Američki predsednik Barak Obama ponovio je u jučerašnjem govoru u Briselu da se slučajevi Kosova i Krima ne mogu porediti i zapretio Rusiji novim sankcijama ako ne promeni kurs prema Ukrajini.
„Velike sile ne smeju da maltretiraju male”, rekao je predsednik Obama u govoru pred oko dve hiljade zvanica u Centru za lepe umetnosti u Briselu i naglasio da poređenje ruske intervencije na Krimu sa angažovanjem NATO na Kosovu i u Iraku „ne stoji”.
„NATO je intervenisao tek nakon što su ljudi na Kosovu godinama i sistematski zlostavljani i ubijani. A Kosovo je napustilo Srbiju tek nakon što je organizovan referendum – ne mimo okvira međunarodnog prava, već brižno pripreman u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i sa susedima Kosova. Ništa od svega toga nije se desilo na Krimu”, rekao je predsednik SAD Barak Obama (prema „Vašington postu”).
On je podsetio da „Amerika nije anektirala Irak, a NATO trupe su se povukle i ostavile narod da slobodno odlučuje o svojoj sudbini”.
„Nije Amerika napunila Majdan, nismo mi izveli Tunišane na ulice, nego se narod pobunio protiv nasilja, nepravde i tiranije”, rekao je Obama.
Američki predsednik je kao „apsurdne” odbacio optužbe Moskve da su se Sjedinjene Države udružile sa ukrajinim fašistima kako bi oslabile Rusiju.„Moj deda se borio protiv fažizma u Drugom svetskom ratu i dobro pamtimo žrtve koje je Rusija podnela u toj borbi”, istakao je on i dodao da su zapadne sile nakon hladnog rata učinile sve da izgrade mostove sa Rusijom.„Primili smo Rusiju u G-8 i u Svetsku trgovinsku organizaciju”, podsetio je on i dodao da Zapad želi „jaku i odgovornu, a ne slabu Rusiju” .
On je upozorio ruskog predsednika Vladimira Putina da „ne sme da juriša na susede” i zapretio pooštravanjem sankcija ukoliko Rusija ne promeni kurs.Obama je u četrdesetominutnom govoru ukazao da je jasno da Rusija neće povući trupe sa Krima pod pretnjom upotrebe vojne sile, ali da je ubeđen da će kombinacija finansijskih sankcija i vrata otvorenih za diplomatsko rešenje vremenom učiniti svoje.„Borimo se snagom svojih ideja, a demokratija će uvek trijumfovati nad tiranijom”, rekao je on.
Obama je na kraju govora podsetio mlade Evropljane da sloboda, prosperitet i demokratija nisu dati jednom za svagda,nego zasluženi naporima prethodnih generacija i pozvao ih da se više angažuju u borbi za univerzalne vrednosti.„Od Bostona do Džakarte i od Najrobija do Kijeva povezuju nas iste vrednosti, a vaša sloboda nije ograničena granicama vaše države”, istakao je Obama, obraćajući se mladima.
Ker-Lindzi: Obamina neverovatna i pogrešna izjava
Britanski stručnjak za Balkan Džejms Ker-Lindzi izjavio je danas za Tanjug da je američki predsednik Barak Obama dao „neverovatnu i pogrešnu izjavu” kad je rekao da se Kosovo odvojilo od Srbije posle organizovanja referenduma u saradnji sa UN.
Međutim, jedini referendum za nezavisnost Kosova održan je od 26. do 30. septembra 1991. godine, u organizaciji Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove.
Tom glasanju su prethodile promene Ustava Srbije, kojima su smanjena prava i ovlašćenja pokrajina Vojvodina i Kosovo i Metohija, a koje su okončane donošenjem novog Ustava 1990. godine.
Srpske vlasti su referendum proglasile ilegalnim, ali nisu ometale njegovo održavanje, a ishod glasanja i proglašenje nezavisnosti koje je tada usledilo nije priznao niko u svetu osim Albanije.
Prema podacima koje su organizatori referenduma objavili, 99.98 odsto od nešto više od milion registrovanih birača izjasnilo se za otcepljenje.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, pošto je parlament u Prištini usvojio Deklaraciju o nezavisnosti.
„Obama je dao zaista neverovatnu izjavu”, rekao je Ker -Lindzi Tanjugu.
„Pojedinac bi mogao da pretpostavi da je reč o grešci koju je načio neko iz njegovog tima za pisanje govora. Međutim, stvarno je reč o neverovatnoj omašci ,imajući u vidu da je to jedan od ključnih argumenata kojim se ne opravdava ponašanje Rusije na Krimu”, rekao je viši naučni saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka.
On podseća da ta izjava još više začuđuje s obzirom da su se „događaji na Kosovu nedavno desili, a ne pre nekoliko decenija”.
Ker-Lindzi je podsetio da je 1991. bio referendum na Kosovu, ali nezvaničan, čiji ishod je jedino priznala Albanija.
„Poenta Obamine izjave je u tome da je referendum na Kosovu održan u saradnji sa UN i da, iz toga proističe njegov legitimitet. Ali, to nije bilo slučaj. Povrh toga, referendum 1991. dogodio se protivno želji države (Jugoslavije). To je bio ključni argument protiv održavanja referenduma na Krimu”, kaže Ker-Lindzi.
