Piše: Tomislav Kresović
Jezuitska načela revolucinarne vlasti
Komunistička revolucija u Srbiji od 1941-1945. godine nastavlenja je i posle drugog svetskog rata. Cilj je bio totalna vlast i uništenje građanske i srednje klase kao i bogatih seljaka. Na ovim tekovinama počiva građansko društvo. Moše Pijade nije želeo građansko društvo već „totalnu držvu“ jedne partije, jedne politčke ideje i vlast tiranije. U jeku II svetskog rata i građanskog rata u porobljenoj Jugoslaviji i Srbiji Moše Pijade, nekadašnji novinar i slikar, revolucinar komunista prevodilac Marksovog „Kapitala“ u kazamatu Sremska Mitrovica, prilikom formiranja AVNOJ-a kao forme revolucionarne vlasti u Bihaću u novembra 1942. Kaže:
“Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi. Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku.Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uza se predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom. Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere. Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, reda i mira.”
Dokument se nalazi u Arhivu vojnoistorijskog instituta u Beogradu u fajlu Štaba vrhovne komande (JVUO) – Četnicka arhiva, pod oznakom K-12, 30/12. Ako je ovo tačno onda se čitava stvar vezana za duh komunističke vlasti stavlja na veliko istorijsko iskušenje i proveru.
Srbija u “kandžama” oligarhija i manipulacija
Ako pažljivo sagledamo ove reči Moše Pijade posle više od 70 godina mogu da nas nešto nauče i objasne neke zaostale reslove i vrednosti komunističe vlasti u Srbiji. Vlasti u Srbiji od 1990. godine koliko god su bile višestrančke zadržale su formu autoritarnosti, manipulacije i aroganicije kao i velike pljačke uz korišćenje demagogije. Vlasti od 1990. do danas, sa malim izuzetcima, rade na stvaranju velikog broja beskućnika, nezaposlenih i osiromašneh ljudi koji su izgubili i nadu u život. Takav ojađen sloj ljudi koriste populističke partije da dobiju glasove i osvoje vlast.
Međutim sudbina ljudi koji ostaju bez ičega nije u rukama više revolucinarne vlasti već neoliberalne, ali se zadržava totalitet politike i kontrolisanje osiromašenih. Srbija teži stvaranju srednjeg sloja kao deo stabilnog društva. Zato nije čudo zašto je Moše Pijade govorio da samo “nesrećnici postaju komunisti” i da se nesreća stvara i umnožava da bi se lakše vladalo i manipulisao biračkim telom u osvajanju vlasti. Činjenica da u Srbiji nisu otvoreni politički i policijski dosijei, da nije izvršena lustracija, niti je temeljno započeta restitucija ukazuje na duh Moše Pijade koji vlada i danas u Srbiji.
Radiklanim idejama obično se priključuju ljudi bez egzistencije, lične budućnosti i koji nemaju šta da izgube, već u burnim promenama mogu nešto i da dobiju, od nekoga da otmu, ili da metodom sile i straha vladaju. Danas u Srbiji je velika bitka politčkih partija za osiromašene građane uz velika obećanja. Istovremeno se dešava da oni koji dođu na vlast preko korupcije svojih tajkuna i načina privatizacije brzo osiromaše, opljačkaju hiljade ljudi koji su glasali za njih i naprave od njih beskućnike. Onda oni glasaju za populističke i često liderske i autoritarne partije i nastavlja se “duh “Moše Pijade u Srbiji.
Tehnike vladavine silom, strahom i siromaštvom
Ako pažljivo sagledamo način vladanja u Srbiji od 1990 godine sa uvođenjeme višetrančkog sistema može se videti da se vladalo ili se vlada pozivom i manipulacijom na patriotizam, narodno jedinstvo, socijalnu pravdu, nacionalne interese. Najveći deo biračko tela takvih partiija u Srbiji su osiromšeni slojevi.Tokom devedsetih godina u Srbiji je vladao SPS sa SRS i JUL-om. Na načelima nacionalnih ciljeva, patriotizma i socijalne pravde, a Srbija je doživela neviđeno osiromašenje od kojeg se ne može oporaviti ni narednih 20-30 godina, mnoge stvari se prikrivaju sankcijama i ratovima, vlasti su uvele “unutrašnje sankcije” i neviđenu pljačku naroda.
Nakon prevratničke “revolucije” DOS-a petog oktobra 2000. godine nisu došli bolji nego moralno gori od prethodnih jer su bili “sluge” stranih interesa u Srbiji i uveli su kroz ubrzanu privatizaciju punu pauperizaciju Srbije uz otimanje i nestanak oko 50 milijardi dolara, donacija i strane pomoći. Kada se pažljvo sagleda sistem vladavine Srbiju su temeljno runinirali i osiromašile vlasti pod okriljem SPS-a i DS-a i raznih koalicionih kombinacija. Danas u Srbiji vlada SNS kao veinska partija uz podršku SPS koalicije. Cilj je put Srbije u EU i smanjenje siromaštva. Evidento je da je vlast značajno otuđena od građana, što se najbolje vidi i po činjenici da se najviše traži, pritiska i zakonima i državnom silom sankcioniše “mali čovek” preko silnih represivnih mera za naplatu prema državi.
Istovremeno se moćne kompanije ne diraju, niti dužnici među neartikulisanim bogatašima kao i u i javnim preduzećima. Komunisti Moše Pijade težili su siromašnim i beskućnicima kao svojoj snazi, dok danas vladaju zakoni neoliberalnog kapitalizma i dodatne osiromašenosti velikih slojeva građana. Rezultat je isti, a to je vladavina silom i siromaštvom u Srbiji. Srbija ima svoju zabranjenu, zatamnjenu i zsboravljenu istoriju. Na talasu te istorije i danas se vlada i stvara nova armija siromašnih i beskućnika, ali uz primenu evropskih i neoliberalinih zakona.
(Vidovdan.org)