Piše: Žarko Marković
Zauzeti međupartijskim prepucavanjima, prebacivanjem odgovornosti za nemire u Federaciji BiH i hvatanjem sitnih političkih poena, oni koji u ovoj zemlji, u najvećoj meri, odlučuju o našim životima, uglavnom svesno ispuštaju iz vida neke izuzetno ozbiljne stvari. Izuzetno ozbiljne iz ugla funkcionisanja ove nakaradne države. U tome prednjače oni kojima su te države puna usta već godinama i koji, navodno, dobiju osip, kada neko pomene disoluciju, razdruživanje, otcepljenje i referendum. Da, u pitanju su oni kojima je jedini politički cilj sve centralizovati, napraviti što više državnih institucija i dati im ogromne budžete kako bi one, valjda, bile simbol veštačke i nepostojeće državnosti.
Takvima, ako je suditi bar po javnim istupima, nije problem kada direktor Direkcije za koordinaciju policijskih tela, institucije koja je nastala upravo zbog želje za maksimalnom centralizacijom, podnese ostavku sa obrazloženjem da ne može garantovati bezbednost članovima Predsedništva. U zemlji koja ozbiljno vodi računa o najvišim državnim institucijama svako ozbiljan bi stavio prst na čelo. Naravno, prečih ovde problema ima nego što je bezbednost članova Predsedništva BiH, a realno, građane koji su se digli na noge, nešto previše i nije briga za taj trojac.
Ipak, malobrojni su političari iz bošnjačkih partija koji se ne zaklinju u državu i to pokazuju na svakom koraku, na televiziji, ili na kakvoj utakmici, da li na ulicama Žiline ili tribinama u Zenici. Iz njihovog ugla gledano, ako im ne smeta činjenica da državna institucija kojoj je nadležnost da zaštiti članove kolektivnog šefa države, ne može to da radi, onda tu definitivno nešto ne štima.
Jer, pomenuta direkcija, ne samo da štiti Predsedništvo, već je u njihovoj nadležnosti i obezbeđenje ambasada, zgrada međunarodnih organizacija i svih ostalih državnih institucija. Na slučaju Mevlida Jašarevića, mnogo pre paljenja Predsedništva, moglo se videti koliko su policajci pod kontrolom te direkcije spremni, kako se njima komanduje i kakva ovlašćenja imaju. Ako se nakon napada na američku Ambasadu stvari nisu mogle poboljšati, teško da će se to desiti i posle udara na Predsedništvo. A to, u prevodu, znači da neki novi Mevlid, bez previše muke, ponovo može da zapuca na američku ili da udari na britansku Ambasadu, a neki novi revolucionari poput onih JMBG-ovaca da kreiraju novu talačku krizu u Parlamentu BiH.
Jedini razlog zbog čega federalni političari dozvoljavaju da svakim danom sve više jača slika o haosu u bezbednosnim strukturama, o nedostaku koordinacije, o lošoj bezbednosnoj situaciji, može da bude samo uvertira za pokretanje nove priče o reformi policije. A ako do toga zaista dođe, imajući u vidu iskustvo od pre gotovo deset godina, mogli bismo na sceni imati novi politički haos, mnogostruko opasniji i komplikovaniji od onog koji godinama izaziva presuda “Sejdić-Finci”.
(Pressrs.ba)