Piše: Vesna Veizović
Juče se preko svog službenog glasnika (koji se kad prevedemo na srbski zove doušnik) kroz informacije dobijene od strane kontraobaveštajnih službi u Srbiji oglasio Aleksandar Vučić zabrinut za budućnost Srbije, jer Srbiji uskoro preti „ukrajinski scenario“.
Tajkuni, ekstremi i strani plaćenici se spremaju na jesen da ruše vladu Srbije, izazivaju nerede koji će dovesti do građanskog rata, navodi se u saopštenju. Tri vrlo bitne stavke koje se provlače kroz ove proročke reči prosto bodu oči ne samo pažljivom već svakom objektivnom čitaocu.
Tajkuni, ekstremi i strani plaćenici
Narod u Srbiji je gladan! Skoro sedamdeset posto stanovništva živi od penzija kao osnovnog i sigurnog porodičnog dohotka.
Pored penzija drugi u nizu načina da se prehrani porodica u Srbiji već neko vreme su kontenjeri. Ako krenete u običnu šetnju gradom i zagledate se u korisnike ostataka nečije hrane koji kopaju po kontenjeru, nećete više videti Cigane, već obične ljude, deke u šeširićima pohabanim ali opet urednim odelima, sa tugom nekom i setom u očima, posramljeni kako čeprkaju po kesama i sklanjaju poglede od radoznalih i začuđenih prolaznika.
Nakon potpunog kraha privrede, katastrofalnih i uglavnom privremenih privatizacija, i oni koji su imali koliko-toliko sigurnu platu ostaju bez ičega, praznih ruku ali zato neisplaćenih kredita, često i na ulici bez doma koji je otišao na doboš, budzašto..
I oni koji rade, ukoliko pak primaju platu, onog trenutka kad plate račune državi koji su iz dana u dan sve viši ostaje im svega jedna desetina za podmirivanje potrošačke procenjene potrošačke korpe, drugim rečima za suvi hleb, neku salamu koja u sebi sadrži svega sem mesa, možda neko jaje i jednom sedmično mleko, i to ako pretekne.
A ukoliko spadaju u onaj deo građana koji rade, a plata im je već mesecima postala urbana legenda, bajka za koju su čuli da će se ostvariti i ako se kojim slučajem usude da stupe u štrajk i nekim čudom ne dobiju otkaze, jer uvek ima spremnih da rade i bez plate, etiketiraju se kao stranački piuni koji ne znaju šta će više od sebe pa oduzimaju poene najvećoj stranci na našim prostorima..
Sem što ostaju bez svojih domova, svakodnevno se dešavaju upadi privatnih izvršioca, koje ne interesuje činjenica da su oni upravo zbog užasne politike ove i prethodnih vlasti ostali bez mogućnosti a izmiruju svoje račune, jer država hoće svoje, banka hoće svoje, EPS koji je bahato trošio po 100 hiljada evra hoće svoje, Infostan hoće svoje, Poreska uprava hoće svoje, svi od Srba traže svoje, samo Srbi sami, razređeni, opljačkani, prevareni nemaju više svoje, nemaju više ništa, ni budućnost, ni posao, ni svoje ni njihovo…
Ti Srbi, zaboravljeni, izmučeni, siromašni, bedni i očajni su za Aleksandra Vučića tajkuni, ekstremisti i strani plaćenici.
Jesenja Vlada Srbije
Izbori su 16. Marta. Ali bez obzira na to Vučić već sada zna ko će činiti buduću vladu Srbiju. Izvesno je da će većinsku vladu činiti Napredna stranka. Nisam ja plaćeni analitičar da bih tom prognozom davala na značaju Nazadnjacima, već ovi izbori nisu napravljeni radi nekih istinskih promena, već strateško izbacivanje socijalista iz vlasti. Da je i na trenutak pomislio da neće uzeti premijersko mesto Aleksandar Vučić nikad ne bi insistirao na vanrednim izborima. Svi ostali koji se koprcaju i nadaju nekakvim demokratskim izborima ili su zaista glupi, ili su plaćeni, ili su što je vrlo verovatno uplašeni i nespremni da preuzmu vlast jedinim mogućim putem – istinskom smenom, istinskim prevratom.
