Piše: Eduard Limonov
Postoje dva nepogrešiva „simptoma“ ozbiljnosti događaja. Događaji postaju ozbiljni kada se u opozicije pojavi vatreno oružje, a na trotoarima gradova – leševi. Ničega takvog u Kijevu trenutno nema.
Noću je ukrajinska policija privela neku devetoricu koji su se navaodno spremali da napadnu na sedište administracije predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Da li je među njima čuveni Dmitro Korčinski? (Njega su danas optužili za organizaciju tog napada). Noću su demonstranti na kijevskom „evromajdanu“ polivali vodom prilaze svojim položajima i tako ih prevarali u mlizališta, u nadi da će na njima policijski automobili proklizavati. To je ponajpre – smešno.
Juče ujutro su demonstranti – podelivši se u dve kolone – krenuli da blokiraju zgrade Vrhovne rade (parlamenta) i vlade. Demonstrirajući čudnu hladnokrvnost, Janukovič je odleteo u posetu Kini. Teško je shvatiti šta mu je na umu. Povodom rasterivanja „evromajdana“ 30. novembra, u izvedbi specijalaca iz „Berkuta“, on je rekao: „Milicija je preterala“.
Premijer Azarov je izjavio da ni on ni Janukovič nisu ništa znali o rasterivanju „evromajdana“. (Loše je tako o samom sebi govoriti. Jer, ako nisu znali – tada su obojica nikakvi državni rukovodioci…)
Preksinoć su vanredno zasedali: Vrhovna rada Krima i oblasni sovjeti u Harkovu, Nikolajevu, Lugansku, Donjecku, Odesi, Vinici, čerkasima, Poltavi, Kijevu, Dnjepropetrovsku i Kirovogradu. Svuda su jednodušno traženi zakon i poredak, svuda su bili protiv majdana. Ekscentični gradonačelnik Harkova Kernes, čije je ime po ocu Adolfovič, čak je izjavio da je spreman da se na „muški način“ razjasni sa opozicijom.
U svim tim oblastima su izglasane rezolucije. Karakeristična i tipična i za ostale je ova izglasana u Nikolajevu:
„Vlast je dužna da primeni sve mere neophodne da se obezbede prava i slobode građana. Ne sme se dozvoliti okupacija organa državne i lokalne vlasti“.
Odbornici Luganskog oblasnog sovjeta predložili su da se u Kijevu sazove sveukrajinski kongres poslanika svih nivoa na kojem bi bila razmotrena situacija u zemlji. Svoje zasedanje su ostavili „otvorenim, za svaki slučaj“.
Oblasni sovjet u Odesi odlučio je: „Neophodno je zaustaviti destabilizaciju zemlje“.
A gradski sovjet Odese: „Moraju se preduzeti hitne mere da se spreči destabilizacija političke situacije“.
Odesa je važna jer je treći po veličini grad Ukrajine – odmah posle Kijeva i Harkova – jer ima više od milion stanovnika.
Jezik svih ovih rezolucija je, naravno, birokratski i suzdržan. Valjda i sami osećate?
Međutim, evo još jednog pokazatelja: „evromajdani“ se na levoj obali Dnjepra nisu primili. U Harkovu se okupilo 200 ljudi, od kojih su četvorica bila privedena.
U Lugansku je na ulice izašlo nekoliko desetina, ali su ih isprebijali i rasterali obični građani.
Samo su tri ukrajinske oblasti (a sećate se da du Tjagnibok, jacenjuk i Klično pozivali na sveukrajinsku obustavu rada) objavile nešto slično: a sve tri zapadne – Lavovska, Ivano-Frankovska i Ternopoljska. Ali, one su male. U Ternopolju živi 217.000 ljudi. Radi poređenja: u Odesi – preko milion, a u harkovu – cela dva.
Priča se o situaciji u Ukrajini, dakako, i izvan njenih granica.
