SAD će beležiti imena onih koji na GS UN glasaju za neobavezujuću rezoluciju kojom se kritikuje odluka Donalda Trampa da prizna Jerusalim za prestonicu Izraela.

To je putem Tvitera saopštila američka ambasadorka u UN Niki Hejli, uoči izjašnjavanja koje će se održati u četvrtak.

“U UN se od nas uvek traži da činimo više i dajemo više. Stoga, kada mi donesemo odluku, po volji američkog naroda, o tome gde će biti naša ambasada, ne očekujemo od onih kojima smo pomagali da nas napadaju. U četvrtak će se glasati o kritici naše odluke. SAD će zapisivati imena”, poručila je Hejlijeva na ovoj društvenoj mreži.

SAD su u ponedeljak uložile veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju kojom se poziva na povlačenje odluke američkog predsednika Trampa da Jerusalim prizna za prestonicu Izraela, dok su preostalih 14 članica Saveta glasale za taj nacrt rezolucije.

Ovim potezom su se SAD još više izolovale kad je reč o spornoj Trampovoj odluci donetoj ranije ovog meseca, ocenio je Rojters.

Američka ambasadorka u UN Niki Hejli rekla je da je uložila veto na rezoluciju UN “u znak odbrane američkog suvereniteta i uloge Amerike u mirovnom procesu na Bliskom istoku”, prenosi AP.

“Nijedna zemlja neće govoriti SAD gde treba da uspostave svoju ambasadu”, rekla je Niki Hejli Savetu bezbednosti nakon što je uložila prvi američki veto posle više od šest godina.

Niki Hejli je istakla da Tramp “veoma vodi računa da ni na koji način ne prejudicira ishod pregovora o konačnom statusu”.

Američka ambasadorka je, takođe, optužila neke zemlje, koje nije imenovala, “za pokušaj iskrivljavanja odluke predsednika Trampa u korist njihovih sopstvenih agendi”, naglasivši da je stav SAD “u potpunosti u skladu sa prethodnim rezolucijama Saveta bezbednosti”.

Niki Hejli je napomenula da su SAD dale Palestincima više od pet milijardi dolara od 1994. što je, kako je navela, više nego što je ijedna druga zemlja izdvojila.

“SAD nikada nisu bile posvećenije miru na Bliskom istoku”, istakla je ona, nazvavši večerašnje glasanje “uvredom koja se neće zaboraviti”.

Kako je zaključila, “ovo je još jedan primer da Ujedinjene nacije nanose više štete nego što donose koristi u rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba”.

U tekstu rezolucije o kojem je Savet bezbednosti UN glasao, a koji je pripremio Egipat, izražava se “duboka žalost zbog nedavnih odluka u vezi sa statusom Jerusalima”, premda se ne pominju ni SAD ni Tramp, navodi britanska agencija.

U nacrtu se ističe da bilo kakva odluka ili akcija o izmeni karaktera, statusa ili demografskog sastava Svetog grada Jerusalima nema pravni efekat, ništavna je i nevažeća, te da se mora odbaciti u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti.

Takođe, u nacrtu rezolucije se sve zemlje pozivaju da se uzdrže od uspostavljanja diplomatskih misija u Jerusalimu.

(Tanjug)

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u Moskvi da je vojno-tehnička saradnja Srbije sa Rusijom dostigla nivo bez presedana.

Studentima i profesorima moskovskog diplomatskog univerziteta MGIMO rekao je:

„Smatram da godinama, možda i decenijama, nismo imali ovako uspešnu saradnju. Do pre samo godinu dana praktično nismo imali vojnu avijaciju. Imali smo dva MiG-21 i dva MiG-29. Sve ostalo je bilo uništeno u prethodnim konfliktima, u tome su glavni bili Amerikanci. Kupili smo 11 helikoptera, a pregovaramo o kupovini još šest. Za nas su ovo velike brojke“,

Ruska državna novinska agencija TASS ovome je dodala da Srbija namerava da od Rusije kupi najmanje šest vojno-transportnih helikoptera i PVO sisteme.

Navela je da vojni stručnjaci Srbije tome već pregovaraju sa „Rosoboroneksportom“, a da je Moskva u oktobru isporučila ratnom vazduhoplovstvu Srbije šest lovaca MiG-29 u vidu vojno-tehničke pomoći.

Srbija treba da besplatno dobije i 30 tenkova T-72 i 30 borbeno-izviđačkih oklopnih vozila BRDM-2.

Razgovori se vode – tvrdi TASS – i o PVO-sistemima „Buk-M1“, „Buk-M“ i zenitnom raketno-topovskom sistemu „Tunguska“.

Vučiću je, inače, rektor MGIMO – akademik Anatolij Vasiljevič Torkunov – rekao da mu je dodeljena titula „počasnog doktora MGIMO“.

„Ovu titulu ne dodeljujemo često. Uručena je samo nekolicini poznatih svetskih političara i državnika. To je tradicionalno priznanje, koje predstavlja veliku čast za dobitnika, ali i obavezu da održava dobre odnose sa ovim institutom”, istakao je rektor Torkunov.

Nakon uručenja titule, predsednik Vučić održao je predavanje na temu „Srbija, čuvar nezavisnosti, suvereniteta – važnost samostalnog odlučivanja u savremenom svetu”.

Naglasio je da Srbija ostaje na putu slobode, nezavisnosti, opredeljenja za EU, ali i saradnje sa Rusijom.

„Izabrao sam najteži put za Srbiju, put slobode, nezavisnosti, opredeljenosti za EU, ali i saradnje sa Rusijom. Naša pozicija nije laka, ali pruža jedinu mogućnost za opstanak. Našu ruku nećemo da povlačimo od ruske pružene ruke. Ponosimo se prijateljstvom sa Rusijom. Nama Rusija nije prijatelj zbog Tolstoja i Dostojevskog, već zbog budućnosti”, rekao je Vučić.

