SAD kao potencijalno bure baruta: jaz između bogatih i siromašnih u zemlji s 300 miliona komada vatrenog oružja.
Istraživanje koje su The Wall Street Journal i NBC News proveli između 5. i 9. marta ove godine pokazuju da je popularnost američkog predsednika Baraka Obame dostigla istorijski minimum. Samo 41% Amerikanaca podržava politiku Bele kuće, a najjači Obamin argument, reformu zdravstva, kao dobru ideju vidi tek 35% stanovnika Sjedinjenih Država. Iako 79% Amerikanaca u Rusiji vide suparnika, samo 5% ih podržava ideju da SAD pokrenu nekakvu akciju protiv Moskve bez dogovora sa saveznicima, a skoro trećina ih misli da je to evropski problem u kojeg se ne bi trebalo mešati. Istraživanje je takođe pokazalo kako su grupe među kojima je Obama izgubio najviše podrške: Afroamerikanci, Latinoamerikanci i žene. Dakle, onaj deo Amerikanaca među kojima je izbor Baraka Obame za američkog predsednika dočekan s najvećim oduševljenjem.
Prema onome što navodi The Wall Street Journal, rezultati istraživanja su takođealarmantni i za Demokratsku stranku koja nakon izbora u novembru 2014. namerava da zadrž većinu mesta u američkom Senatu, no rezultat od 43% podrške u odnosu na republikanskih 44% ne daje velike šanse za ostvarenje tog plana. Pogledamo li Fejsbuk stranicu američkog predsednika koju prati skoro 40 miliona ljudi, vide ćemo da uopšte nema spoljnopolitičkih tema i uglavnom se govori o ekonomiji, spomenutoj zdravstvenoj reformi (tzv “ObamaCare”) dostignućima” Obamine administracije i sl.
“Iako se predsednik Barak Obama bori da prevlada rašireni pesimizam o ekonomiji i osjetnu frustraciju koja je zahvatila američko društvo, njegova popularnost je na najnižem nivou. Rezultati govore da bi na izborima ove jeseni Demokratska stranka mogla izgubiti većinu u Senatu, osobito u konzervativnim državama koje će odigrati veliku ulogu u odlučivanju. 54 % ljudi ne odobrava posao koji Obama radi, a kao neuspjeh drže i njegovu zdravstvenu reformu. Najnovije istraživanje je takođe pokazalo najnižu podršku ikada američkoj spoljnoj politici. P poitanju ekonomije šezdeset i pet posto ispitanika misli da je zemlja na krivom putu, a samo jedna četvrtima veruje da će američka ekonomija tokom iduće godine izaći iz recesije. Uprkos činjenici da popularnost predsednika neprestano pada, on još uvek nije dosegnuo nivo neodobravanja kao njegov prethodnik, Džordž Mladi Buš.
Demokrati smatraju kako imaju pobedničko rešenje. Oni zahtijevaju povećanje savezne minimalne plate sa 7,25 dolara na sat na 10,10 dolara. Ispitanici u anketi su rekli da na izborima u novembru podržavaju kandidate koji se zalažu za smanjenje savezne potrošnje, ali i da verovatno neće da podrže kandidate koji traže smanjenje socijalnih izdvajanja i neizglasavanje novog zakona o zdravstvu. Za Amerikance to nije dobar način za smanjenje budžetskog deficita, a za takve mere se zalažu uglavnom republikanci”, piše The Wall Street Journal.
Ono što posebno treba naglasiti da se gotovo svi ispitanici slažu “kako ne misle da glasaju za kandidate koji Ameriku žele uvlačiti u sukobe u ulozi svetskog policajca”. Samo 5% republikanaca i demokrata, bez razlike, misli da je ukrajinska kriza i američki problem kojega Vašington mora i može da reši sam, dok ogromna većina misli kako Evropljani taj spor trebaju reše sami.
Kao što vidimo, američki predsednik Barak Obama nema više onakvu podršku u narodu, a i politika jastrebova u američkom Kongresu, te tvoraca projekta “Novog američkog stoljeća” (PNAC) je izrazito nepopularna među Amerikancima.
