47 lica koja su optužena za izvoz oružja u Liberiju i Slobodana Tešića i zabranjuje mu ulazak na teritoriju Liberije.

Drugi opštinski sud u Beogradu pokreće 5. 9. 2003. istragu protiv Tešića, da bi pravosnažnom odlukom od 8. 2. 2005. zamenik Drugog OJT u Beogradu obavestio istražnog sudiju Denisa Bećirića da odustaje od daljeg krivičnog gonjenja protiv Slobodana Tešića. „Crna lista” UN tada je Tešiću zabranjivala, na zahtev vlasti Liberije, samo ulazak u tu zemlju, a ne i putovanja po svetu.

Pa je gospodin Tešić sve ove godine i putovao svetom, a njegova kompanija ima sve neophodne dozvole i licence države Srbije za promet naoružanja i vojne opreme, uredno plaća porez i sve doprinose.

Prethodna vlast DOS-a u Srbiji najmanje je dva puta oštetila državu Srbiju kod izvoza oružja. U vreme kada Libija nije imala sankcije, Tešić je izlobirao libijsko tržište, imao je ulaz u vrh te zemlje sve do Gadafija, što drugi nisu imali. Posao sa izvozom 500 automatskih bacača granata iz „Zastave” vredan 5.300.000 dolara propao je, jer nije dobijena saglasnost vlasti u Beogradu.

Propao je i posao sa izvozom 160.000 automata M-92, vredan 45.700.000 dolara samo za „Zastavu”. A tu je bio i posao „Slobode” iz Čačka, vredan više od pet miliona dolara. Sve je propalo, a tadašnja vlast je odvela četu vojnika u Tripoli na paradu pred Gadafijem. Tešiću nisu dali da radi, ceh je platila vojna industrija Srbije.

Isto se ponovilo i sa Jemenom. Zemlja koja nije bila pod sankcijama ni UN ni EU. Tešiću tadašnja srpska vlast brani da Jemenu proda srpsko oružje u vrednosti od 75 miliona dolara, on to kupuje u Belorusiji i isporučuje Jemenu. Bugari i Amerikanci besne, jer su njihove firme „izvisile”.

Amerika se služi svim sredstvima da zaštiti svoj biznis na svetskoj sceni i oko toga nema milosti. Mi smo u UN glasali protiv Trampa, protiv ukrajinske rezolucije o Krimu, javno smo rekli da nikada nećemo uvesti sankcije Rusiji, kupujemo rusko oružje. I Tramp se sada setio Tešića. Jer –od izvoza srpskog oružja živi oko 60.000 ljudi.

(Politika)