Piše: Petar Iskenderov
Dramatični razvoj događaja u Bosni i Hercegovini dobija sve dramatičnije izražen opšte-balkanski ili čak opšte-evropski karakter. U dinamici razvoja konflikta mogu se uočiti više nego karakteristične paralele, “srodne” sa krizom u Ukrajini, koje istovremeno sve apologete evrointegracija Srbije teraju na razmišljanje.
Naravno, protesti koji su zahvatili bosanske gradove imaju potpuno određenu nacionalno-državnu specifičnost. Uostalom, u ukupnim socijalno-ekonomskim pokazateljima Bosna i Hercegovina spada u najslabiju evropsku “trojku”, zajedno sa Albanijom i Moldavijom – a tamo su krizne pojave, kako se to kaže, “na površini”.
Uprkos tome, sve do nedavno su vladajuće elite u BiH – muslimanska, hrvatska i srpska – ipak uspevale da održe relativnu političku stabilnost. I pritisak međunarodne zajednice – koju u Sarajevu predstavlja Visoki predstavnik EU, sa punomoćjima koja nemaju presedana kod suverenih država – imao je svoju ulogu. Ipak, evropska kriza, porast nezaposlenosti, raširena “po balkanski” korpucija i aktiviranje spoljnjeg faktora, radikalizovali su situaciju. U rezultatu toga harizmatični Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i umereni lider muslimana Bakir Izetbegović znatno su izgubili popularnost usled pritiska radikalnih snaga. Nije slučajno sada na dnevnom redu pitanje vanrednih izbora. Na to posebno pozivaju političari koji su na vlasti, koji žure da “osedlaju” protestne akcije. “Narod želi da smeni vlast” – konstatovao je Bakir Izetbegović, očigledno računajući na proširenje elektorata podrške sebi, iako u ovom trenutku on ulazi u najviši organ vlasti u Bosni i Hercegovini – Kolektivno Predsedništvo.
Zasad masovni protesti protiču uglavnom na teritoriji muslimansko-hrvatske federacije Bosne i Hercegovine, kao jedne od dva entiteta koja čine državu. Pozicija hrvatske strane je uzdržanija usled specifičnosti njenog geopolitičkog položaja. Kako je veoma precizno okarakterisao ovu specifičnost britanski analitičar Dejvid Čendler, bosanski Hrvati jačaju svoje pozicije u Bosni “posredstvom gomilanja i produbljivanja svojih veza sa nešto bogatijom” Hrvatskom. Uzgred – dobar primer za Srbe iz BiH i Srbiju.Ne sme se potceniti ni realan rizik širenja današnje krize na teritoriju Republike Srpske.
Indikativan momenat. Još 2008. godine BiH je potpisala Sporazum o pridruživanju sa EU – dokument analogan onom koji je u novembru 2013. godine Brisel predložio na potpisivanje Ukrajini. Kao rezultat toga u zemlji se urušava čak i ona industrija koja je preživela etnički građanski rat 1992-1995. godine. Nacionalne agencije za statistiku iznose podatke o 44% stope nezaposlenosti i uz to svaki peti stanovnik BiH živi ispod granice siromaštva.Međutim, EU i njeni antikrizni fondovi, niti imaju sposobnosti, niti žele da pomognu zemlji koja čak nije ni zvanični kandidat za pristupanje toj organizaciji. Da li je isti scenario Brisel pripremio i za Ukrajinu?
U međuvremenu, EU je izgleda spremna da u BiH održi još jednu demonstraciju vojnog “nametanja mira”. Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Sarajevu, austrijski diplomata Valentin Incko u intervjuu bečkom Kuriru izjavio je doslovno sledeće: “Ukoliko situacija nastavi da se usložnjava, mi ćemo možda razmisliti o slanju vojske EU. Istina, ne baš odmah”. Obzirom na sačuvani potencijal etničkog sporenja i posle dve decenije od završetka bratoubilačkog rata – prerastanje socijalno-ekonomske krize u raspad države nije uopšte isključeno. Verovatan je i sledeći scenario – Zapad će sadašnju situaciju iskoristiti kako bi u ubrzanom poretku forsirao evroatlansku integraciju Bosne i Hercegovine na štetu interesa bosansko-hercegovačkih Srba. Ministar inostranih poslova Velike Britanije Viljem Hejg već je pozvao svoje kolege iz EU i NATO da “koncentrišu velike napore da bi pomogli BiH da se kreće u pravcu članstva u EU i NATO”.
Za sada vlasti BiH uspevaju da lokalnim ustupcima “odole” manifestacijama koje predvodi radikalna koalicija “bosansko proleće”. Rukovodioci kantona Sarajevo, Zenica i Tuzla već su podneli ostavke, kao i načelnik policije Mostara. Međutim, bosanska kriza ima sistemski karakter. I izgleda da novo “prepakivanje” te mnogostradalne bivše jugoslovenske republike nije daleko. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik već je izjavio da se Banja Luka neće složiti sa bilo kakvim mešanjem međunarodne zajednice u poslove Bosne i Hercegovine “koji nisu predviđeni Ustavom i normalnom procedurom”. Uprkos svemu, teško da će Zapad propustiti priliku da još jednom zaigra na “bosansku kartu”’na štetu interesa Srba i Srbije. Naravno – u slučaju ako uspe da sačuva sopstveno jedinstvo i preodoli okolnostima koje se mogu okarakterisati kao “mnogobrojnost uvučenih međunarodnih aktera i složenost njihovih uzajamnih odnosa”.
(Fondsk.ru)