Piše: Dragana Trifković
Prošla je još jedna “opasnost” od suspenzije bezviznog režima koji funkcioniše između Srbije i EU od 19. decembra 2009. godine. Tema ponovnog vraćanja viza Srbiji aktuelna je od početka 2011, kada su pojedine zemlje EU (Francuska i Holandija) podnele predlog privremenog ukidanja bezviznog režima sa Srbijom ukoliko dođe do velikih migracija. Kasnije su se zahtevu pridružile Belgija, Luksemburg, Švedska i Nemačka.
LAŽNI AZILANTI
Pravo na azil je jedno od osnovnih ljudskih prava, regulisano Opštom deklaracijom o pravima čoveka (usvojena i proklamovana od Generalne skupštine UN rezolucijom 217A(III) od 10. decembra 1948. godine.). U članu 14. povelje stoji: „Svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama utočište od proganjanja. Na ovo pravo niko ne može da se poziva u slučaju gonjenja za krivična dela koja nisu političkog karaktera ili zbog dela koja su u suprotnosti sa ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.” Dakle, azilant je lice koje traži utočište u drugoj zemlji zbog političkog progona u sopstvenoj.
Srbija je među prvima na listi po broju podnetih zahteva za azil u zemljama EU. Iz ovog podatka moglo bi da se zaključi kako je u Srbiji zavedena diktatura te da se režim obračunava sa neistomišljenicima (što nije daleko od istine), međutim politički azil u EU nisu zatražili protivnici antisrpskog režima, već osobe koje nemaju nikakvog osnova za ovakvim zahtevom. Od stupanja na snagu bezviznog režima podnetno je preko 55.000 zahteva za azil (prema podacima organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražilaca azila, koju finansiraju zapadne strukture). Pod uslovom da je ovaj podatak tačan, radi se zaista o velikom broju zahteva. Podnosioci zahteva za azil u zemljama EU su Romi i Albanci koji žive na teritoriji Srbije, odnosno imaju pasoš Republike Srbije. Prema podacima zemalja EU i MUP Srbije, preko 90 odsto zahteva za azil podneli su Romi, dok ostatak čine Albanci. Oni navode siromaštvo i nezaposlenost kao razlog za podnošenje zahteva, međutim, ti razlozi nisu prihvatljivi za dobijanje azila. Lažni azilanti su motivisani socijalnom politikom zemalja EU, odnosno nadoknadom koju dobijaju dok traje procedura rešavanja zahteva. Njihova računica je jednostavna: dok traje procedura rešavanja zahteva, zemlje EU isplaćuju mesečnu nadoknadu podnosiocima zahteva i uz to obezbeđuju smeštaj, hranu, odeću i medicinsku pomoć. Visina nadoknade je različita, a rok za rešavanje predmeta je od tri do šest meseci. U Švedskoj nadoknada iznosi 1.500 evra po osobi mesečno, Nemačkoj 400 evra mesečno, Belgiji i Luksenburgu je 220 evra.
ZLOUPOTREBA PRAVA NA AZIL
Podnosioci zahteva na mogućnost potražnje azila gledaju kao na jednokratni posao. Ulog je karta u jednom pravcu do odredišta, a „radne aktivnosti” se sastoje od uživanja socijalne zaštite. Jasno im je da ne ispunjavaju uslove za dobijanje azila, njihov cilj je da zarade novac zloupotrebom prava na azil. Ujedno, zloupotrebljavaju i Srbiju, koju lažno terete za politički progon, samim pokretanjem procedure za azil, dok je zemljama EU priliv lažnih azilanata još jedan razlog za pritisak na Srbiju. Ponovno uvođenje viza je postalo predmet zastrašivanja građana Srbije.
Komesari EU upozoravaju da Srbija mora da preduzme korake u rešavanju ovog problema. Svi mehanizmi za prevazilaženje problema nalaze se u rukama zemalja članica EU. Srbija nije u mogućnosti da otkrije namere lica koja izlaze iz zemlje i koja imaju uredna dokumenta, a nisu ranije evidentirana kao „lažni azilanti”. Ukoliko bi i postojala sumnja, ona nije argument za zabranu izlaska iz zemlje odnosno ograničavanje kretanja.