Počasni doktorat MGIMO dobili su Šimon Peres, Žak Širak, Nikola Sarkozi…

Miraš Dedeić, “poglavar“ parareligiozne organizacije koja se kiti imenom Crnogorske “pravoslavne crkve“, jedan je od simbola nezavisnosti Crne Gore. Poznat po klečanju u Srebrenici, Sarajevu i Dubrovniku, izdržljivije i jače i od samog šefa režima i mafije Mila Đukanovića, najbolji je reper duhovne prirode aktuelne elite Nezavisne Države Crne Gore.

U sred Časnoga posta, “mitropolit“ crnogorski u društvu je, između ostalih, i “velikijeh“ Crnogoraca sa tompusima i “skraćenim“ Tuborg pivom koje srču na mufte.

Da budemo precizni – proslava, uoči Svetoga Nikole, tri godine postojanja navijačke grupe “Dukljani“. “Mitropolit“ posmatra i ćaska, nakon “blagoslova“.

Okolo – “namazanija“ i “pomazanija“ – pršuta, sir, crnogorski specijaliteti. Obrati pažnju na interval od 03:09 do 03:37.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović promovisla je prošle sedmice novog savetnika za odbranu i nacionalnu bezbednost Vladu Galića. Nedeljnik „Nacional“ piše da je reč o špijunu koji je opstruisao rad haškog tužilaštva.

Prema Nacionalnu, Galić je učestvovao u prikrivanju, obezbeđivanju lažnih identiteta i finansiranju ratnih zločinaca u operativnoj akciji „Hag“ s ciljem da se zavara haško tužilaštvo.

Zagrebački nedeljnik ocenjuje da je izborom Galića hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović krajem protekle sedmice povukla „verovatno dosad najkontroverzniji potez u svom predsedničkom mandatu“.

Prošlog petka je, naime, zvanično kao njen savetnik za obranu i nacionalnubezbednost počeo da radi Vlado Galić.

– Oko njegova imenovanja pisalo se u medijima, „Jutarnji“ i „Večernji list“ najavljivali su ga kao ozbiljnog kandidata za preuzimanje te funkcije, ukratko su predstavili njegovu profesionalnu biografiju, prilično benevolentno i kratko upozorili na jedan ozbiljan skandal u kojem je učestvovao, ali je najmračniji deo njegovog špijunskog angažmana iz druge polovice 90-ih ostao nepoznat – navodi „Nacional“ u najnovijem broju.

Da li će Srbija naredne godine uz obaveznu promenu delova ustava zbog evropskih integracija menjati i one delove najvišeg pravnog akta koji se tiču političkog sistema.

„Poglavlje 24 je lakše od Poglavlja 23. U Poglavlju 23 kasnimo sa nekim stvarima, jer radimo na pitanjima koja su najvažnija — a to su ustavne reforme“, saopštila je premijerka Ana Brnabić i dodala da je od proleća krenuo široki dijalog sa nevladinim organizacijama, tužiocima i sudijama i da sve to radi Ministarstvo pravde. Ustavne reforme su, kako je podsetila, uslov za Poglavlje 23 i osnov za sve što u tom poglavlju treba da se ostvari.

„Nadam se da ćemo prvi predlog tokom januara moći da pošaljemo Venecijanskoj komisiji“, navela je premijerka.

Još u fazi zagrevanja za novi ustav

Srpski ustav, kao i gotovo svi ustavi Evrope, konstatuje za Sputnjik profesor ustavnog prava Vladan Petrov i zamenik člana Venecijanske komisije iz Srbije, ne predviđaju pravnu obavezu da se bilo kom telu van sopstvene države, pa ni Venecijanskoj komisiji, šalje nacrt ili predlog za promenu ustava na nekakvo predhodno preispitivanje i potvrđivanje.

Međutim, pojašnjava taj profesor, pošto je Srbija članica Saveta Evrope, a Venecijanska komisija je savetodavno telo za ustavna pitanja Saveta Evrope, sasvim je uobičajeno da se u jednoj fazi tekst koji je prednacrt ili nacrt ili deo ustava pošalje Venecijanskoj komisiji da bi ona dala svoje mišljenje i sugestije.

Venecijanska komisija, dodaje Petrov, ne izdaje nikakve naredbe i obavezna upustva i to što se njima šalje ne znači da su nadležni organi Srbije pravno dužni da postupe prema tim instrukcijama. Uostalom, dodaje on, slično je učinjeno i 2005, pre donošenja važećeg Ustava Srbije od 2006.

Javnost je o dosadašnjim radovima, ili bolje rečeno pripremama za promenu ustava, poprilično bila obaveštavana, podseća Petrov, jer je bilo više okruglih stolova i konferencija na kojima je bilo reči o tekstu koji se naziva Pravna analiza ustavnog okvira u pravosuđu.

„Taj tekst izradila su četvorica profesora ustavnog prava državnih pravnih fakulteta na čelu sa mojom malenkošću. Zatim, bilo je konsultativnih sastanaka nevladinih organizacija i ministarstva pravde“, kaže Petrov.

Međutim, ukazuje Petrov, Srbija se još ne nalazi ni u početnoj fazi promene ustava zato što postupak za promenu ustava nije pokrenut, a sve urađeno dosad — i slanje teksta Venecijanskoj komisiji — pripreme su za buduću promenu Ustava koja će, kako stvari najverovatnije stoje, uslediti u toku 2018.

Evropske integracije podrazumevaju promenu ustava u skladu sa određenim evropskim standardima, pre svega u domenu ljudskih prava, funkcionisanja sudstva i, kako kaže analitičar Dragomir Anđelković, taj proces ne podrazumeva celovitu promenu ustava već modifikaciju ustava kroz amandmane.

Ustavobranitelji i reformisti

„Na nama je da se, uz ono što podrazumevaju evropske integracije, odlučimo i za korekciju svega što spada u domen političkog sistema. Bilo je priča o smanjivanju broja poslanika, izboru predsednika u parlamentu, ili ćemo se pak ograničiti samo na ono što EU traži sukcesivno, kroz amandmane menjati ustav“, podseća Anđelković.

