Piše: Miroslav Lazanski
Da li na vrhovima kula koje opasuju zidove Kremlja sija pet crvenih zvezdi petokraka, ili se koči pet dvoglavih carskih orlova, Rusija opet dominira prostorom od Bresta do Vladivostoka. Jer događaji u Ukrajini samo su najnovija potvrda statusa večite supersile Rusije. Pre 23 godine nestao je Sovjetski Savez, imperija koju je Rusija tri veka širila i učvršćivala obrušila se sama na sebe. Granice Rusije bile su drastično prekrojene, po nekoliko hiljada kilometara bliže Moskvi. Taj šok je bio još veći za psihologiju ljudi, i pet godina posle raspada SSSR-a, Rusija je još bila u potrazi za svojim identitetom, nesigurna u svoju ulogu u svetu. Dobar deo javnosti žalio je za Sovjetskim Savezom, ruska armija je napuštala baze u bivšim sovjetstkim republikama, bivše države Varšavskog pakta, iz kojih su ruske trupe otišle, svoj su novi politički, ekonomski, pa čak i nacionalni identitet tražile upravo u izrazito antiruskim stavovima. Ruski bankarski i finansijski sektor bili su u feudalnom dobu, visoke tehnologije jedva prisutne, a životni standard stanovništva osetno opao. Amerikanci su u to vreme davali izjave „da nikada više neće dozvoliti da se Rusija podigne na nivo moći bivšeg Sovjetskog Saveza”.
No, i tada i vlast i opozicija Rusije nisu dozvolili da slabosti zemlje zamagle viziju velike budućnosti.Čak je i Boris Jeljcin u svojoj knjizi „Borba za Rusiju” napisao:“Status velike sile nama je predat kao nasleđe, kao temelj ne samo naše svesti i kulture, već kao kodeks same državne strukture Rusije”. Može se reći da je 2013. godina i definitivno potvrdila taj status, Rusija je danas opet jaka i neminovno dolazi do njene ekspanzije: ekonomske, političke, pa i vojne. Nekadašnje republike Sovjetskog Saveza opet dolaze pod skute majčice Rusije, umorne od nevolja koje nosi samostalna izgradnja ekonomije, uglavnom razočarane u neostvarena obećanja kapitalizma. Festival suvereniteta bivših sovjetskih republika je završen, većina ljudi u tim novim državama uviđa da ne žive ništa bolje nego u SSSR-u, a Rusija može da im ekonomski pomogne. Ukrajina je najbolji primer: da li EU ima 15 milijardi dolara za pomoć posrnuloj ekonomiji Ukrajine? Nema, ili neće da pomogne. Rusija ima. Završena priča, u kojoj su sva ostala objašnjenja obično „kiselo grožđe”.
Suština odnosa Rusije i bivših republika SSSR-a, osim pribaltičkih država, jeste viševekovni benigni uticaj Moskve na te zemlje. Jer, ruska imperija, koja je svoj vrhunac dostigla neposredno pred Prvi svetski rat, značajno se razlikovala od ekonomski gramzive britanske, ili francuske imperije. Zapravo, malobrojna su osvajanja imperijalne ruske vojske koja su donosila ogroman plen, umesto toga ona su zadovoljavala vojne i strateške potrebe Moskve. I posle boljševičke revolucije 1917. sve republike, osim onih u Pribaltiku, dobijale su subvencije od Moskve, za razliku od evropskog imperijalnog modela.
Danas je bitka Zapada i Rusije na prostorima bivšeg SSSR-a, ne samo bitka za resurse, već, pre svega, bitka za nova tržišta. Zapad pokušava da prigrabi ta tržišta i da spreči integracije tih država sa Rusijom.Zapad želi da poziciju Rusije u svetu svede na ulogu regionalne sile. Činjenica jeste da Rusija i danas ima svoju vojsku u Turkmenistanu i Tadžikistanu, Crnomorsku flotu u Ukrajini, raketne i vazduhoplovne snage u Belorusiji, mirovne trupe u Jermeniji. Sve su to korisne poluge moći, uz ojačanu ekonomiju prosperitetna Rusija biće sve više magnet za susedne ekonomije. U Moskvi to lepo formulišu: „ Mi smo spremni za uspostavljanje onoliko dobrih odnosa koliko su oni na to spremni”. Možete to nazvati novom ruskom imperijom, posle tačno 100 godina, ili ruskom verzijom NAFTA sporazuma, to je jednostavno samo pitanje etikete…
(Politika)