Pitanje o Ukrajini je važno iz razloga što je odgovor na njega ujedno i kritika zamjenice američkog državnog sekretara, Viktorie Nuland, koja je podupirala ideju da Vašington bez pomoći ili suglasnosti Bruxellesa sam “reši” ukrajinsku krizu. Ništa čudno, budući da je Viktoria Nuland supruga Roberta Kagana, neokonzervativca iz uticajne porodice tvorca projekta američke globalne hegemonije koji od 1983. obavlja najviše dužnosti u Stejt Departmentu, a danas je član Veća za inostrane poslove (CFR).
“Vreme i mesto kada su Sjedinjene Države postale svjetski policajac je došlo i prošlo. Neka svet danas vodi svoje bitke sam za sebe”, kazao je ispitanik David Anderson, iskusni 74-godišnjak iz Vašingtona, no njegovo mišljenje ne dele niti Bela kuća, niti Kapitol Hil.
Uzmemo li u obzir katastrofalno stanje američke ekonomije, krizu kojoj se ne nazire kraj i želju američke finansijske i političke elite, da na globalnoj razini igraju ulogu na kakvu su navikli neposredno nakon raspada Sovjetskog Saveza (kada nisu imali ozbiljnog suparnika op.a.), već mnogi predviđaju da bi moglo doći do otvorenog neslaganja Amerikanaca s visokim državnim vrhom.
To bi pojednostavljeno značilo da se Vašington uskoro može da suoči s nasilnim protestima osiromašenih, isfrustriranih, ali naoružanih Amerikanaca. Kada kažemo “isfrustriranih” onda se, između ostalog, misli i na dobrostojeće pojedince iz sveta visokih finansija, među kojima se, kao nikad pre, beleži porast samoubistava. Sve to govori kako trenutni status ne igra nikakvu ulogu u osjećaju zadovoljstva pojedinca. Danas u Americi biti činovnik banke je po osećaju nesigurnosti isto što biti radnik u proizvodnji ili imati privatni biznis.
Na ulici se može završiti svakog trenutka, što govori i odluka upravnog odbora investicijske banke”J.P. Morgan & Co.”, koji je u februaru 2013. odlučio da do kraja 2014. godine otpusti 17 000 radnika i tako godišnje uštedi milijardu dolara. Examiner.com 15. marta objavljuje listu 11 pojedinačnih slučajeva samoubistva među bankarima samo od početka ove godine. Radi se o zaposlenicima Vol Strita i London Sitija, što opet znači da situacija nije ni približno onakvom kakvom je opisuju Barak Obama ili Angela Merkel.
No ostavimo po strani visoke finansije u Americi, gdje se očajnici koji ostanu bez primanja i s visokim kreditima odluče na samoubistvo i u njemu vide jedini izlaz. Vašington je zabrinut zbog 50 miliona Amerikanaca (ili 16% populacije) koji su u protekle četiri godine pali ispod granice siromaštva. Krajem januara je Barak Obama pred Kongresom govorio o stanju nacije i vešto se služio lepim frazama. Američki predsednik je od građana tražio da ga podrže u njegovim nastojanjima u rešavanju unutarnjih problema, u prvom redu u borbi protiv siromaštva, nezaposlenosti i socijalne nejednakosti.
Pored 50 miliona siromašnih u Sjedinjenim Državama, problem je i službena stopa nezaposlenosti preko 7%, što bi značilo da 12 milijuna Amerikanaca danas nema nikakav izvor prihoda. Jared Bernstein za NYT tvrdi “kako toj brojci treba pridodati i 4,4 miliona sezonskih radnika koji rade nekoliko meseci godišnje i osam miliona ljudi koji rade pola radnog vremena, što naravno nije dovoljno za osnovne životne potrebe.
Stoga mnogi eksperti veruju kako Vašington vešto manipuliše s podacima o stvarnoj nezaposlenosti u zemlji. Čak i stub američkog društva – njegova srednja klasa – danas izražava otvoreno nezadovoljstvo politikom Bele kuće i Kongresa, što za predstavnike vlasti predstavlja veliki problem. Američki srednji sloj i prihodi tih ljudi su u stalnom opadanju, a negativni trendovi se više ne mogu skrivati.
Nakon zajedničkog istraživanja provedenog od strane ekonomista sa univerziteta: “UC Berkeley”, “Paris School of Economics” i Univerziteta “Oxford” zaključeno je “kako Amerika sistematski propada i nitko ne radi gotovo ništa da se to zaustavi”. Istraživanje pokazuje da su razlike u zaradi između “zlatnih 1%” i ostatka stanovništva dostigle rekordni nivo u poslednjih sto godina. U razdoblju između 1993. i 2012. realni prihodi 1% bogatih su narasli za 86,1%, dok je 99% u istom periodu imalo rast zarade od 6,6%. U “zlatni postotak” spadaju svi oni koji su u 2012. zarađivali preko 394.000 $ godišnje.
