31. januara u američku vojnu bazu u Bavarskoj stigli su najnoviji američki tenkovi. Kako su izjavili američki vojnici, 29 teških tenkova Abrams najnovije modifikacije će ući u komplet evropskog programa bojeve obuke za opremanje školskog centra.
Njihova pojava se objašnjava time da u trenutku kada je američka komanda dobila ideju da nastavi pripremu američkih tenkista u Evropi, nije imala na čemu da ih obučava. U toku smanjenja trupa SAD u Evropi, na proleće prošle godine u Nemačkoj je bila rafsormirana poslednja tenkovska brigada i svi tenovi su odvezeni u SAD. I za manje od godinu dana nova generacija Abramsa je stigla nazad u Evropu.
Na velikim poligonima i streljanama Ujedinjenog višenacionalnog školskog centra bojeve obuke na bazi SAD Tower Barracks u Grafenveru odavno se usavršavaju vojnici iz čitave Evrope. Zašto da se na američkoj bazi ne pripremaju američki vojnici? Po rečima pukovnika Tomasa Macela iz operativnog odeljenja Ujedinjenog višenacionalnog školskog centra bojeve obuke, uz pomoć Evropskog programa bojeve obuke naši odredi će imati pristup čitavom spektru vojnih operacija koje će možda morati da vode.
Pitanje o mogućem nedostatku u Evropi sopstvene borbene tehnike, naravno, unutrašnja je stvar SAD i evropskih struktura NATO-a. Ali posebno interesovanje SAD su uspoljile za određeni deo tog spektra – Snage reagovanja NATO-a. Prema rečima američkih vojnika, evropski komplet koji oni prave treba da udahne nov život u učešće SAD u Snagama reagovanja NATO-a.
A šta su to Snage reagovanja NATO-a objasnio je jesenas sam generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen. Snage reagovanja NATO-a su jedinice brzog reagovanja, oštra koplja Severnoatlantskog saveza – sposobna da osiguraju odbranu svake države članice, da se dislociraju na svakom mestu i da se suprotstave svakoj opasnosti. Države članice po principu rotacije na godinu dana izdvajaju za ove snage svoje vojne kontigente. Prirodna i pohvalna težnja. Ali ispostavlja se, u poslednje vreme ne samo učesnici alijanse žele da osiguraju odbranu zemalja NATO-a.
2014. godine u sastav Snaga reagovanja NATO-a svoje kontigente će izdvojiti Švedska, Finska i Ukrajina, a 2015. godine ulazak u rotaciju Snaga reagovanja NATO-a je ponudila Gruzija. Najveće etape prošlogodišnjih manevara održane su u novembru u Letoniji i Poljskoj. Ove godine su planirana četiri velika manevra otprilike sa istom geografijom. Održavanje koplja u zaoštrenom i spremnom za primenu stanju (tako je odredio zadatak manevara Snaga reagovanja NATO-a generalni sekretar NATO-a) odvija se u uslovima evropskog teatra vojnih dejstava i često u blizini ruskih granica. Nije valjda da će sada probleme odbrane Evrope rešavati ne samo američki sistemi PVO, već i američki tenkovi?
Bataljon i elementi nadređenih štabova, upravljanja i kontrole teško da predstavljaju masovnu silu. Ali, ispostavilo se da su Amerikanci razradili svoju, vrlo zanimljivu shemu rotacije. Prvi odred – nadimak 1. oklopne divizije SAD, čiji tenkisti su bili u prvoj smeni u Nemačkoj – vrlo precizno odražava dalje planove Pentagona. Bataljon iz prvog odreda će smeniti tenkisti iz drugih jedinnica. I njihova rotacija će se dešavati češće nego jednom godišnje.
Sa tim da ratne igre u poslednje vreme sve više liče na godine hladnog rata slažu se i SAD. Komentarišući povratak američkih tenkova u Nemačku Majkl Darnel iz američkog Stars end Strips primećuje:
Kada su 22 poslednja tenka Abrams u aprilu 2013. godine napustila kontinent, u tome su videli kraj čitave epohe… Sada, čini se, ovo poglavlje istorije je možda malo prerano zatvoreno.
(Glas Rusije)