Rudolfa Avgusta Etkera delile su samo sedmice do početka oficirskog staža u SS jedinicama nacističke Nemačke kad je saznao da su njegova majka, dve polusestre i očuh poginuli u savezničkom bombardovanju u nemačkom gradu Bilefeldu. Taj gubitak nije predstavljao samo ličnu tragediju za tada 28-godišnjeg kadeta Etkera. Bio je to i udarac za kompaniju dr Avgusta Etkera, jednog od glavnih snabdavača nemačke vojske na frontu u Drugom svetskom ratu.
Stabilna dinastija
Etker je oslobođen svih dužnosti da bi preuzeo kontrolu nad porodičnim poslom oktobra 1944. U narednih šest decenija, bivši SS oficir, obučavan u Dahauu, proširio je proizvodnju: posvetio se špediciji, prehrani, pićima, bankarstvu, hotelima… Stvorio je konglomerat sa više od 26.000 zaposlenih i godišnjim prihodom od 10,9 milijardi evra!
- Ljudi u kompaniji još ga smatraju herojem, koji je napravio veliku kompaniju posle rata, kaže za “Blumberg” Sven Keler, koautor istraživanja o ulozi porodice Etker u Trećem rajhu: “Potrebno je sagledati obe strane osobe.”
Etker je umro 2007, u 90. godini, ostavljajući za sobom osmoro dece iz tri braka. Njihova imperija danas vredi oko 12 milijardi američkih dolara, podaci su “Blumbergovog indeksa milijardera”. Pojedinačno, niko od potomaka još se nije pojavio na međunarodnim listama najbogatijih.
Svako Etkerovo dete (i njihove porodice) kontrolišu po 12,5 odsto holdinga kompanije “Dr Avgust Etker”, sa sedištem u Bilefeldu, kažu u kompaniji.
- Etkerovi su stabilna dinastija. I nisu preselili kompaniju u Švajcarsku, kao što su to učinile mnoge poslovno uspešne nemačke porodice, primećuje u razgovoru za “Blumberg” autor porodične biografije “Etkerovi” Rudiger Jungblut.
Priča o bogatstvu Etkerovih seže u 1891. godinu kad je apotekar Avgust Etker počeo da prodaje dugotrajni prašak za pecivo, a istorija ga beleži kao prvog koji je u Nemačkoj prodavao jednokratna pakovanja praška za pecivo i pudinga u prahu.
Njegov jedini sin, Rudolf, ubijen je u bici kod Verdena u Francuskoj, 1916. godine, kao oficir nemačke vojske.
Tri godine kasnije, Rudolfova udovica Ida Mejer udala se za Riharda Kaselovskog, bliskog prijatelja njenog pokojnog muža, te su njih dvoje, zajedno sa mlađim Avgustovim bratom Luizom Etkerom, preuzeli posao 1921. godine. Izgradili su još fabrika, proširili se na druge poslove u Nemačkoj, uključujući i proizvodnju mašina za šivenje, kao i hemijsku industriju.
Do smrti Luiza Etkera 1933, Kaselovski je već bio u redovima nacista, a Adolf Hitler kancelar.
Krajem tridesetih godina prošlog veka, Kaselovski je već bio u grupi biznismena i nacističkih zvaničnika koju je okupio zloglasni Hajnrih Himler. “Bio je nacista po ubeđenju i veoma zainteresovan za sticanje ugleda i bliskih kontakata sa vodećim partijskim zvaničnicima”, kaže porodični biograf.
Kompanija je snabdevala ratnu mašinu Trećeg rajha, a osim dodataka za kuvanje – kako tvrdi komisija za istraživanje uloge Etkerovih – u njihovim fabrikama proizvodile su se i topovske granate i delovi za mitraljeze “MG 42″. U pogonima njihove hemijske industrije, radili su ratni zarobljenici, tvrdi Komisija.
Po rečima koautora tog istraživanja Kelera, “Kaselovski i Etker samo su iskoristili prilike koje im je pružio režim. Planirali su pobednički rat i pobrinuli se da vojnici na frontu jedu njihov puding”.
Mladi Rudolf Avgust Etker regrutovan je 1940. godine i dobrovoljno se prijavio za SS godinu dana kasnije. Njegova obuka za oficira počela je 1942. i jedno vreme je obučavan u kampu u Dahauu, gde su – navodi se u istraživanju – zarobljenici iz koncentracionog logora spremali sobe vojnicima.
Etkera su zarobili Britanci, maja 1945. Dve godine kasnije, oslobođen je i vratio se na čelo kompanije. Naruku njegovom poslu u posleratnoj Nemačkoj išla je monetarna reforma i niska inflacija. Godine 1950, Etker je proizvodio 750 miliona paketa praška za pecivo i pudinga. U naredne dve decenije, otkupio je i posao velikog proizvođača šampanjca, privatne banke, špediterske kompanije…
Etker se treći put oženio 1963, Majom fon Maleze, koja mu je rodila troje dece.
Penzionisao se 1981, a nasledio ga je najstariji sin, Avgust.
Penzionerske dane proveo je sakupljajući umetnička dela i proširujući luksuzni hotelski lanac, u kojem su objekti na francuskoj rivijeri, u Nemačkoj, Parizu…
Do smrti, januara 2007, Rudolf Avgust Etker ostao je na čelu kompanijskog savetodavnog odbora. Pet godina pred smrt, prebacio je većinu svojih akcija na osmoro dece i njihove porodice, piše u knjizi “Etkerovi”.
Otmica sina
Porodično bogatstvo najviše je koštalo sina Riharda, koji je 1976. godine otet na parkingu ispred fakulteta. Mladog Etkera otmičari su držali 47 sati u drvenoj kutiji i mučili ga elektrošokovima, zbog čega je mladić postao invalid. Oslobođen je pošto je njegov otac platio otkup od 21 milion nemačkih maraka. Priča je opisana i u filmu “Ples sa đavolom” iz 2001. godine, u kojem lik kidnapera tumači dvostruki dobitnik Oskara Kristof Valc. Rihard Etker danas ima 63 godine i prvi je čovek kompanije.
Naslednici se pre objavljivanja istraživanja o Etkerovima nikad nisu izjašnjavali o porodičnoj nacističkoj prošlosti.
Najstariji sin, Avgust, oglasio se za nemački magazin “Cajt” (Die Zeit), u intervjuu u oktobru prošle godine: “Moj otac je bio nacionalsocijalista. Sad kad znamo činjenice, podigla se magla.”
(Pressrs.ba)