Letnja turistička sezona 2015. je pod velikim – upitnikom. Pripreme duž budvanske rivijere, ali i celog južnog primorja, koje su uveliko u toku, i te kako prate strah i neizvesnost. Naročito su izraženi kod vlasnika privatnih kuća i apartmana, čija ponuda se meri desetinama hiljada kreveta u atraktivnim objektima uz samu obalu.
Otkuda i zašto bojazan? Glavobolju donosi rusko tržište, poslednjih godina najveće i najvažnije, koje potresaju brojni problemi. Njihovi turoperatori još nisu potpisali nijedan ugovor o fiksnom zakupu privatnog smeštaja. A poređenja radi, proteklih godina su u ovo vreme kaparisali većinu objekata i to na rok od čak 120 dana. Iako bi i bilo nekih ugovora, oni bi se svodili na jedva 60 dana fiksnog zakupa. Zato je već sada izvesno da Rusi ne samo da neće biti prvi na „top-listi“ posetilaca, već će, mahom, dolaziti individualno, što znači i malo i povremeno.
Razloga za nezainteresovanost ruskih agencija je više. Kriza u Ukrajini ne jenjava. Rublja je toliko pala da im je letovanje u Crnoj Gori daleko skuplje nego prošle i naročito ranijih godina. Uz to, u Rusiji se uveliko vodi kampanja da turisti iz ove zemlje, usled krize i sankcija od strane međunarodne zajednice, odmor provode u svojim letovalištima.
Ono što se u Crnoj Gori malo pominje, a što, takođe, čini da se Rusi sve više „hlade“ je (ne)očekivano uvođenje sankcija i od strane ovdašnjih vlasti, kao i povremena antiruska „priča“, kakva je zabeležena pre koji mesec u Podgorici na bilbordima s neprimerenim porukama prema ovoj zemlji, s kojom je Crna Gora tradicionalni prijatelj.
Predsednik Crnogorskog turističkog udruženja i suvlasnik elitnog hotela Splendid u Bečićima Žarko Radulović, odličan poznavalac turističkog tržišta Evrope, a posebno Rusije kaže:
– Situacija je teška, prognoze nezahvalne, ali je izvesno da naš turizam može lako da sklizne u minus, mada je moguć i pozitivan rezultat. Sve zavisi od nas samih.
A šta zavisi od samih turističkih poslenika južne obale? Prema mišljenju Radulovića, to su neprestane kampanje, odnosno adekvatno predstavljanje ponude na svim evropskim tržištima, a i šire. Treba, naime, tražiti „rezervne zone“, ali nikako ne zanemarivati rusko tržište.
– Cene su najvažniji faktor – ističe Radulović.
– Skupo je i Rusima i gostima iz zapadne Evrope, koji uzgred traže i dobre hotele kojih još nemamo u dovoljnoj meri. Treba povući cenovnik u rikverc i u hotelima, a i te kako u privatnom smeštaju, restoranima i drugim ugostiteljskim objektima. I s nižim cenama podići – kvalitet.
Najgore je čekati i sezonu prepustiti vremenu. Upravo na to upozorava i Aleksandar Armenko, zamenik direktora TO Budva, koji predlaže vlasnicima privatnih vila i apartmana da kapacitete organizovano ponude drugim tržištima. Tu, svakako, spada i probirljivo zapadnoevropsko, kao i zemlje regiona, pre svih Srbija, BiH i Makedonija. Ali, i za bogatije Evropljane i za goste iz bivše Juge cene su veoma važne. I moraju ići – dole. Jer, najskuplji krevet je prazan krevet.
Slede prvi veliki testovi. To su centralne turističke berze i sajmovi u Berlinu i Moskvi, za koje treba pripremiti dobre „pakete“ s primamljivom ponudom. I kada su cene u pitanju i kad je reč o kvalitetu. I, dakako, avio-prevoz koji podrazumeva uvođenje „lou kost“ kompanija, čije su usluge mnogo jeftinije.
Hotelijeri na budvanskoj rivijeri su prvi reagovali. Tako je ponuda već predstavljena u Beču, Istanbulu i Bratislavi, na koju su agencije solidno reagovale. Uz moto: s nižim cenama isti ili bolji kvalitet. Slično treba da urade i privatnici, čije je udruživanje i objedinjavanje ponude nužno.
A za takve poteze i ima i nema vremena. Već krajem marta počinje letnja turistička sezona na crnogorskom primorju. Bolje rečeno njena predsezona, koja je oduvek bila veoma važna.
Gosti iz Albanije
Turistička ponuda Crne Gore, zimska u prvom redu, upravo je predstavljena u Tirani. Albanci su vrlo zainteresovani za ski-centre i ovih dana su česti gosti Kolašina i Žabljaka. Ali, oni i leti stižu na južne plaže. Tokom 2014. Crnu Goru je posetilo više od 30.000 turista iz ove zemlje ili 16 odsto više nego u 2013. Ostvarili su 111.230 noćenja. Ove godine, rečeno je na predstavljanju u glavnom gradu Albanije treba da ih bude još i više.
(Pravda)