Dečak Dragoljub Jeličić (12), sin izbeglica sa Korduna, uz Lozničanina Momčila Gavrića je bio jedan od najmlađih srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu! Obojica su zaslužili da nose oreol junaka, jer su bili deo srpske mladosti koja je tih krvavih dana i godina branila otadžbinu i ušla u večno pamćenje srpskog naroda.
Dragoljub je, inače, poslednje godine života i rada proveo u Nikšiću. A, o njemu, koji je čak šest puta rannajavan, koji je plenio hrabrošću, pisao je čuveni švajcarski lekar i ovekovečeni prijatelj Srba, Arčibald Rajs, u knjizi “Šta sam video i doživeo u velikim danima”. Ovog dečaka predstavlja kao junaka koji “puca iz puške i baca bombe”.
- Kada je ranjen u ruku, vade mu kuršum u Niškoj bolnici. Nije hteo da se dade uspavati za operaciju. Idržao je bez ijedne reči – napisao je Rajs.
Ceo vek posle krvavih događaja tokom Velikog rata, Đorđe Njunjić (27) danas pokušava da dokaže da je njegov deda po majci, Dragoljub Jeličić, najmlađi srpski vojnik Prvog svetskog rata!
- Posedujemo fotografije i knjige u kojima se moj deda pominje kao najmlađi borac – kaže Đorđe, koji sa bratom Predragom pokušava da dođe do istine.
- Ne znamo da li je bio mlađi od Momčila Gavrića, ali bismo voleli da saznamo istinu.
Njunjići u arhivi čuvaju originalne dedine fotografije, a posebno izdvajaju onu koju je ovekovečio jedan francuski fotoreporter u borbama za odbranu Beograda, gde se vidi kako Dragoljub puca iz puške.
- Upravo je ta slika dugo bila u postavci Vojnog muzeja – kaže s ponosom Đorđe.
Porodica Jeličić je, poput drugih srpskih familija, imala izbegličku sudbinu. Sa Korduna su došli u Šabac, gde su pokušali da organizuju život. Nažalost, Dragoljub je rano ostao bez oca, a potom mu se i majka preudala, a on pobegao u Beograd, gde je živeo kao beskućnik. Rat ga zatiče u odbrani Beograda, odakle beži u Rudnički odred. Na Mačkovom kamenu ranjen je dok je zamenjivao poginulog mitraljesca, a priča se da je samo koji korak dalje od njega poginuo Dimitrije Tucović. Sa nepunih 14 godina bio je najmlađi podnarednih, učesnik Solunskog fronta… Preživeo je Prvi i Drugi svetski rat, nacističke kazamate, a kraj rata dočekao je u partizanskoj uniformi.
SJAJAN GLUMAC I KOMIČAR
Dragoljzb je bio glumac, odličan komičar, član Udruženja dramskih umetnika Beograda. Posle Drugog svetskog rata vratio se toj ljubavi i posle Beograda, Jagodine, Skoplja, Tuzle, Rijeke, obreo se u Narodnom pozorištu u Nikšiću. Umro je u 63. godini, a iza njega su ostale tri kćerke, koje danas žive u Nikšiću.