Ukoliko ne kupi glasove, pokrašće ih, i svaka najava opozicije da će se desiti neko iznenađenje na izborima je i suvišna i smešna, jer je rezultat ovih izbora unapred određen . Strašna je to činjenica, još je zastrašujuća budućnost koju nam nosi ostvarenje tih prognoza, uvod u apsolutni totalitarizam kakav još nismo imali prilike da vidimo a kakav verovatno ne možemo ni da zamislimo.
Skoro negde sam pročitala komentar o Vučiću, da takvog lika čak ni Dostojevski nije mogao zamisliti ni opisati, dodala bih da govoreći o totalitaruzmu i bezumlju politikanata, užasima strahovlada koje su se provlačile kroz istoriju o kojim je Iljin pisao, da ovakav sistem koji je na oko bezličan u potpunom rasulu a zapravo vrlo kontrolisan i obezbeđen da baš takav ostane nije mogao ni da zamisli.
Nije nam potrebna ni zapadna čestitka dva sata pre kraja izbora da bismo znali pobednika. Niti je opoziciji potreban medijski prostor za koji se svim silama bori ne bi li ga dobila, fokusirajući svoju kampanju na slobodi medija ili iznošenjem optužbi na račun ove i prethodnih vlasti, nama je potreban neustrašiv vožd koji će izaći pred narod i reći :
„Nema demokratije, nema izbora, nema sudija koji će suditi izdajnicima, koji će suditi stranim plaćenicima, nema drugog naroda da dođe i čisti našu kuću od grinja koje se svakodnevno množe, Mi smo ti koji moramo uzeti pravdu u svoje ruke, Mi smo ti koji moramo očistiti svoju kuću!“
Ima li takvog junaka na pomolu za kojim ćemo krenuti svi mi gladni, prevareni, opljačkani, obespravljeni od kojih svi traže nešto svoje a niko nam ne daje naše. Koji će shvata da su izbori u Srbiji odavno postali samo još jedan način da se iskamči novac od građana Srbije, beznačajni i ne mogu doneti nikakve promene. I još važnije pitanje koje se postavlja je: Ima li i koliko ima ljudi u Srbiji koji su spremni da pođu za takvim?
Uvod u strahovladu i potpuno totalitarizam
I verovatno najbitnija stvar koja se može shvatiti iz ovog saopštenja Vučićevog o mogućem ukrajinskom scenariju jeste uvod u strahovladu i potpunu tiraniju. Zna on odlično da njega neće napasti strani plaćenici, jer je i sam strani plaćenik koji radi za njihove interese. Tajkuni nemaju razloga da ga napadaju jer je on jedan od njihovih glavnih zaštitnika, sve dok mu plaćaju dobar reket svi su na dobitku.
Postoje dakle samo ekstremi, a ti ekstremi smo Mi. I kao što rekoh i priznah, ekstremi smo zato što smo ekstremni u svojoj izdržljivosti, ekstremne su i granice našeg popuštanja, saginjanja, plaćanja harača, ekstremno je siromaštvo u Srbiji…
Ne znam da li u svetu postoji narod koji je ekstremniji od Srba, koji može ovoliko da trpi. Ali sve ima svoje granice, čak i najekstremniji poput nas u jednom trenutku moraju pući i neće se desiti neki obesni neredi, sitog i napojenog naroda koji ne zna će više od sebe pa izlazi na ulicu jer eto hoće još, već upravo suprotno. Zaista će se desiti socijalni nemiri, i čak ni te najave i pripreme koje Vučić sprema ovom narodu, potpunu kontrolu, zaastrašivanja, hapšenja svakog ko pokuša nešto da izvede, neće moći da spreče lavinu gladnih koji jedva čekaju da se dočepaju svojih dželata.
Nikakvi trikovi i podmetačine neće uspeti da obmanu onog kome stomak krči jer nije jeo, ko gleda gladno dete pored sebe, ko je izbačen iz stana koji je godinama otplaćivao jer mu je država uzela posao a banka krov nad glavom. Neće skakati potplaćeni penzionerčići da dodirnu Vučića već će njihovi unuci skakati svim politikantima hvatajući ih za šta stignu kao gladni tigrovi na uhranjeni antilopu.
I svi oni koji budu čekali demokratske promene, nadajući se poštenim izborima, volji građana koji više nema volje, koji zna da nema svrhe više vrteti se u krug, neka ne očekuju da će narod tada uzvikivati njihova imena, da će ih nositi do trona, jer nama nikada nisu trebali demagozi već junaci, spremni na sve za dobro svoje države Srbije i svog naroda Srba!