Sporazumom o readmisiji Srbija se obavezala da preuzme svakog svog državljanina koji ne ispunjava zakonske i druge uslove za ulazak ili boravak na teritorije te zemlje EU. Dakle, sporan je period boravka, koji određuju zemlja EU, i socijalna pomoć, koju dodeljuju u skladu sa svojom socijalnom politikom.
Uzmimo primer Švajcarske, koja je rešila problem lažnih azilanata iz Srbije tako što je ukinula finansijsku pomoć podnosiocima zahteva i uvela rok od dva dana za napuštanje zemlje. Zemlje EU imaju mogućnost da Srbiju svrstaju u red bezbednih zemalja i tako skrate proceduru rešavanja azilantskog statusa na par dana.
MONITORING
Izveštaj o Srbiji za 2013. godinu, koji je izradila Human Rights Watch (organizacija koju finansiraju Fondacija Ford, Soroš i dr. zapadne strukture) govori o nepoštovanju manjinskih prava i manjkavosti azilantskog sistema, što implicira da Srbija ne može da se proglasi bezbednom zemljom. Dalje u izveštaju stoji: „Romi su i dalje izloženi šikaniranju, pretnjama, diskriminaciji u dostupnosti obrazovanju, kao i problematičnim prisilnim raseljavanjima”. Zakon o osnovama sistema obrazovanja definiše jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti. Dakle Romima je obrazovanje dostupno ukoliko žele da se obrazuju, a predškolsko i osnovno obrazovanje je po zakonu obavezno.
U izveštaju je navedena porast napetosti između mađarske manjine i Srba u Vojvodini (na osnovu nečijih navoda?!) i jedan primer zastrašivanja Roma, kao i nasilno raseljavanje Roma naseljenih u blizini Belvila. U izveštaju ne stoji da su se Romi u blizini Belvila naselili bespravno i da su nehigijenom uticali na narušavanje životne sredine.
Takođe, u izveštaju se ne navode primeri nasilja manjina nad građanima Srbije, kao ni zloupotrebe pravnih i zakonskih okvira Srbije, odnosno EU, od strane manjina. Dalje, na osnovu podataka samo jedne strane, prave se strategije i programi za pomoć „ugroženim” manjinama, koji zapravo predstavljaju isprobani sistem finansiranja NVO. Ove organizacije, pod maskom zaštite ljudskih prava, manjina i sl., sprovode interese svojih finasijera, zapadne struktura, bliskih ekonomskim i političkim centrima moći.
Lažni azilanti zato mogu da postanu novi instrument političkog pritiska EU na Srbiju. Mehanizam za ponovno vraćanje viza usvojen je u septembru prošle godine u Evropskom parlamentu, a stupio je na snagu 9. januara ove godine. On predviđa da se na osnovu procene Evropske komisije uvedu vize na šest meseci zemljama iz kojih dolazi veliki broj azilanata. Po isteku tog roka, suspenzija ne bi automatski prestala, već bi se ponovo radila procena, što znači da bi bezvizni režim mogao da se produžuje po isteku roka od šest meseci. Procedura se pokreće u slučaju da neka od zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma pismeno obavesti Evropsku komisiju o pogoršanju situacije na terenu. Nakon toga radi se procena, na osnovu koje Evropska komisija daje predlog, a zemlje članice glasaju za odluku o suspenziji bezviznog režima. Procenu rade stručnjaci, što ostavlja mogućnost zloupotrebe.
POLITIČKI PRITISCI
Nema opasnosti da će Srbiji biti ukinut bezvizni režim sa EU sve dok politički vrh zemlje sprovodi interese zapadnih sila. Novinski naslovi Srbiji ponovo vize! služe za manipulisanje i stalnu pretnju. Ljudska prava i prava manjina su „argumenti” koje Zapad koristi za kontrolu većine, odnosno za sprovođenje agresije i terora. U skladu sa svojim političkim i ekonomskim interesima Zapad će Srbiju držati u stalnoj neizvesnosti, koja je istovremeno motiv srpskoj vlasti da učini korak više. Međutim, koliko god Srbija činila, neizvesnost će ostati neminovnost. Od „demokratskih” promena Zapad kontinuirano uslovljava Srbiju raznim zahtevima, od zakonodavnih do psiholoških (promena svesti), koji vređaju zdrav razum. Oni se u suštini svode na razbijanje Srbije i uništavanje nacionalnog identiteta. Dokle god samouništenje sprovodimo po planu, agilno i bez dvoumnjenja, neće nam biti potrebne vize za EU.