Sve je veći jaz između bogatih i siromašnih, kao i ekonomska i socijalna neizvesnost za većinu američke populacije. Dodamo li tome prirodne nepogode i nesreće s ljudskim faktorom, dobivamo plodno tlo za socijalni bunt većih razmera. U zemlji kao što su Sjedinjene Američke Države, gdje stanovništvo poseduje najmanje 270 miliona komada vatrenog oružja bilo kakvi masovni protesti se mogu da pretvore u krvoproliće i da prerastu u oružani sukob.
Postoje nagađanja da iz tog razloga američka administracija vraća svoje snage iz Iraka i Afganistana. Ukoliko je doista tako, suprotno uobičajenoj praksi američki zvaničnici su napokon postali svesni da glavna prijetnja za Ameriku danas leži u samoj zemlji i ta su opasnost – obični građani Sjedinjenih Američkih Država, umorni od prolevanja krvi, znoja i bacanja novca kojim plaćaju geopolitičke ambicije i luksuzan život vladajuće elite.
U jesen 2011. u Oregonu, na severo-zapadu Sjedinjenih Država, zabrinuti stanovnici gledali su u čudu kretanje vojnih konvoja. Lokalni mediji su objavili stotine fotografija i snimke blindiranih terenskih vozila, oklopnih transportera, pa čak i tenkova. Zbunjeni obični Amerikanci su na konvoju među vozilima primetili i brojne s “urbanom kamuflažom” (maskirne boje koje je SWAT uveo 1990. godine u kojima prevladavaju sivo-crni tonovi karakteristični za gradske četvrti op.a). U decembru iste godine se nešto slično dogodilo i u južnom Arkansasu. Jedan od svedoka je ovako opisao ono što je vidio:
“Video sam konvoje kamiona punih vojne opreme. Bilo je i Hamera s montiranim mitraljezima, urbanih borbenih vozila i kamiona za prevoz vojnika. Konvoj je vozio dobar deo puta između Memfisa i Litl Roka, a sve je navodno bilo prilagođeno za ulične borbe, a ne za ratne operacije.”
Oružane snage u Sjedinjenim Državama zakonom iz 1878. mogu imenovati “šerifa sa vanrednim ovlašćenjima.” Međutim, tek 1981. je usvojen “Zakon o vojnoj saradnji s civilnim agencijama za proveđenje zakona”, koji je znatno proširio saradnju između Ministarstva obrane i policije, čime je po mišljenju mnogih policija praktično militarizirana. Međutim, prije 1981. su se takođe događale slične stvari, ili tačnije nakon incidenta 1966. kada je masakr na Sveučilištu u Austinu (Teksas) poslužio kao izgovor za osnivanje specijalnih jedinica SWAT, koje će 1969. biti korištene kao borbene jedinice protiv aktivista iz redova Crnih pantera. Borbe u američkim gradovima, koje je savez Pentagona i policije pretvorio u bojno polje, 1999. je opisala Diane Cecilia Weber s “Instituta Cato” u Massachusettsu, no kako vidimo bez ikakvog učinka.
Godinu dana prije usvajanja zakona kojim se militariziraju policijske snage u SAD-u, dakle 1980., brojnim manevrima u Beloj kući i u Kongresu se pokušala da prikriju pravu prirodu spornog zakona kojim se brišu granice između vojske i policije. Nakon zakona iz 1981., sve jena kraju završilo s Memorandumom o razumijevanju iz 1994. između američkog Ministarstva pravosuđa i Ministarstva obrane. Sporazumom se legalizirao prenos savezne vojne tehnologije lokalnim policijskim snagama, što znači da su civilne službe za primenu zakona dobile višak vojne opreme koji je stajao u rezervi u slučaju rata.
Razlike između vojske i policije u SAD-u potpuno nestaju 2002. kada je Ministarstvo državne sigurnosti (Department of Homeland Security/DHS), pod izlikom borbe protiv kriminala, terorizma i trgovine drogom, odlučilo finansirati opremu policije. Specijalne jedinice američke policije su opremljene uređajima za noćno promatranje, automatskim oružjem, minobacačima, pa čak i vojnim oklopnim vozilima.
