Rusija je napustila mučni projekat Južni tok i sada planira da izgradi drugi cevovod u Turskoj. Ova monumentalna odluka ukazuje na to da je Ankara napravila izbor između evroatlantizma i evroazijskih integracija. Srbija može dobiti svoj jeftin i nezavisni cevovod ako napusti ideju o priključivanju u autoritativnu EU.
Izgleda da je ovim velikim potezom Turska raskrstila sa evroatlantskim ambicijama.
Vođstvo Turske je napravilo ogroman potez sklopivši ugovor sa Rusijom u tako osetljivom političkom okrućenju.
Nedostatak znakova
Interesantno je kako je Zapad izgubio tako mnogo za tako malo vremena zbog pogrešne i nepotrebne političke računice, a sve je posledica operacija promena režima u Siriji i Ukrajini.
SAD na Bliskom istoku:
Pre skoro četiri godine, SAD su angažovale Tursku da im pomogne u zbacivanju demokratski izabrane sirijske vlade. Međutim, stvari ne ispadnu baš uvek onako kako su planirane i sirijski narod se upustio u žestok patriotski rat kako bi odbranio postojanje svoje sekularne države.
Turska nije želela da se uključi u koaliciju protiv ISIS-a jer je čekala na čvršću garanciju da će dobiti nešto od promene režima u Siriji, ali to se nije desilo.
Onda su SAD odigrale „kurdsku kartu“ kako bi primorale Tursku na taj korak, što im se obilo o glavu.
SAD su prekoračile svaku granicu naoružavajuči i trenirajući Kurde (od kojih su neki registrovani i kao teroristi u Turskoj).
EU i njena energetska politika:
U međuvremenu, EU je zapostavila energetsku politiku sa Rusijom.
Kao posledica ukrajinske krize, nastao je ogroman pritisak na projekat Južni tok, uz navode da klauzule evropskih energetskih zakona ukazuju na ilegalnost saradnje Rusije i država članica EU.
Siromašnije države poput Bugarske molile su EU da odobri projekat, naglašavajući koliko je on važan za njihovu ekonomiju, ali nije um uspelo.
Rusija je morala da pronađe zamenski put, a jedina moguća opcija bila je Turska, koja sasvim slučajno prolazi kroz svoju najveću krizu u odnosima sa SAD.
Odlična organizacija
Hajde da bacimo pogled na skorašnje poteze ruskog predsednika Putina koju su doveli do nastanka ovog geostrateškog remek-dela.
(1) Srbija:
Putinova poseta Srbiji u oktobru imala je za cilj da se srpska vlada obavesti o zaustavljanju projekta Južnog toka uz uverenje da se rusko-srpski odnosi neće promeniti bez obzira na projekat.
(2) Sirija i Soči:
Sirijski ministar spoljnih poslova, Valid Mualem posetio je Soči prošle nedelje lično se susrevši sa Putinom i ministrom spoljnih poslova Rusije, Sergejem Lavrovom.
Sastanak iza zatvorenih vrata je istaknut iz razloga što je ruski lider posvetio puno pažnje svom gostu. Putin je mogao da mu kaže da prenese predsedniku Asadu vesti o poseti Turskoj kako bi se ovaj odani i poštovani partner uputio u pozitivne namere i širu sliku njegovih motiva.
(3) Turska:
Poslednji Putinov korak bio je da ode u Tursku i da da izjavu nakon sastanka sa Erdoganom. Turska je svesna da je ova odluka konačna i da nema nazad.
Turska je decenijama odbacivana od EU, a sada je konačno shvatila i da je njen najbliži vojni partner, SAD, pravio budalu od nje tokom čitavog sirijskog rata.
Da stvari budu još gore, kurdska karta je izmakla kontroli i čini se da je gotovo neminovno da će se pobuna pre ili kasnije ponovo usplamsati uz krvave i destabilišuće posledice.
Potres
Izjava o novom Južnom toku ima globalne implikacije, ali evo kako to izgleda u regionima:
Evropa:
EU će sada morati da plaća, u proseku 30% skuplji tečni gas, koji će se verovatno prodavati na terminalu grčko-turske granice, ali će i ostati energetski zavisna od rizičnog ukrajinskog puta.
Bliski istok:
Nema šanse da bi Rusija ostavila Siriju na cedilu posle toliko godina prijateljstva, naročito nakon Putinovog sastanka sa Mualemom.
Iz tog razloga će se od Turske očekivati da ne napada Siriju direktno (iako ostaje opcija treniranja nekih antivladinih boraca). Međutim, još uvek će moći da ostavi vazduhoplovne baze SAD na raspolaganju.
Turska igra na više strana, gledajući na to da održi odbrambeni odnos sa NATO i SAD, ali ne želi više da bude njihov potrčko.
Sledeći korak turskog okreta ka Istoku mogao bi biti izgradnja cevovoda koji bi povezao Iran sa zapadnim tržištem, omogućavajući Turskoj prihode od tranzita.
Evroazija:
Najznačajnije, Turska je pokazala da je sposobna da pravi istorijske odluke nezavisno od NATO-a, prigrlivši multipolarnu politiku.
Šangajska organizacija za saradnju pre par meseci je uokvirila specifične procedure za primanje novih članova.
Sada, kada je Turska već partner za dijalog, članstvo u toj organizaciji ne deluje tako daleko. Takođe se pominje i ulazak Turske u slobodnu trgovinu sa Evroazijskom carinskom unijom.
(Webtribune.rs)