Moja teza je, jasan je profesor Vladan Petrov, da Ustav iz 2006. ne treba zameniti potpuno novim ustavom već da treba raditi parcijalne promene.

„Dakle, mislim da je prerano raditi na promeni načina izbora predsednika republike, jačanju ili slabljenju njegovih ovlašćenja, jačanju ovlašćenja vlade i tako dalje. Ne kažem da o tome ne treba razmišljati. Treba praviti ustavnu strategiju koja će u nekom trenutku da bude implementirana kroz odgovarajuće promene ustava“, podvlači Petrov.

Srbija u ovom trenutku i narednom period, dodaje Petrov, ima mnogo ozbiljnije stvari od onih koje se tiču promena samog teksta ustava čiji se značaj često predimenzionira i nažalost koristi u dnevnopolitičke svrhe.

„Nebitno je hoćemo li imati više ili manje poslanika, to je suviše mala ušteda. A kad se radi o izvršnoj vlasti, mislim da ima smisla ići na to da ili povećamo ovlašćenja predsednika, pa se on i dalje bira direktno ili da povećamo eventualno dodatna ovlašćenja predsednika vlade, a da se predsednik bira u parlamentu. Stvari treba raščistiti“, jasan je Anđelković koji odgovara na pitanje da li se eventualno razmatra i uvođenje kancelarskog sistema u Srbiju.

Ravnoteža zavisi od nečeg drugog

S druge strane, profesor Petrov sugeriše da se pokazalo da jak demokratski legitimitet predsednika republike može proizvesti različite predsednike, što zavisi od same ličnosti predsednika, od njegove političke, odnosno stranačke moći, od trenutnog odnosa snaga među vodećim političkim partijama.

„I tu se sa promenom ustava ništa značajnije neće promeniti. Nažalost, mi imamo dosta nisku ustavnu kulturu, koja i dalje u dobroj meri onemogućava da se ono što je u ustavu zapisano sprovede u praksi, u životu političkih institucija, i to je naš ključni problem. To je ključni problem svih mladih, tako da kažem, ustavnih demokratija“, ukazuje Petrov.

Srbija može da promeni ustav i kaže da će se predsednik republike birati u parlamentu, a predsednik vlade, odnosno vlada biće najači politički organ sa svim najznačajnijim ovlašćenjima, rezonuje on, ali će se time dobiti koncentracija vlasti u rukama tog predsednika vlade i vlade.

„Dakle, ravnoteža vlasti koja je neophodna da bi sistem trajno i stabilno funkcionisao, nije toliko rezultat ustavnih rešenja već mnogo više odnosa političkih snaga, kao i ovoga što sam rekao, dovoljno dobrog stepena ustavne i političke kulture“, zaključuje Petrov.

REŽISER Džordž Lukas, tvorac filmske sage „Ratovi zvezda“ (StarWars), našao se na prvom mestu Forbsove liste najbogatijih poznatih ličnosti SAD za 2017-u godinu.

Njegovo bogatstvo je procenjeno na $5,5 milijardi.

Na drugom mestu je drugi holivudski režiser Stiven Spilberg, čiji kapital je dostigao $3,6 milijardi.

Stepenik niže je popularna televizijska voditeljka sopstvenog tv-kanala Opra Vinfri ($2,8 milijarde).

Četvrti po bogatstvu je bivši košarkaš Majkl Džordan ($1,4 milijarde), peti je iluzionista Dejvid Koperfild ($875 miliona), a iza njega – reperi Didi ($820 miliona) i Džej-Zi ($810 miliona), pa igrač golfa Tajger Vuds ($750 miliona).

Iza njega je još jedan reper Doktor Dre ($740 miliona).

Na poslednjem mestu je pisac Džejms Paterson ($730 miliona).

Deset najbogatijih poznatih Amerikanaca zajedno raspolažu sa $18 milijardi.

Njihovo „zajedničko“ bogatstvo je veće za bezmalo 8 odsto nego 2016-te.

Piše: Vladimir Đukanović

Najpre je bila poseta Emenuelu Makronu i iskazivanje spremnosti Srbije da bude čvrsto na evropskom putu, ma šta on značio. Odmah zatim, poseta Raulu Kastru i Kubi, koja je za mnoge ekstremno prozapadno orijentisane političare i analitičare bila nokaut. Finale i šlag na tortu je poseta Vladimiru Putinu u Moskvi i dodatno produbljivanje saradnje između Srbije i Rusije. Sve to stane u jedno ime – Aleksandar Vučić.

E, sad, probajte da objasnite kako jednom Vučiću uspeva da ga Makron oslovi sa „moj prijatelj Aleksandar“ na večeri koju je priredio, te da na tako visokom nivou, uz sve moguće počasti, primi čoveka koji će nekoliko dana kasnije otići u Moskvu kao lider jedine zemlje u Evropi koja potpisuje sporazume sa Zapadu omraženim Putinom.

Tako nešto danas je nezamislivo. Imati danas odlične odnose sa Angelom Merkel, Emanuelom Makronom, Sijem Đinpingom, Redžepom Erdoganom i konačno sa Vladimirom Putinom, to ni Hudini ne bi uspeo. U čemu je onda tajna Vučićeve umešnosti i da li je on zaista do te mere harizmatičana da kod svih bitnih svetskih lidera ima toliki kredit?

