Revolucija u Federaciji BiH, praćena rušilačkim demonstracijama, paljenjem zgrada institucija i brutalnim fizičkim obračunima policije i demonstranata, od koje su građani, političari i predstavnci međunarodne zajednice očekivali mnogo, nije donela nikakve konkretne promene.
Dve sedmice nakon socijalnog bunta zemlja se vraća u „normalno stanje“. Lideri „sedmorke“ nastavljaju bezuspešne razgovore sa Štefanom Fileom o odluci „Sejdić – Finci“, radnici tuzlanske „Dite“ i drugih propalih preduzeća u Srpskoj i FBiH i dalje su bez povezanog staža i zaostalih plata, nezaposleno je i dalje pola miliona ljudi, federalni premijer Nermin Nikšić odbio da podnese ostavku… Vehabijske vođe opet prete „zveckanjem oružja i sablji“.
Zapravo, najveći domet „bosanskog proleća“, kako sada stoje stvari, jesu formirani plenumi građana koji ni sami jasno ne znaju šta hoće, čiji zahtevi su gotovo utopijski, i koji nemaju nikakvu političku moć. Čini se da razgovorima sa plenumom naroda SDP lukavo „kupuje vreme“ i smiruje obespravljene mase u FBiH.
Jedino u čemu se analitičari slažu jeste da je socijalna pobuna radnika, nezaposlenih i siromašnih bila potpuno opravdana, a da je na ulici zaprećeno političkim elitama da konačno moraju da prestanu da se igraju sa narodom i manipulišu nacionalnim i evropskim pitanjima umesto da se bave rešavanjem konkretnih životnih problema.
Ni od prevremenih izbora, ni na nivou BiH, ni u Srpskoj, nema ništa. Vlast će se birati u oktobru, kako je i predviđeno. Do tad će na sceni ostati bošnjački zahtevi za rušenje dejtonskog ustavnog uređenja, hrvatski apel za treći entitet i jasan stav iz Srpske da od ustavnih promena, po volji Sarajeva, nema ništa.
Spaljene zgrade Predsedništva BiH i pet kantonalnih vlada, izgoreli delovi arhivske građe svedoče o građanskoj pobuni čiji epilog je – milionska šteta koja će biti nadoknađena budžetskim, narodnim parama. Jer, revolt građana nije uspeo da spreči rasipništvo u institucijama BiH. Ministri i poslanici i dalje svakog dana troše desetine hiljada maraka na silne sednice, putovanja i reprezentaciju…
Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Šolaja kaže, za „Novosti“, da su protesti u FBiH, bez obzira na to što se stiče utisak da se posle njih u praksi nije desilo ništa epohalno, konkretno poslali jasnu poruku političarima – narodu je dosta praznih obećanja.
- Socijalnim buntom u FBiH stvorena je nova dimenzija političkih kretanja ne samo u BiH, već i regionu. Narod je, po prvi put, zatražio punu odgovornost političara za siromaštvo i teško stanje u zemlji. Te odgovornosti ranije nije bilo. Partije su u izbornim kampanjama davale razna obećanja i same svesne da ih neće ispuniti. Takva politika više neće biti moguća – smatra Šolaja.
Prema njegovim rečima, političke partije će ubuduće morati da rešavaju socijalna pitanja u prvom planu.
- Partijski programi koji insistiraju na nacionalnim politikama moraće da budu redigovani u korist socijalno-ekonomskih programa – tvrdi Šolaja.
Ekonomista iz Bijeljine Aleksa Milojević, kazao je, za „Novosti“, da su protesti u FBiH pokazatelj očaja obespravljenog naroda koji dve decenije nema posla.
- Reč je o buntu građana protiv političkog bezobrazluka i ekonomsko-socijalnog propadanja. Muka i nemaština su naterali narod na ulicu. Protesti su opravdani, ali nakon što se situacija smirila, plenum građana više ne zna šta je glavni problem i kako ga otkloniti, a reč je o sistemskoj krizi uzrokovanoj pljačkaškom privatizacijom – smatra Milojević.
On tvrdi da su finansijski interesi i sprega političara i tajkuna uništili domaću privredu.