Piše: Branko Radun
Vrlo brzo po početku protesta u Bosni oni su otkrili svoje prave namere a to je poziv preko društvenih mreža na ukidanje “rezervata” i “genocidne tvorevine” Republike Srpske. Tako je nešto što je počelo ili delovalo kao spontani protest socijalno nezadovoljnih građana muslimanskog dela Bosne, koja je inače pred bankrotom, zapravo se pokazalo kao novi pokušaj demontiranja Republike Srpske. Haos na ulicama „bošnjačkih gradova“ i zahtevi za ukidanje srpskog entiteta nas opet vraćaju na 1992. Upravo su zahtevi demonstranata da se vrati Bosna u Alijino vreme i njegov ustav – unitarne „građanske“ Bosne „podvučeno zelenim“. Za razliku od nekih bošnjačkih nacionalista koji su promovisali ideje unitarne Bosne, protestanti zagovaraju građanski koncept unitarne države sa principom „jedan čovek jedan glas“. Ova strategija je opasnija po Srpsku jer je prikazuje kao moderna i građanska, a promoviše se preko društvenih mreža i deluje vrlo „urbano“.
Da bi razumeli laž jedne ideje potrebno je pre toga razumeti njenu istinu. Ovi protesti jesu i istinska pobuna muslimanskog življa protiv sveopšte bede u Bosni, a naročito u njihovom entitetu koji je godinama naučen da dobija međunarodnu pomoć i da parazitira na „devedesetim“. Situacija je u celom regionu na ivici eksplozije socijalnog nezadovoljstva, a verovatno jedno najgorih mesta za život je Sarajevo i onih gradova koji mu gravitiraju. No kako smo rekli – opravdano socijalno nezadovoljstvo su artikulisali oni krugovi koji žele nestanak Republike Srpske a podržani su i iz inostranstva slično kao i u Ukrajini.
Srbija ima traumatično iskustvo obojene revolucije poznate kao Peti Oktobar kad je socijalno i nacionalno nezadovoljstvo artikulisano tako da se podrije država. Stoga su mnogi u Srbiji, pa i u Srpskoj vrlo skeptični prema ovim i ovakvim protestima koji lako prerastu u rušilačke.
Da su ovi protesti u Banja luci doživljeni kao realna i ozbiljna pretnja opstanku Republike Srpske, a time i realnom opstanku Srba preko Drine svedoče i izjave srpskih zvaničnika i medija.
Republika Srpska se već skoro dve decenije nalazi pod orgomnim pritiscima od strane međunarodne zajednice da se odrekne svojih ingerencija i da se posredno obesmisli Dejton. Srpska je izgubila vojsku, carinu i još neke institucije i u velikoj meri je erodirana pozicija dejtonskog entiteta. No sve to očigledno nije dovoljno Sarajevu i njihovima zapadnim mentorima koji žele i ukidanje Srpske ili njeno pretvaranje u nekakvo kulturno-umetničko društvo sa pravom da izdaje dozvole za pecanje.
Kako do tog cilja stići? Pokušali su različitim pritiscima, ali je narod svestan da mora da brani ono što je krvlju stekao a to shvataju i oni koji vode Srpsku. Na tom jakom stavu srpske javnosti je i Dodik izgradio svoju poziciju odupiranju dalje erozije atributa i ovlašćenja Srpske. On je i stekao popularnost kao čovek koji je smogao hrabrost da kaže ne onima iz međunarodne zajednice i iz Sarajeva koji su želeli ukidanje ili obesmišljavanje postojanja Republike Srpske kroz opstanak nje samo kroz protokolarne funkcije.
Očigledno, kako nije išlo direktnim pritiskom na Srpsku i Srbiju da se prihvati revizija Dejtona, koji sada odgovara Srbima jer im se i prava iz ovog dokumenta dovode u pitanje, prešlo se na posrednu strategiju. Izazvaće se nemiri u muslimanskom delu Bosne, tamo će biti sklonjeni političari koji nisu dovoljno kooperativni za ovaj zadatak, a zatim se planira prelivanje nemira i pobune u srpski delom Bosne. Ako i ne bi uspeli da skinu sa vlasti Dodika ti nemiri bi mogli biti povod za intervenciju zapadnih sila na terenu. Da se sa gušenjem pobune o „jednom trošku“ uguši i Republika Srpska. Potrebno je samo da se i u srpskom delu jave protesti koji bi mogli biti dovoljan povod za međunarodnu intervenciju sa ciljem ukidanja Srpske.
No očigledno je da je takva „otporaška“ strategija provaljena i da se spremaju protivmere. Sastanak Dodika i Bosića – lidera vlasti i opozicije u Republici Srpskoj sa Aleksandrom Vučićem govore i da je situacija ozbiljna i da postoji jedinstvo oko pitanja opstanka Republike Srpske i oko jasne podrške koja joj Srbija daje i u ovoj opasnoj situaciji.
Da je situacija veoma rizična pokazuje i izjava bivšeg hrvatskog predsednika Mesića koji nikad nije propuštao priliku da napadne Srbe, a narovano po nalogu od svojih zapadnih mentora. On je rekao da je Dejtonski sporazum ključna prepreka na putu pretvaranja BiH u funkcionalnu državu i da Dejtonski sporazum i „neprirodni entiteti koje je on stvorio” ne mogu više biti dogma u kojoj se „posebno jedan entitet pretvarao u paradržavu”. Jasno je da je i Mesić kao i protesti koje organizuju soroševske ekspoziture u Banja Luci i Beogradu sa nekoliko desetina protestanata imaju za cilj da zbune Srbe te da ih ubede da „podrže ono što se dešava u Bosni“. Ili barem da nemaju otpor prema „otporaškoj strategiji“ kojom se posrednim i perfidnim putem opet pokušava rušiti jedna srpska država.
Da je scenario provociranog nasilja, stvoren kao alibi za uvođenje protektorata i nove okupacije Srpske realan, potvrđuje i visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko. On je ovu krizu ocenio kao najgoru od potpisivanja Dejtona i najavljuje mogućnost dovođenju trupa EU u Bosnu. To u Banja luci shvataju kao nameru Brisela da iskoristi ovu krizu u muslimanskom ili bošnjačkom delu Bosne da bi uveli protektorat nad Srpskom i kao povod za promenu Dejtona u pravcu unitarizacije Bosne.
Sa sastanka Vučića, Dodika i Bosića povodom haosa u Bosni je izašla poruka da je situacija ozbiljna ali da je Srbija uz Srpsku. Vučić je rekao da je pitanje političke, ekonomske i socijane stabilnosti Srpske ključno pitanje za Srbiju i da će se svim snagama takva vrsta stabilnosti podupirati. On je dodao i da „u Srbiji su sve vrste protesta dozvoljene ali nećemo dozvoliti da se ugrožava bezbednost ljudi, ruše institucije, pale zgrade, napadaju ljudi koji drugačije misle”. Dakle postoji rizik da se scenario nasilja prelije iz Bosne i u Srbiju, da se koristeći se socijalnim i nacionalnim frustracijama pod maskom borbe protiv režima izazove pobuna u zemlji koja bi onda dovela i u nezavidan položaj Srbe preko Drine. Ono što je sada jasno svima je da se Srbija brani u Banja luci a Banja luka u Beogradu.
(Pecat.co.rs)