Tu dolazimo do dve ključne stvari veoma bitne za ozbiljno bavljenje politikom. Jedna, verovatno najbitnija, svakako je promena svetskih okolnosti. Druga, daleko bitnija po samog Vučića, svodi se na posvećenost poslu i pomno praćenje one prve činjenice, koju prethodni domaći političari nisu preterano uvažavali, valjda zato što su im pozicije i zvanja bili bitniji od posla kojim se bave. Za razliku od njih koji su živeli od politike, Vučić je tip koji živi za politiku, a to je primetio veoma dobro pre nekoliko godina Jovo Bakić kao neko ko Vučiću svakako nije ni malo naklonjen. Vučiću je sve usmereno ka tome da iza sebe nešto ostavi, i on dobro zna da je jedini način da mu zaostavština bude pozitivna upravo svakodnevno 24-časovno posvećivanje poslu kojim se bavi. Njega ne možete da vidite na prijemima, gozbama, na letovanju, zimovanju i sličnim za svakog čoveka željenim mestima.

Njega možete da vidite u kancelariji gde čita stotine stranica raznih izveštaja ili na terenu od srpskog sela do svetskih metropola. Tu se sada vraćamo na prvu, ključnu stvar za ovakvu Vučićevu poziciju u svetu. Kada mnogi nisu videli da između Evropske unije i SAD dolazi do tektonskih poremećaja u odnosima, Vučić je video. Zato je i umeo da balansira položaj Srbije i da vodi politiku koja nikog neće naljutiti, a koja će velikim delom nama ići u korist. Srbija ne samo da nije uvela sankcije Rusiji, što je recimo jedan od uslova za naše dalje evropske integracije s obzirom da spoljnu politiku moramo da uskladimo sa spoljnom politikom EU ako želimo u to društvo, već naprotiv – Vučić je dodatno produbio saradnju Srbije i Rusije i istakao da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji.

Iz EU mu to niko nije zamerio, već naprotiv, prihvata se činjenica da je Srbija jedina evropska zemlja koja ne samo da nije uvela sankcije Rusiji već jedina potpisuje sporazume sa Rusijom. Srbiji se ne zamera i što kupuje rusko naoružanje, kao ni veoma čvrst stav da neće nikako da uđe u NATO. Sve to ne bi moglo nikako da se ostvari da unutar same EU ne duvaju neki novi vetrovi, a opet, svakako ne bi moglo, a da ih Vučić nije na vreme osetio.

To praktično znači da će u bliskoj budućnosti evropske sankcije prema Rusiji slabiti, odnosno, definitivno će Rusija imati daleko aktivniju politiku prema Evropi. Takođe i Kina. Srbiji se očito ovakva pozicija dopušta kao zemlji koja može da bude spoj između Rusije i Kine ka Evropi, a Vučić takvu poziciju odlično koristi.

Tektonski poremećaji u odnosima Evropske unije i SAD, posebno posle objave Trampove strategije, naša je šansa da pronađemo svoje mesto pod suncem. Sve dublji jaz između EU i SAD očito je prilika za što dublju infiltraciju Rusije i Kine ka Evropi. Eto šanse da kroz ozbiljan rad i konstantnu posvećenost, koja podrazumeva krajnje aktivnu diplomatiju i lobiranje, naše interese što više ostvarimo i zaštitimo.

(Standard)

KARIKATURISTI „Novosti“ Toši Borkoviću pripala je prva nagrada na prestižnom svetskom bijenalu karikature u Teheranu. Na upravo održanoj jedanaestoj smotri karikature, među 4.000 radova iz čitavog sveta odabrano ih je 750 koji su izloženi u prostoru od pet povezanih galerija, a ceremonija otvaranja i dodele priznanja održana je u Kongresnom centru.

Trofej za sjajan rad na temu „bezbednost“, Borkoviću je uručen pred mnogobrojnim značajnim umetnicima Irana i publikom.

RTRS je objavila snimak za koji tvrdi da dokazuje da je nekadašnji bošnjački lider Alija Izetbegović „postrojavao odrede mudžahedina”.

Kako se navodi, iz snimka je vidljivo i da je on znao da ta ekstremna jedinica, Trećeg korpusa takozvane Armije RBiH, drži srpske zarobljenike.

Na snimku se vide komandant te jedinice Sakib Mahmuljin i Izetbegović kako pozdravljaju vojnike posle okupacije mesta Vozuće, na arapskom jeziku, dok oni odgovaraju i povikom „Alahu adžbar“.

RTRS dodaje i da se vidi da komandant mudžahedina Izetbegovića i Mahmuljina informiše da su zarobili srpskog borca, to jest četnika, kako ga oslovljava.

Američka osveta na delu! U Vašingtonu je po hitnom postupku usvojen federalni zakon kojim se od Stejt departmenta i ministarstva odbrane traži da Kongresu dostave opširan izveštaj o vojnoj saradnji zemalja zapadnog Balkana (čitaj Srbije) sa Rusijom. Ova informacija objavljena je samo dan nakon sastanka Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, na kom je, između ostalog, dogovorena i nova isporuka ruskog naoružanja našoj zemlji.

Kako se navodi u ovom zakonu, Kongresu mora da bude dostavljen svaki detalj o vojnim odnosima Rusije i svih zemalja u regionu, međutim, jasno je da se to pre svega odnosi na Srbiju, koja jedina sa Moskvom ima tu vrstu veza. Taj izveštaj biće većim delom javan, ali u zakonu piše i da će svi „osetljivi“ delovi biti tajni.

AKCIJA I REAKCIJA

Osim toga, Kongres će morati da bude upoznat i sa procenom o „obaveštajnoj saradnji država zapadnog Balkana sa Rusijom“, kao i o posledicama takve saradnje na interese SAD i NATO, države regiona i države koje se graniče sa zapadnim Balkanom.

U dokumentu se, takođe, opširno govori o programima reakcije na „pretnju Ruske Federacije interesima SAD širom sveta“.

Vojni analitičar Miroslav Lazanski za Srpski telegraf kaže da SAD, kada govore o vojnoj saradnji zemalja na Balkanu sa Rusijom, nedvosmisleno misle na Srbiju. Rumunija, Bugarska i Hrvatska su članice NATO, a takođe nema govora ni o saradnji američkih satelita Kosova, BiH i Makedonije sa Moskvom.