On dodaje da kada bi se prihvatila validnost glasanja na Kosovu 1991. godine, to bi ne umanjilo nego bi dalo još veću legitimnost krimskom referendumu.
„Mislim da je najbolje rešenje da se prizna greška i da se sa tim završi”, zaključuje britanski stručnjak za Balkan.
Na pitanje šta je moglo da ima za cilj davanje takve izjave, Ker-Lindzi kaže da je očigledno da je Obama pokušao da pošalje poruku da je slučaj Kosova drugačiji od Krima.
On kaže i da je „uočljivo da je proteklih sedmica mnogo ljudi, uključujući i (ruskog predsednika Vladimira) Putina, pokušavalo da povuče paralelu između situacija na Krimu i događaja koji su doveli do unilateralnog proglašenja nezavisnosti 2008. godine”.
„Mislim da je Obama hteo da pošalje jasnu poruku da su dve situacije potpuno različite, čak i do toga kako su dva referenduma, koja su dovela do nezavisnosti, bila organizovana. Problem je, međutim u tome što, u slučaju Kosova, UN nisu organizovale referendum”, objašnjava on.
Na pitanje da li Zapad želi da pronađe opravdanje zbog priznavanja Kosova, a nepriznavanja ishoda referenduma na Krimu, Ker-Lindzi kaže da je jasno da postoji bojazan da druge zemlje pokušavaju da iskoriste „presedan Kosovo” kako bi opravdale svoje delovanje van okvira UN.
„Rusija je to uradila u Abhaziji, Južnoj Osetiji i na Krimu”, navodi on.
RT: Obamin govor – kontradiktornosti i dvostruki standardi
Govor američkog predsednika Baraka Obame u Briselu o situaciji u Ukrajini i postupcima Rusije, predstavlja primer propusta, kontradiktornosti i očiglednih dvostrukih standarda, ocenila je danas Raša tudej, navodeći kao jedan od primera za to i Obamine stavove o akciji NATO na Kosovu.
Komentarišući Obamin 30-minutni govor pred oko 2.000 zvanica u Centru za lepe umetnosti u Briselu, ruska TV stanica navodi da je američki predsednik, u prilog toga da se Kosovo i Krim ne mogu porediti, naveo da je „NATO intervenisao tek nakon što je stanovništvo Kosova godinama bilo sistematski maltretirano i ubijano”.
„Dobra misao. Naravno, Alijansa se nije trudila da dobije mandat Saveta bezbedosti UN i bombardovala je prestonicu Srbije, usmrtivši na stotine civila, kršeći međunarodno pravo. Isto ono pravo za koje Obama optužuje Rusiju da ga krši na Krimu. Ali, to je bilo čak pre Džordža Buša mlađeg, tako da koga briga?”, piše u kometaru RT.
Raša tudej izdvaja i Obaminu rečenicu da „svako ima pravo da živi kako izabere”.
„Ali to je istina samo za one dobre proevropske demonstrante u Kijevu, koji su koristili molotovljeve koktele i palice da iskažu ono što žele. Lošim proruskim stanovnicima Krima to nije dopušteno, zar ne?”, navodi RT.
„Osuđujemo invaziju Rusije na Ukrajinu i odbacujemo legitimitet krimskog referenduma”, citira RT Obamu i navodi: „To je u redu. Referendum – to je loše. Molotovljevi kokteli su dobri”.
RT se osvrnuo i na rečenicu da velike države nemaju pravo da maltretiraju manje kako bi ostvarile svoje ciljeve, navodeći da neko ko to najviše radi u svetu „deli lekcije o ljubavi i miru”.
Ruska TV stanica ukazuje i na Obamine reči da „ni SAD, ni Evropa nemaju interes da kontrolišu Ukrajinu”.
„I oni apsolutno nisu slali grupu zvaničnika u Kijev da oraspolože antivladine demonstrante. I kada je zamenik američkog državnog sekretara Viktorija Nuland razgovarala sa ambasadorom Džefrijem Pjatom o tome ko bi, a ko ne bi trebalo da bude u narednoj ukrajinskoj vladi, to je bilo samo neformalno ćaskanje dvoje diplomata? „, uzvraća RT.
Kada je reč o invazijama, predsednik Obama, navodi RT, ima par lekcija za Rusiju…
„Mi nismo izvršili aneksiju Iraka. Nismo posegnuli za njihovim resursima za sopstvene potrebe. Umesto toga, završili smo rat i prepustili Irak iračkom narodu u potpuno suverenoj državi, koji može da odlučuje o sopstvenoj budućnosti”, rekao je Obama.
„Ta suverena nacija ima samo privid suvereniteta nad kurdskim teritorijama na severu. Teroristi ulaze slobodno u neka seoska područja i žele da utru put islamističkoj državi. Smrt kao posledica eksplozije automobila bombe češća je nego smrt kao posledica saobraćajne nesreće. Samo 2013. poginulo je najmanje 7.800 civila i oko 1.000 vojnika. Misija izvršena”, ironično primećuje RT.