Piše: Čedomir Antić
Vreme je za promene. Građani svake države zaslužuju pravo da na poštenim, demokratskim izborima dobiju legitimnu i legalnu vladu. Građanima višeetničkih država, kakava je Crna Gora, u kojima nema naroda koji čini apsolutnu većinu, takve prilike su češće potrebne…
Neki kažu kako je Crna Gora demokratska država… Često se pitam ima li takvih a da za opstanak Đukanovićevog autoritarnog režima nemaju neki sitni lični interes? Kada čujem stranca gde hvali Đukanovićev režim setim se raznih američkih, britanskih, francuskih ili italijanskih zlikovaca ili buzdovana koji su u Staljnu videli konzervativca, Brozu demokratskog premijera a u Pol Potu francuskog đaka…
Jako je demokrtakska država u kojoj su izbori uvek pod sumnjom i po pravilu imaju isti, alhemijski ishod. Za razliku od takvih eto Hrvatske – nesumnjivog uzora za državna i mnoga druga nastojanja Đukanovićeve vlasti. Oni su, makar od kada su zatrli srpsko ime, demokratska država. HDZ je neusmnjivo na temeljima nedela Ante Pavelića i Josipa Broza stvorio Veliku Hrvatsku. Državu u koju su uključene zemlje kao što je Istra, Branja, Međumurje, pa i Dubrovnik… Za koje, osim delimično za poslednju, Trpimir i Tomislav nisu ni čuli a kamo li ih smatrali hrvatskim. Pa ipak, HDZ je dva puta najuren sa vlasti – prvi put kao autoritaran, a drugi kao kriminalan… HDZ je gubio vlast… Njegove vođe su bile ostrakovane, progonjene, zatvarane… Uprkos tome HDZ je ostao državotvorna okonskica… Da li će takav biti DPS? DPS je tako dugo režim da nije vlast pokvarila njega, već je njegova vlast zatrulila samu državu.
U maloj sredini, pod pritiskom zlovoljnih i nedobronamernih velikih sila, teško je promeniti posle sedamdeset godina loše, autoritarne vladavine. Ipak, neki događaji iz prethodnih dana i sedmica daju razloga nadanju. Jedina istinska opozicija – ujedinjena oko Demokrtskog fronta demokratskog i državotvornog saveza, sposobnog da pomiri, učini ravnopravnim i objedini narode Crne Gore – predložila je stvaranje prelazne vlade… Kratkoročno, to je verovatno uzaludan posao. Međutim, svaki neuspeh demokratske opozicije od kako je, posle dugog jugoslovenskog lutanja (žrtvovanja u tuđem sukobu), pošla ispravnim putem, predstavlja samo novu stepenicu na usponu ka pobedi.
Prelazne vlade nigde u svetu nisu bile poželjno i srećno rešenje, ali su često jedini spas za narod i državu… Ni mi u Srbiji ne možemo se podičiti uspešnim prelaznim vladama. Ipak, one su po pravilu, a kod nas pogotovo, bile početak jednog novog, i koliko god u javnosti bilo pesimizma, boljeg vremena. Boljeg, ako ništa drugo, zato što je narod slobodan i ima pravo da sâm pogreši, ponese odgovornost za grešku i u drugom pokušaju istu popravi i pođe putem obnove i napretka.
Zato je Crnoj Gori potrebna prelazna vlada. Vlada u kojoj će učestvovati demokratski izabrani predstavnici svih njenih naroda. Vlada koja će biti lišena grupe zlih duhova spremnih da prihvate svako zlo , koliko god škodljivo interesima Crne Gore, samo da bi održali sopstevnu vlast. To su ljudi čiji politički opstanak je za cenu imao državni napad na istoriju i tradiciju Crne Gore. Da bi jedan Đukanović bio državnik, većina istorijskih ličnost Crne Gore traba da umru u narodnom sećanju, a knez Vojislav, Sv. Petar Cetinjski i kralj Nikola morali bi da promene pol.
Dugo je već Crna Gora talac želje grupe tirana da ostanu na vlasti i sebičnih interesa imperijalne politike birokratija par stranih država. Da bi Crna Gora ušla u NATO neki su u SAD i EU spremni da u Podgrici podnose Idi Amina ili nekog zalivskog tiranina, a kamo li Mila Đukaonvića koji u poređenju sa ovim njihovim bivšim i sadašnjim drugarima i ortacima ispade nešto kao Perikle. Svaki neregularni i sumnjivi izbori pojedinim činovnicima u Vašingtonu ili Berlinu čine se kao dobra vežba za buduće izjašnjavanje o pristupanju jedinom preostalom globalnom militarističkom dinosaurusu.
Čini mi se, ipak, da u samoj Crnoj Gori sazreva svest o potrebi promena. Nezavisni poslanik u Skupštini Crne Gore Dritan Abazović lepo je sažeo to osećanje solidarnosti i ljudskog odnosa, sličnog onome koji smo imali u Srbiji kada smo se izborili za demokratiju i promene. Nazvavši Zakon o nacionalnim obilježjima „antisrpskim“ on je zaključio: „Napravili ste simbole da bi dijelili ljude. Ne možete da donosite zakone kojima zabranjujete Srbima da nose trobojke i da ih proglašavate neprijateljima.“
Sazrelo je vreme da se u Crnoj Gori oko ideala demokratije i ravnopravnosti okupe svi ispravni građani i političari kojima je interes građana i države na prvom mestu. Takvi su uvek i svuda nesumnjiva većina.
(Napredni Klub)