– Ovo je još jedan zvaničan pritisak na Srbiju, koji nije tako eksplicitno proglašen za pritisak. Izveštaj su Amerikanci podnosili i prethodnih godina, ali su sad prvi put ovako javno to izneli, što nije nimalo slučajno, naročito odmah nakon posete Vučića Moskvi i sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – zaključuje Lazanski.

MORAMO DA IZDRŽIMO

Politički analitičar Dragomir Anđelković napominje da pritisci na Srbiju nisu ništa novo.

– Naoružanje koje je u Srbiju stiglo iz Rusije, a posebno migovi 29 i najava dolaska raketnog sistema S-300, koji će obezbediti naše nebo i sprečiti da bilo ko pokuša da nas napadne, glavni su razlog novog pritiska na Srbiju. To, međutim, ne treba da nas obeshrabri. Neutralnu poziciju moramo da sačuvamo po svaku cenu – zaključuje Anđelković.

Željko Cvijanović, Novi standard

Nema tu mnogo mudrosti, za SAD Rusija i Kina su konfrontirajuće sile, a Srbija im je posebno trn u oku zbog posete Vučića Moskvi. Sasvim sigurno pritisak na nas sprovodiće kroz tajne operacije i obaveštajni rad.

ŠTA ĆE BITI U IZVEŠTAJU

1. Procena bezbednosne saradnje Srbije i Rusije

2. Lista naoružanja, odbrambenih sistema i vojne tehnologije, vrednih milion ili više dolara, nabavljenih ili kupljenih od Rusije

3. Opis učešća vojnih snaga na treninzima i vežbama sa Rusijom

4. Opis ugovora o saradnji sa Moskvom

5. Procena obaveštajne saradnje sa Rusijom i posledica te saradnje po SAD i NATO

6. Informacija o saradnji Srbije sa SAD i opis učešća i aktivnosti u programima NATO, posebno u Partnerstvu za mir

OVO NAJVIŠE SMETA VAŠINGTONU

Nabavka oružja od Rusa

– dva helikoptera Mi-17

– šest migova 29

– 30 tenkova T72

– 30 borbenih vozila BRDM 2

– najavljene isporuke raketnih sistema BUK i S-300

Najveće zajedničke vojne vežbe ove godine

– BARS 2017.

– Slovensko bratstvo u Belorusiji

– Sloboda 2017. u Batajnici

(Republika)

Piše: Jevgenij KRUTIKOV

ISPORUKA savremenog naoružanja Srbiji bila je jedno od glavnih pitanja u pregovorima predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića.

Javnim je učinjena i inicijativa stvaranja zone slobodne trgovine između Srbije i Evroazijske ekonomske unije.

U Sjedinjenim Državama i EU već su bili prinuđeni da priznaju da su pozicije Rusije na Balkanu – ojačale. A za to postoje razlozi.

Vučić je ocenio da je vojno-tehnička saradnja Moskve i Beograda dostigla nivo bez presedana, odnosno da takve saradnje decenijama nije bilo.

Pošteno govoreći, ne radi se o decenijama: ovakve saradnje u vojno-tehničkoj sferi nikada nije bilo. Čak ni između SSSR i Jugoslavije.

Teoretski, ovakve razmere isporuka ruske vojne tehnike i oružja na Balkan može se uporediti samo sa onim što se događalo u drugoj polovini 19. veka i pred Prvi svetski rat.

U oktobru je Srbija od Rusije na poklon dobila šest MiG-29. A besplatno će dobiti i 30 tenkova T-72 i 30 borbeno-izviđačkih oklopnih vozila BRDM-2. Vojni stručnjaci dve zemlje vode pregovore i o raketnim sistemima „Buk-M1“ i „Buk-M2“, a takođe o zenitnom raketno-topovskom sistemu „Tunguska“

Ovome treba dodati i šest vojno-transportnih helikoptera.

Prava senzacija je zainteresovanost Beograda za zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

Vučić je ovim povodom pred studentima MGIMO rekao:

„Mi nad tim već dugo radimo. Mi želimo zonu slobodne trgovine sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Taj sporazum bi bio najbolji doprinos našim odnosima. Ja u tome ne vidim nikakav problem“.

Putin je ocenio da bi taj sporazum otvorio nove mogućnosti za razvoj poslovnih veza između Rusije i Srbije.

Vučić je i ranije više puta podvlačio da je Srbija „na evropskom putu“. Samo, paradoks je u tome što ni on sam, kao ni bilo ko drugi u Beogradu, nije jasno formulisao šta to ritualno zaklinjanje znači na praktičnom planu.

On je prilično dugo uspevao da pomoću te magične fraze paralizuje svest Brisela i Vašingtona, ali izgleda da je strpljenju Amerikanaca došao kraj.

Poslednjih meseci vašingtonski emisari su počeli da ultimativno, a ponekad i u otvoreno bahatoj formi, traže od Beograda da zauzme jednoznačnu poziciju.

Brisel je takođe počeo da shvata da nešto sa tim „evropskim putem“ nije baš na svom mestu i da on ne vodi u „Evropu“ koja je bila isplanirana.

Evropejci sa time ništa ne mogu da urade, a Amerikanci su se spustili do galame i pretnji, što zakonomerno izaziva susretnu reakciju Srba, čak i u običnom životu.

Vučić samo što je podvukao da se Srbija ni pod kakvim uslovima neće priključiti antiruskim sankcijama. Pritom je predložio da njegova zemlja bude pretvorena u transportera gasa, kad se sa nekim drugim zemljama nije moguće dogovarati zbog američkih pritisaka…

Za razliku od mnogih svojih suseda, Srbija je namerila da otvoreno demonstrira svoje prijateljske odnose sa Moskvom, što je u savremenom svetu prilično smeo korak.

