Novi komandni centar NATO-a će se otvoriti blizu Varne u Bugarskoj, a u njemu će s nalaziti 40 komandanata, instruktora i koordinatora.
Ova odluka je doneta kada su sekretar SAD, Džon Keri i generalni sekretar NATO-a, Jens Štoltenberg, posetili Bugarsku. „Ja sam u Bugarskoj da bih pokazao da je NATO posvećen Bugarskoj koliko je i Bugarska posvećena NATO-u“, rekao je generalni sekretar Jens Štoltenberg.
Vladimir Jevsejev, direktor Centra za istraživanje javne politike, prokomentarisao je ovaj razvoj događaja:
„Rusija povećava svoj vojni potencijal u Krimu kao odgovor na sve veću aktivnost NATO-a u regionu Crnog mora, koja predstavlja kršenje Monro konvencije. Planira se da u Rumuniji bude izgrađena baza sa presretačkim projektilima. Iz tog razloga Rusija mora da ojača svoje prisustvo u Krimu. Ono što Rusija čini je sasvim dovoljno za osiguranje bezbednosti Rusije. Međutim, mešanje Bugarske primarno pravi štetu Bugarskoj. Rusija je upravo zbog kratkovide politike bugarskog vođstva ugasila projekat Južni tok, što je nanelo velik udarac bugarskoj ekonomiji“, rekao je Vladimir Jevsejev.
Stručnjak je napomenuo da postavljanje bilo kojeg oblika NATO infrastrukture u Bugarskoj primorava Rusiju da shvati te lokacije kao potencijalne mete u slučaju konflikta. Na taj način Bugarska ugrožava svoje stanovništvo. „Verujem da bugarski lideri treba da razmisle o svojoj politici, pošto je jasno da će bugarska bezbednost biti oslabljena. Ne treba da slušaju ohrabrujuće izjave SAD. Bugarska može da se priseti šta se desilo u Gruziji, kada u avgustu 2008. godine niko nije pomogao toj državi, bez obzira na razna obećanja“.
„Postojali su planovi da se sličan centar napravi u Turskoj, ali je ta država odbila ponudu kako ne bi ugrozila odnose sa Rusijom. Zašto se Bugarska odlučila na to da bude na čelu borbe protiv Ruske federacije?“.
„SAD su napravile trenutnu vlast u Bugarskoj. Bugarska elita sprovodi američku politiku. Razumljivo je zašto se Bugarska složila oko svega što joj je ponuđeno. Ipak, ne shvatam šta ona dobija zauzvrat. Turska je ispala pametnija. Bugarska izgleda želi da prati primer Poljske, ali to je pogrešan put jer je bar tri aviona sa sanducima, u kojima su pali poljski vojnici, napustilo Ukrajinu nakon borbe na strani Kijeva. Mislim da bugarsko vođstvo treba to da uzme u obzir“, rekao je Vladimir Jevsejev.
Britanci su nervozni zbog ruskih ratnih aviona
U međuvremenu, Velika Britanija je pozvala ruskog ambasadora da objasni šta su ruski bombarderi radili blizu britanskog vazdušnog prostora 28. januara. Ruski avioni su leteli sa isključenim transponderima tako da je mogao da ih uoči samo vojni radar. Jevsejev je i na ovo dao komentar:
„Da je ruski avion ušao u vazdušni prostor Ujedinjenog kraljevstva, razumeo bih zašto se raspituju. Ako su avioni samo leteli blizu, ne vidim ozbiljan razloga da se odmah poziva ruski ambasador. Izgleda da se svuda na severu Evrope stvara nekakva veštačka pretnja. Koliko sam ja čuo, ruski avioni nisu prekoračili vazdušni prostor Ujedinjenog kraljevstva“, rekao je Vladimir Jevsejev.
Ruski ambasador Aleksandar Jakovenko rekao je da su letovi ruskih aviona nad Engleskim kanalom bili u skladu sa međunarodnim standardima i da ne mogu da se posmatraju kao pretnja.
Na pitanje da li smatra da su pojačane patrole odgovor na uspostavljanje vojnih baza u istočnoj Evropi, Jevsejev je odgovorio:
„Verujem da Rusija ima pravo da leti u oblastima koje se smatraju međunarodnim. Nema sumnje da će aktivacija NATO-a pri ruskoj granici izazvati odgovor. Najbolji odgovor Rusije biće otvaranje ruske pomorske baze na Kubi. To će smiriti američke ratne huškače koji žele hegemoniju po svaku cenu. SAD će biti poražene, ne u smislu da će Rusija da ih pobedi u ratu, već zato što će Amerikanci biti primorani da se povuku. Dokaz toga je odluka EU da ne uvodi dalje sankcije Rusiji“, zaključio je Vladimir Jevsejev.
(Webtribune.rs)