Politika Evrope prema Rusiji – s obzirom na situaciju u Ukrajini – mora da bude „razumnija, ali sa određenim kursom”. Kolegama iz vrha EU i država koje je čine – ovo je poručila nemačka kancelarka Angela Merkel.
Pritom je upozorila da je „neophodno učiniti sve što je potrebno da se ne prekine nit pregovora sa Rusijom”.
Merkelova je ovakav odnos prema Rusiji nazvala „pokazivanjem delikatnosti”, ali je istovremeno naglasila da Evropska unija u svom delovanju povodom Ukrajine mora demonstrirati takođe i „određenu tvrdoću” jer to, kako je rekla, nalaže zaštita evropskih vrednosti.
Uvođenje daljih sankcija Rusiji – upozorila je Merkelova – može se negativno odraziti i na „drugu stranu”. Nema sumnje da je pod „drugom stranom” imala u vidu i svoju zemlju i ostale članice EU. Zato je pozvala sve zemlje EU – „od Lisabona do Rige”, kako je rekla – da deluju združeno i složno”.
Poljski premijer Donald Tusk nešto ranije je najavio da je EU, na svom poslednjem samitu u Briselu, faktički već odlučio da protiv Rusije uvede sankcije od 17. marta.
Ovoj pretnji su se – kako se i moglo očekivati – pridružili i Amerikanci.
Portparol Bele kuće Džej Karni večeras je saopštio da će Rusija „morati da plati za svoja dejstva” ukoliko ne pristane da kriza u Ukrajini bude rešena diplomatskim putem.
Karni je istovremeno podsetio da je u Vašingtonu – po odluci predsednika SAD – Baraka Obame već uspostavljen mehanizam sankcija koji može da bude aktiviran u zavisnosti od koraka koje bude preduzimala Rusija.
Destabilizacija situacije u Ukrajini, naglasio je Karni, ne odgovara interesima Rusije jer bi značila njenu sopstvenu izolaciju i ozbiljne posledice po njenu nacionalnu ekonomiju.
Obamin portparol je priznao da su same SAD zainteresovane „da situacija ne postane još gora”.
Dodao je da Vašington ubeđuje Moskvu, od koje ga dele ozbiljna raznoglasja povodom Ukrajine, da snizi napetost u regionu i povuče armiju u bazu na Krimu. A takođe: da započne direktne pregovore sa „novom vlašću u Kijevu”.