Nešto što je neobjašnjivo, pogotovo za jednog nobelovca kao što je Barak Obama, jest narudžbenica iz 2012. kojom Ministarstvo državne bezbednosti sigurnosti u sledećih pet godina od kompanije Alliant Techsystems Inc. naručuje 450 miliona komada metaka koje je već više od stotinu godina zabranjeno za upotrebu u vojnim sukobima. Reč je o tzv. ”Hollow Point Bullets” mecima za koje nema nikakvog opravdanja, niti se zna svrha te narudžbe.
“Ako SAD graniče s Kanadom i Meksikom, od kojih im ne prijeti nikakva opasnost, u koga će se onda ispaljivati ti projektili?”, pita se autor knjige “Početak kraja” (The Beginning of the End) Michael Snyder potvrđuje kako je istina da u SAD-u ima oko milion i pol pripadnika raznih kriminalnih grupa, ali da to sigurno nije razlog za takvu narudžbenicu.
U američkom slučaju “Pax mafiosa” se ne odnosi na sukobe među raznim klanovima kao u južnoj Italiji, nego je reč o nepotpisanom primirju između vlade i “kupole”, što policiji daje odrešene ruke da zatvore puni kvartovskim bosovima i sitnim delikventima, dok sam vrh organiziranog kriminala koji čvrsto sarađuje s obaveštajnim službama ostaje netaknut.
Amerikancima nije jasno niti opremanje specijalnih policijskih jedinica oklopnim vozilima klase MRAP (Mine Resistant Ambush Protected). Više od dve i po hiljadee tih oklopnih vozila (svako u vrednosti 650 hiljada dolara), a koji su dizajnirani za zaštitu vojnika od eksplozija bombi ili mina, Pentagon po posebnom programu mora da isporuči Ministarstvu državne bezbednosti. Dovoljan je prvi pogled na ovo čudovište od nekoliko tona, pa da zaključimo kako karakteristike tih vozila ne odgovaraju potrebama redovnih policijskih aktivnosti.
Pozadina ubrzane militarizacije američke policije bi se mogla kriti u izjavi Daglasa Hagmana za Northeast Intelligence Network. Hagmann insistira na tvrdnji “kako se američka vlada priprema za veliki rat unutar granica SAD-a i boji se kako su okolnosti takve da bi on doista mogao i buknuti”.
Daglas Hagmann je u proleće 2012. u intervjuu za TruNews Radio, pozivajući se na viši izvor u vladi, izjavio “kako će kolaps dolara i hiperinflacija biti uzrok izbijanja nemira, a potom i sukoba”. To su potvrdili i drugi analitičari, a potvrdio ekspert i finansijski savjetnik s Vol Strita, David John Marotta, Amerikancima preporučuje “da spreme zalihe hrane, oružja i municije koje će im pomoći da prežive period nasilnih štrajkova koji će potresati zemlju”.
Mnogi će reći “kako je sve ovo preterivanja”, no držimo se činjenica. Barak Obama kao da sam potvrđuje ovakva alarmantna upozorenja. On potpisuje jedan zakon za drugim sa zvučnim naslovima: “Ovlašćenja za potrebe nacionalne odbrane” i “Priprema nacionalnih resursa u slučaju odbrane” (National Defense Authorization Act i Executive Order – National Defense Resources Preparedness) Prema tim dokumentima, svaki državljanin SAD-a, koji se sumnjiči za veze s terorizmom, može da se pošalje, bez suđenja, u zatvor na neodređeno vrijeme i toga se sećamo iz natpisa o Guantanamu. Odobrava mučenje, odsutnost branitelja i držanje u pritvoru na neodređeno vreme.
“U Americi je došlo do kolapsa pravne države i nisu problem samo korumpirani državni tužioci i njihovi lažni progoni. Režim Buš/Obama su uzurpirali vlast i sada su oni sudija, porotnik i dželat, sve u jednom. Ako nije reč o nekakvom revijalnom suđenju, policijska država ne treba tužitelje i sudove. Danas vas predsednik Sjedinjenih Američkih Država može doživotno strpati u zatvor ili jednostavno lišiti života bez ikakvog dokaza. U slobodnoj i demokratskoj Americi više ne postoji pretpostavka nevinosti”, izjavio je Pol Kreg Roberts, pomoćnik ministra finansija u Reaganovoj administraciji, a danas poznati analitičar i kolumnist koji piše za “Creators Syndicate”.