Na primer, Beograd će 2018-te na najvišem nivou učestvovati u manifestacijama posvećenim 75-godišnjici Staljingradske bitke, a u februaru će biti široko obeležena 180-godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Rusije. Povrh svega, Vučić je pozvao Putina u Beograd – na proslavu 800 godišnjice autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Može se pretpostaviti da će predsednik Rusije uzeti učešća u u svetkovini otvaranja Hrama Svetog Save u Beogradu koji se dugo gradi, a biće završen do jubileja.

Vučić sigurno zna da će u Rusiji 18. marta biti održani predsednički izbori, ali on, očito, ne sumnja u njihov ishod.

Za Vučića je ovo bila prva poseta Moskvi u svojstvu predsednika Srbije i on se potrudio da izgovori maksimum prijateljskih rečenica , čime će izazvati novi talas kritika na Zapadu. Ali, što više budu Vašington i Brisel vršili svoj neadekvatni pritisak na Beograd – to će Vučić i njegova vlada otvorenije iskazivati privrženost prijateljskim odnosima sa Rusijom.

U Vašingtonu se sve ovo ocenjuje kao „neuspeh američke diplomatije“.

Razgovori o „ekspanziji Rusije na Balkanu“ (posebno u svetlu crnogorske krize i tinjajućeg konflikta u Makedoniji) postepeno se izjednačavaju sa „ruskim hakerima“.

To zasada ne dovodi do radikalizacije situacije na Balkanu u celini, ali takva opasnost potencijalno postoji, pa Beograd pokušava da unapred obezbedi podršku Rusije.

U pozadini je i najopasnija vatra – situacija oko Republike Srpske koja još uvek planira da održi referendum o izlasku iz sastava BiH.

U ovom kontekstu je naoružavanje srpske armije nasušna potreba, a sa sigurnošću se može tvrditi da će Moskva nastaviti da modernizuje vojni potencijal republike (Srbije).

Sadašnje isporuke oružja (Beogradu) – tek su početak.

(Fakti)

Američki predsednik zavrnuće slavinu i uskratiti nam 30 miliona dolara godišnje zbog glasanja u Ujedinjenim nacijama protiv njegove odluke da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela.

Toliko, naime, u proseku iznosi pomoć američke vlade našoj zemlji kroz razne projekte i donacije. Ovaj scenario će se po svemu sudeći i ostvariti jer je, prema nezvaničnim informacijama koje je Srpski telegraf dobio pre početka sednice, dogovoreno da ambasador Srbije Milan Milanović glasa za rezoluciju koja osuđuje Trampov potez, baš kao i EU, Rusija i Kina.

Lista za odstrel

Prema rečima šefa Bele kuće, svi koju budu bili protiv njega u UN treba da budu spremni na žestoku kaznu.

– Oni uzimaju stotine miliona dolara i čak milijarde dolara i onda glasaju protiv nas. Neka glasaju protiv nas, uštedećemo mnogo, mi ne marimo – poručio je Tramp.

O ozbiljnosti ovih pretnji govori i to što je ambasadorka SAD u UN Niki Hejli glasanje u SB UN označila kao „uvredu koja neće biti zaboravljena“, a zatim je pretnju pooštrila i navodima da će brižljivo zapisivati svaki glas na zasedanju Generalne skupštine UN, pa tako ni srpski glas neće proći bez evidencije i opasnosti da se nađe na listi za ekonomski odstrel.

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić kaže da je Tramp praktično objavio rat Srbiji, ali i celom svetu.

– Ta Trampova izjava da će pratiti spisak i ukidati pomoć je najbrutalnija moguća ucena. Ako su SAD spremne na rat protiv celog sveta, a čitav svet je protiv ovoga – i EU, i Rusija, i Kina, da ne govorim o muslimanskim zemljama, onda neka mu tako bude. Srbija ako hoće da sačuva identitet svoje politike, morala je da glasa protiv. Srbija je posebno na meti Trampovog besa jer je samo dva dana ranije stala uz Rusiju glasajući protiv toga da Moskva bude optužena za kršenje ljudskih prava na Krimu – ocenjuje Jakšić.

Da Srbija nije imala mnogo izbora, kaže i bivši zamenik ambasadora u Vašingtonu Borko Stefanović.

Bez izbora

– Mogli smo da se ne pojavimo, ostanemo uzdržani, ali i to bi bilo zamereno. Američkih pritisaka je bilo i biće ih i dalje, ali države rade na osnovu sopstvenih interesa i Srbije je morala time da se rukovodi. Ovo je pak jednostrana odluka Vašingtona, Amerika je velika sila i normalno je da će pogotovu male zemlje biti pod većim pritiskom – zaključuje Stefanović.

Dodik uz Trampa, Ivanić uzdržan

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je pismo članu Predsedništva BiH Mladenu Ivaniću u kojem traži da podrži Izrael i američkog predsednika Donalda Trampa.

Ipak, srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić rekao je da će zvanično Sarajevo biti uzdržano na glasanju.

(Republika)

Sjedinjene Američke Države radiće na tome da Kosovo bude prepoznato kao država članica Ujedinjenih nacija, poručila je ambasadorka SAD pri UN Niki Hejli, a prenosi portal KoSSev, pozivajući se na izveštaj Radio-televizije Kosova.

U organizaciji generalnog konzulata Kosova i Američke privredne komore na Kosovu, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova i Udruženja za razvoj regionalnih agencija (ARDA), u Njujorku su promovisana su vina, sirevi, voda i čokolade proizvedene na Kosovu.

Kako se navodi u saopštenju Američke privredne komore, na novogodišnjem prijemu, na koji su pozvani ambasadori akreditovani u Ujedinjenim nacijama, predstavnici albanske dijaspore, predstavnici američkih preduzeća, takođe je prisustvovala ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Ujedinjenim nacijama, Niki Hejli, prenosi portal KoSSev.

Tokom svog govora, ona je rekla da će Sjedinjene Države raditi kako bi Kosovo bilo prepoznato kao država članica Ujedinjenih nacija, jer se Kosovo i SAD poštuju, veruju jedni u druge i dele iste demokratske vrednosti, dodajući da ova vrsta veze ne može biti prekinuta.

