Za raštimovanu hrvatsku privredu, koja tone sve dublje, investicije u Srbiju pokazale su se slamkom spasa. Prošle godine iz Srbije je u Hrvatsku izneto oko 120 miliona evra. Očigledno je da se hrvatski “pohod na istok” i te kako isplatio. Da ga nije bilo, slika hrvatske ekonomije bila bi mnogo crnja, a hrvatski tajkuni znatno siromašniji.
U Srbiju su poslednjih petnaestak godina ušli svi veliki hrvatski igrači, od “Agrokora”, “Atlantik grupe”, “Podravke”, “Vindije”, “Kraša”, “Lure”, “Kroacija osiguranja”, “Nekse grupe”, a u petnaestak poslednjih godina investirano je više od 600 miliona evra. Gotovo 250 hrvatskih kompanija je na razne načine prisutno na srpskom tržištu, a za ekonomistu Ljubu Jurčića to je i maksimum. Dok će nove kompanije dolaziti, mnoge postojeće će odlaziti, jer ni na srpskom tržištu nemaju rezultate.
Hrvatski privrednici su pre koju godinu imali puna usta Evrope, videvši u ulasku u EU šansu da se napokon “odvoje” od Balkana. Sada svi ćute, nema više veličanja Evrope i oni koji nešto uspešno rade u Hrvatskoj grčevito se okreću regionu, od BiH do Srbije i Makedonije. Najmoćniji, poput Ivice Todorića i Emila Tedeskija, i do sada su ulagali velike pare u Srbiji, ali imaju i nove planove. Pogotovo što je poslovanje u Srbiji još uvek znatno jeftinije nego u Hrvatskoj, jer su plate radnicima i dvostruko niže, a tržište veće i agilnije.
Ali, nije sve tako blistavo ni sa hrvatskim investicijama u Srbiji. Poslednjih godina dvadesetak kompanija otišlo je u stečaj ili su blokirane, gotovo tridesetak registrovanih kompanija nije pokrenulo proizvodnju i poslovanje, a 25 hrvatskih kompanija je vodilo i vode sudske sporove, koji su doveli i do velikog pada aktivnosti. Ako se uzme kriterijum da se uspešnom kompanijom smatra ona koja zapošljava najmanje deset ljudi i ima godišnji prihod od 100.000 evra, onda je svega pedesetak hrvatskih ozbiljnijih kompanija na srpskom tržištu. Hrvati, sa druge strane, tvrde da su ozbiljniji i kvalitetniji investitori od Slovenaca, koji su uložili manje para, a kupili više kompanija i vode manje brige za radnike.
Hrvati su sada u odnosu na Srbe u još jednoj prednosti, a to je članstvo u Evropskoj uniji. Pokazalo se to i nedavno kod “Tvornice duhana Rovinj”, koja je uspešno izlobirala podršku Evropske komisije za povoljniji plasman cigareta na srpsko tržište, iako je Hrvatska istupila iz CEFTA. Biće toga u narednom periodu i mnogo više, jer će Hrvatska kao članica EU imati podršku Brisela mnogo veću nego Srbija koju evropski put tek čeka. Za svaki ozbiljniji problem hrvatskih investitora na srpskom tržištu Zagreb će da zatraži pomoć i intervenciju Brisela.
“GAVRILOVIĆ” NAJAVIO DOLAZAK
Mesna industrija “Gavrilović” iz Petrinje u Hrvatskoj planira deo proizvodnje da preseli u Srbiju. Cefta je učinila svoje i uz carine se ne isplati izvoz u region, pa “Gavrilović” vidi spas u pogonima u Čitluku u BiH, gde je deo proizvodnje prseljen i u što skorijim investicijama u Srbiji.
NEĆE NAŠE ULAGAČE
Dok su Hrvati dobrodošli investitori u Srbiji, hrvatska se vrata baš i ne otvaraju za investicije iz Srbije. Tako je godinama i ništa se nije promenilo ni sada, kada zvanični Zagreb kuka da nema investicija, a navodno sve čini da ih privuče. Prepreke za srpske investitore u Hrvatskoj su velike, pa evri i dalje odlaze iz pravca Beograda u Zagreb. Jer, Srbi ne postavljaju prepreke za hrvatski kapital, važno je jedino da postoje pare i granice su otvorene.
(Novosti)