Vanredan primer pripreme za uvođenje potpune kontrole nad stanovništvom su vojne vežbe ”Unified Quest 2011.” Od 2008. američka vojska i policija pripremaju i uvežbavaju kako da deluju u okolnostima ekonomskog i društvenog kolapsa. Sudionici vežbi se pripremaju “kako da održavaju red u zemlji u slučaju građanskih nemira koji bi bilo posledica gospodarske krize velikih razmera”.
U Sjedinjenim Američkim Državama se od 2012. redovito održavaju zajedničke vježbe Nacionalne garde i policije, a sudeći po izjavama zvaničnika te se aktivnosti provode s ciljem “kako bi vojnici i policajci stekli veštine i znali učinkovito delovati u urbanoj sredini”.
Na kraju spomenimo kako je 10. januara 2014. “Američka agencija za upravljanje vanrednim situacijama” (U.S Federal Emergency Management Agency/FEMA) objavila konkurs za nabavku medicinske i druge opreme za raspoređivanje 1 000 ogromnih šatorskih bolnica širom zemlje u kojima će da rade 220 000 lekara. Ko će se u njima lečiti? Hoće li to biti buduće žrtve nereda i hoće li 1 000 poljskih bolnica biti dovoljno da prihvati sve ranjene? Možda je samo reč o još jednom spinu američke administracije, kao kada su Nacionalna garda i bostonska policija u potrazi za ranjenim i iznemoglim atentatorom Džoharom Čarnaevim blindirali celi grad. Dok su pripadnici specijalne policije ljudima upadali u kuće bez ikakvog naloga, Čarnaev se u polusvesnom stanju skrivao pod ceradom čamca u jednom dvorištu. Iskusni policajci su kasnije tvrdili “da je bio dovoljan jedan pas (obzirom da je Džohar Čarnaev krvario op.a.) i nekoliko ljudi da ga se uhapse”.
To je bila odlična prilika za testiranje stanovništva, ali ne zaboravimo da se teroristički napad u Bostonu dogodio pre godinu dana. U međuvremenu je dolar potonuo još dublje, a američki FED vodi nezavisnu politiku koja je u službi Vol Strita, a ne američkih građana zbog kojih je osnovan.
Direktor švajcarske banke UBS, Art Cashin, rekao je u nedavnom intervjuu “da se američka ekonomija trenutno suočava s jednim od najtežih i najopasnijih trenutaka u svojoj istoriji i sve zahvaljujući FED-u”.
Art Cashin je već duže vreme sumnjičav u vezi mera poduzetih od strane čelnika FED-a, kao i njihovih kolega u drugim zemljama”.
“FED je mislio da će rešiti očajnički problem očajničkim merama”, rekao je Art Cashin u nedavnom intervjuu za King World News, te upozorio “da su uslovi na finansijskim tržištima i dalje vrlo rizični”.
“FED stvara vrlo, vrlo opasnu situaciju i ovo je jedno od najosetljivijih trenutaka za američku ekonomiju. Prošlo se kroz krize kao što su 1987. ili 2008, koja su možda bile puno gore, ali ovaj put je FED taj koji Ameriku gura u slepu ulicu. Ako se poveća brzina opticaja novca, eksplodirat će inflacija. Isto tako, nema ekonomskih aktivnosti i to uzrokuje deflacijski pritisak. To je kao da vas neko leči s vrlo jakim lekovima, koji su u stvari štetni za vaš organizam, a time idete u susret strahotama koje ste mogli izbeći”, tvrdi Art Cashin iz švajcarske banke UBS dok sat američkog nacionalnog duga neumoljivo otucava i pokazuje 17 507 milijardi dolara, 120 milijardi više nego pre nekoliko dana, što je uz politiku FED-a argument više da će doći do kolapsa dolara i socijalnih nemira.
Za onih “zlatnih 1%”, američke političare, finansijsku i poduzetničku elitu, opremljeni najboljim naoružanjem spremna je Nacionalna garda i policija. Onih 99% će možda izaći na ulice i prtestovati, na što će uslediti “demokratski” odgovor američke policije i neće se dogoditi ništa. No ipak, možda ovog puta i ne bude tako?
(Advance)