Govoreći o izazovima koje sve države imaju u određenim trenucima, pominula je i činjenicu da je Kosovo pomoglo Sjedinjenim Državama tokom nedavne oluje koja je pogodila Teksas.

Predstavnica generalnog konzulata Kosova, Teuta Sahatćija, rekla je da su novogodišnji praznici dobra prilika za promociju prijatelja Kosova, kosovskih vina i drugih proizvoda.

Zahvalila se na njihovom prisustvu, a posebno američkoj ambasadorki Niki Hejli, za koju je rekla da je veliki zagovarač za Kosovo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ona se takođe zahvalila Američkoj privrednoj komori za inicijativu i ponašanju prema kosovskim proizvodima u SAD, pomenuvši činjenicu da je vino proizvedeno na Kosovu prvo vino koje je ikada dospelo na stolove Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a od strane ambasadora Japana.

N1

BIVŠI lider Katalonije – Karles Pudždemon – izjavio da rezultati upravo završenih izbora u njegovoj zemlji predstavljaju „pobedu katalonske republike”.

Pudždemon se oglasio iz Brisela, gde se sklonio od progona zvaničnog Madrida.

Njegovo postizborno obraćanje objavio je telvizijski kanal La Sexta.

„Katalonska republika pobedila je monarhiju sa članom 155. njenog ustava koji dozvoljava ograničavanje autonomnih prava. Izborni rezultati takođe pokazuju da je Marijano Rahoj (predsednik vlade Šoanije) izgubio”.

„Ovo je poraz španske države” – dodao je Pudždemon.

U nastavku je upozorio: „Mora biti uspostavljena zakonita vlast u Kataloniji. Mi smo ove noći zaslužili pravo da nas čuju. Većina Katalonaca je i na ovaj način zatražila održavanje referenduma o nezavisnosti. I Evropa je dužna da ovo primi k znanju”.

Dodatno je ukazao: „Sa dosadašnjim kursom, Rahoj može dobiti samo ovakve rezultate”.

Izlaznaost na katalonaskim parlamentarnim izborima – koje joj je nametnuo Madrid – bila je veća od 81 odsto.

Najviše glasova, odnosno mesta u parlamentu u Barseloni, dobila je partija Građani koja se zalaže za Kataloniju u sastavu Španije. Osvojila je 37 od 135 poslaničkih mesta.

Međutim, Pudždemonova koalicija „Zajedno za kataloniju” osvojila je 34 poslanička mandata, a njeni saveznici „Levi republikanci Katalonije” – 32.

Još četiri poslanika imaće u novom sazivu parlamenta imaće secesionisti iz partije Kandidati za narodno jedinstvo.

Dakle, ove tri antišpanske partije imaće zajedno 70 poslanika, a to je dovoljna i stabilna većina.

Pudždemona Španija još optužuje za pobunu i nezakonito trošenje državnog novca.

U slučaju da sve ostane isto, a on reši da se vrarti u zemlju – mogao bi da bude uhapšen već pri prelasku granice.

NABAVKOM novog paketa ruskog naoružanja Vojska Srbije zatvoriće kritične otvore u svom sistemu odbrane. Helikopteri „Mi-17“ ojačaće transportnu komponentu avijacije, ali i obezbediti podršku snagama za brzo reagovanje. Raketnim sistemima S-300, „pancir“ i „buk“ Srbija bi potpuno zaštitila svoje nebo, ali i otvorila vatreni „kišobran“ za svoje trupe na tlu.

Ovi tipovi savremenog ruskog naoružanja bili su tema razgovora najviših predstavnika Srbije i Rusije. Predsednici Vladimir Putin i Aleksandar Vučić o ovome su pregovarali u četiri oka, a zna se samo da je ruska strana kao proizvođač dala načelnu saglasnost da sa Belorusima pregovaramo o nabavci sistema S-300.

Da ruska strana računa na vazduhoplovnu saradnju sa Srbijom pokazuje i činjenica da su ruski domaćini Vučiću u završnici posete, juče na moskovskom aerodromu „Vnukovo“ organizovali promociju aviona „suhoj superdžet 100“ u dve varijante. Delegacija iz Beograda uverila se u mogućnosti verzije za prevoz VIP putnika, kao i modela namenjenog transportu ljudi i medicinske opreme.

U okviru strateške vojne saradnje, Srbija je dobila načelnu saglasnost da sa Minskom nastavi pregovore o nabavci još šest letelica „mig-29“ iz sastava beloruske armije. Ruska strana raspoložena je i za dogovor o isporuci raketnog sistema PVO Srbiji. Osim sistema S-300, u središtu razgovora su i rakete srednjeg i malog dometa namenjene zaštiti jedinica.

Prvi rezultat sastanka u Moskvi mogao bi da bude ugovor o isporuci šest helikoptera. Reč je o savremenim višenamenskim letelicama, koje mogu uspešno da se koriste za transport, medicinsku evakuaciju, desantiranje padobranaca, ali i pod oružjem za vatrenu zaštitu jedinica. Srbija je 2015. već kupila dva helikoptera „Mi-17“, koji su isporučeni polovinom prošle godine i uveliko se koriste.

– Nabavkom šest helikoptera na snazi i efikasnosti dobiće i naša Kopnena vojska, posebno Specijalna brigada i jedinice za brza dejstva – navode u VS.

STIŽU TENKOVI

SRBIJA krajem sledeće godine očekuje isporuku po 30 modernizovanih tenkova T-72 i savremenih oklopnih vozila BRDM-2. Ova ratna tehnika sastavni je deo dogovorenog paketa sa „migovima“ koji su sredinom oktobra isporučeni našoj vojsci.

(Novosti)

„144831 – to je broj dosijea bivšeg predsjednika Stipe Mesića iz Udbe“. Tim je rečima Velimir Bujanec otvorio poslednju Bujicu i pred kamerama pokazao podeblji dosije od 50-ak stranica koji je nestao iz Hrvatskog državnog arhiva, a navodno ga nemaju ni u MUP-u ni u SOA-i.