Boris Njemcov (bivši potpredsednik vlade Rusije) došao je pred ambasadu Ukrajine i izgovorio: „Ukrajino, mi smo sa tobom!“ Imao je u vidu, naravno, kijev i tamošnji „evromajdan“. On funkcioniše po principu: neprijatelj mog neprijatelja je – moj prijatelj. A Njemcov se protiv Rusije bori svim silama koje su mu još preostale.
Iz Poljske se oglasio njen bivši predsednik Kvasnjevski:
„Ako se ostvari najlošiji scenario, naći ćemo se u sasvim drugoj situaciji. A nećemo moći da ostavimo na cedilu ukrajinsko društvo, moraćemo da mu pomognemo… pre svega, studentima i nevladinim organizacijama. Da im olakšamo vizni režim i slično…“
Pod „i slično“ se može imati u vidu svašta, pa i oružje – zašto da ne? Poljska ima zajedničku granicu sa uapadnim oblastima Ukrajine.
Stari jastreb američke politike Zbignjev bžežeinski, koji je poljskog porekla, blagonaklono je govorio o „evromajdanu“. Verujem da Bežeinskom, s obzirom da je u penziji, niko nije stavio na sto dosije olega Tjagniboka. A u njemu su i reči koje ni jedan realni političar u SAD ne može da svari: „Tokom 2012. ga je centar Simona Vizentala stavio na spisak deset najvećih svetskih antisemita i izraelofoba i to – na peto mesto“.
Bivši predsednik Ukrajine Leonid Kučma povodom „evromajdana“ je priznao: „Razočarenje ljudi je isuviše veliko“.
U koga su se razočarali? U koje to ljude? U Ukrajini – pored neotklonjivih preotivrečnosti između Zapadne i Istočne Ukrajine – živi, tako se to istorijski složilo, i 12 miliona Rusa.
Zato evo kartkog sadržaja serije „Bitka za Ukrajinu“:
Janukovič, koji nije loš biznismen, pokazao se kao nepodesan za nagodbu sa EZ. Stvorenu situaciju su iskoristili njegovi politički protivnici Tjagnibok, Jacenjuk (onaj prevrtljivi naočarac koji je više puta bio ministar, koji je služio i Jušćenku i Janukoviču, pod nadimcima „Kunić“ i „Senja“) i ambiciozni bokser Kličko-stariji koji im se priključio. Oni su su ekonomski motivisano odustajanje od pridruživanja EU pretvorili u unutarukrajinski politički problem. Sada njih trojica igraju kartama zapada zemlje protiv ostale Ukrajine.
Najjači političar među njima je Oleg Tajgnibok iz lavova. On je i najiskusniji. U Socijal-nacionalnu partiju je stupio 1991.- sa 23 godine, a ta partija je 2004. promenila ime u Svoboda.
Tjagnibok je predstavnik ukrajinskog zapada i u svemu ima glavnu ulogu. On u celoj stvari igra sebe, političara iz Lavova.
Njegova nesreća, a i ostale dvojice, u tome je što Ukrajina ima 12 miliona Rusa i što postoji Ukrajina sa leve obale Dnjepra, plus juže oblasti i Krim koji su tradicionalno proruski orijentisani.
Kad ostavim po strani diplomatiju i trikove boraca za ljudska prava, kad skinem masku – ja sam imperijalista. Zato i smatram da nama, Rusiji, ide na ruku ovo što se događa u Kijevu. Jedino je važno da ne prespavamo momenat kada Tjagnibok i ostali pocepaju Ukrajinu na dva dela. Tada mi treba da mirno pripojimo sebi Levoobalnu Ukrajinu, Krim, Odesu i Nikolajev. (Na zahtev građana tih delova Ukrajine. A kako inače?)
Ako ne tako, onda će Rusija – što će njima takođe biti po volji – morati da sebe pripoji Levoobalnoj i Južnoj Ukrajini i Krimu.
Sve u svemu: sve ide odlično, vetar istorije duva u našem pravcu, u pravcu koji je nama potreban.
(Fakti.org)