EU je prerasla u najgori oblik birokratske vlasti. Komesari vrše pritisak na zemlje EU, kao i zemlje kandidate, u skladu sa diktatom Brisela. U tom smislu razni izveštaji koje sastavljaju takozvani stručnjaci EU služe za podršku političkih namera. Uzmimo za primer izveštaje EU o napretku Srbije. Kada vlast provodi političke interese EU (otuđivanje dela teritorije, dijalog sa terorističkim strukturama i sl.) ocene su osrednje i optimistične, u formi postignut je napredak, ali je potrebno uložiti još truda. Iako takve ocene nemaju nikakve veze sa realnošću, one imaju podršku orkestrirane političke scene i medija. „Napredak” po merilima EU se uvek ostvaruje na štetu Srbije. Već više od decenije se urušava srpska ekonomija, gubi se kontrola nad srpskim institucijama, vladavina „prava” postaje vladavina sile, a EU u tim okolnostima ocenjuje „napredak”. Konačno je kao vrhunac tog i takvog „napredovanja” na čelo Srbije došla napredna stranka, kao kruna sveopšteg propadanja, mraka i beznađa. Jasno je da su svi izveštaji EU o Srbiji u kojima se navodi napredak u borbi protiv kriminala, korupcije, reforme pravosuđa i sl. usko vezani za pristanak na ustupke od strane srpske vlasti, koji nanose nesagledive posledice Srbiji. Dakle, sve dok propadamo, nećemo morati u red za vize. Ukoliko se desi da srpska marionetska vlast otkaže poslušnost EU, neka od članica može da poruči već napisan izveštaj o velikom broju lažnih azilanata, koji zahteva ponovno uvođenje viza.
Dotle je u Srbiji na snazi politika predaje, sa jedne strane, i nagrađivanja onih koji zloupotrebljavaju državu i krše zakone, sa druge.
Vredi navesti sjajan primer, odnosno predlog, premijera Ivice Dačića da Srbija preuzme obavezu plaćanja lažnih azilanata umesto EU. “Reč je o manje od 10.000 azilanata u celoj Evropi, mi ćemo za tih 10.000 platiti troškove jer bi to bila manja šteta za Srbiju nego ukidanje viza”, rekao je Dačić.
„On je istakao da je vizna liberalizacija jedina konkretna stvar EU koji su građani Srbije videli u poslednjih nekoliko godina”. Na ovom primeru se vidi kako srpska vlast, umesto da zahteva od EU pravno rešavanje pitanja posebnim merama, poput Švajcarske, nudi i ono što se od nje ne traži. U ovom slučaju je to novac poreskih obveznika Srbije, koji treba da snose posledice umesto „lažnih azilanata”. Građani Srbije koji nisu prekršili zakon i lažno potkazali državu treba da plate za one koji to jesu učinili. Prekršioci zakona će pored toga biti nagrađeni raznim programima NVO, koji predviđaju pomoć „ugroženim” manjinama.
Potencijalni lažni azilanti su sada osmisli da insceniraju „prave” argumente za pokretanje procedure. Nedavno smo imali slučaj prijavljivanja lažnog napada i pretnje jednog Roma u Novom Sadu. Odmah su reagovale političke partije i brojne NVO koje se bave zaštitom „ugroženih” manjina, međutim, izostala je svaka reakcija nakon utvrđivanja pokušaja prevare.
U Srbiji su najobesprevljenije većine poslušnih građana koje se zalažu za poštovanje Ustava, zakona. Tu većinu mogu da napadaju, potkazuju, lažno optužuju sve „ugrožene” manjine, dok je gotovo svim političara to postao deo profesije. U naopakom sistemu pogrešni su svi oni koji se zalažu za uređene odnose. U državi čiji je glavni pravac sunovrat, nema mesta za istinske vrednosti, u diktaturi sile i mraka, eksremisti su svi oni koji se tome protive. Nagrađeni misle da su izvukli premiju, jer jedino „uspešni” kockari mogu varanjem stalno da pobeđuju. Međutim kocka je varljiva čak i za najuspešnije, i često ih izneveri kada se najmanje nadaju.