Nakon što je Jutarnji list prije nekoliko dana objavio vest o nestanku Mesićevog dosijea iz Državnog arhiva, redakcija Bujice uspela je preko pouzdanih veza u hrvatskom obaveštajnom sistemu doći do šokantnog materijala. U emisiji su pušteni delovi dosijea, a najavljeno je da će u Bujicama koje slede biti pušten i ostatak.

„Mesić Josipa Stjepan rođen 24. 12. 1934. godine u Slavonskoj Orahovici, kotar Našice, kao saradnik zavrbovan je 12. 09. 1956. godine od strane Vučković Dušana, šefa Ureda za pasošku službu kotara Našice, a na saradnju je pristao dobrovoljno bez ikakvog ustezanja sa puno volje“, objavljeno je u emisiji.

144831 – broj nestalog dosijea Stipe Mesića!

Mesićev dosje nosi broj 144831, a iz obilne dokumentacije vidljivo je da je reč o tzv. saradničkom dosijeu. U emisiji je rečeno kako većina informativnih razgovora delatnika Udbe s Mesićem nisu vođeni u prostorijama Službe državne bezbednosti, već su brižno skrivani i uglavnom su se odvijali po tajnim stanovima Službe, što se vidi iz strogo poverljivih Informacija broj 814, 1665, 1141, 1407 i 1286.

„Isti ima vrlo dobre mogućnosti za obradu naše emigracije u Francuskoj preko ujaka Pernar Tome i sestre Mesić Marije koji se nalaze u mestu Longwiu. Tomo ima svoj hotel u Longwiu i kod njega svakodnevno navraćaju emigranti iz Jugoslavije. Mišljenja smo da bi se njih dvoje moglo angažirati i koristiti za razradu emigracije u Francuskoj“.

Prema dosjeu, s Udbom je sarađivao od 1956. godine pa sve do kraja 1989. godine, nakon što je već osnovan HDZ i uvedeno višestranačje. Prema dokumentima koje je objavila Bujica Mesić je već tada bio izrazito protiv Tuđmana, a udbašima se požalio da nije pozvan na osnivačku skupštinu HDZ-a!

Sve detalje ovog dosijea i komentare koji su izneti u emisiji „Bujica“  možete pogledati u celosti na linku ispod.

Katalonske secesionističke partije osvojile su tesnu većinu u regionalnom parlamentu na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova nakon vanrednih regionalnih izbora.

Tri stranke za nezavisnost zajedno su osvojile 70 mesta, što je dva mesta više od proste većine u parlamentu sa 135 poslanika, prenosi AP.

Stranka bivšeg lidera Karlesa Pudždemona, Zajedno za Kataloniju, osvojila je 34 mesta, republikanska levica ERC 32 mesta, a antikapitalistička stranka CUP četiri mesta. Istovremeno, partija Sijudadanos (Građani), koja je protiv nezavisnosti Katalonije dobila je 37 mesta.

Ovakav rezultat predstavlja udarac za španskog premijera Marijana Rahoja koji je smenio katalonsku vladu i raspisao vanredne izbore nadajući se da će separatisti ostati van vlasti.

Bivši katalonski lider Karles Pudždemon je rekao da većina koju su osvojili separatisti na regionalnim izborima predstavlja pobedu „Katalonske republike“ nad španskom državom.

Pudždemon je to rekao u Briselu gde se nalazi otkako je njegovu vladu smenio španski premijer Marijano Rahoj u oktobru nakon što je proglasila otcepljenje od Španije, prenosi Rojters.

Kako navodi AP, on je dodao da EU mora uzeti u obzir da rešenje Rahoja ne funkcioniše, kao i da je on dobio „šamar u lice“ nakon ovakvih rezultata.

Prvi čovek privremenih šiptarskih institucija u Prištini Hašim Tači izjavio je danas prilikom novogodišnjeg prijema da „Kosovo nije Sirija, da bi se oko njega angažovali svi globalni akteri“, već da je isključivo evropsko pitanje.

To je bio njegov komentar na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Rusija spremna da se, ako bude potrebno, uključi u dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, prenela je „Slobodna Evropa“.

– Ovo nije 1998. ili 1999. godini, kada je bilo potrebno angažovanje celog međunarodnog faktora, kao u Rambujeu, a nije ni period od 2005. do 2008, kada su se vodili pregovori o političkom statusu, kazao je Tači.

On je istakao da je „Kosovo suverena i nezavisna zemlja koja sama donosi konačne odluke o dobrosusedskim odnosima“.

– Međutim, adresa koja olakšava i vodi dijalog je Brisel, dakle Evropska unija, čiji članovi želimo da postanemo i mi i Srbija, rekao je Tači.

On je ponovio da je u Vašingtonu zatražio da se Sjedinjene Države direktno uključe u dijalog, za šta je dobio saglasnost američke administracije, naglašavajući da je podrška te zemlje dijalogu i do sada postojala.

– Želim da verujem da će Rusija, nakon okončanja ovog procesa, odigrati svoju ulogu tako što neće uložiti veto u Savetu bezbednosti na članstvo Kosova, rekao je Tači.

On je ocenio da dijalog ulazi u „konačnu fazu“, a da to podrazumeva „ili recipročno priznanje Kosova i Srbije, ili okončanje procesa sa pravom Kosova da se učlani u UN“.

– Svaki sporazum Kosova i Srbije, kao dve suverene zemlje, moraju da priznaju i Evropska unija i UN, kao i oni koji trenutno ometaju naše članstvo u UN, istakao je Tači.

Stalni ambasador SAD-a u Un Niki Hejli istakla je da „Kosovo“ i SAD dele iste demokratske vrednosti i zatražila stolicu za južnu srpsku pokrajinu u svetskoj organizaciji.