Piše: Ozren Milanović
I šta je na kraju bilo? Specijalni sud u Beogradu se juče nije ni upuštao u to je li Mihalj Kertes kriv zbog iznošenja državnih para na Kipar. Sve optužbe protiv bivšeg direktora Savezne uprave carina, zbog kojih je na zlu glasu već deceniju i po, odbijene su iz proceduralnih razloga. Čuveni Bracika sada može lepo da presavije tabak i da tuži državu Srbiju za godine maltretiranja, pritvaranja, povlačenja po sudnicama, rušenja ugleda, nanošenja duševnih patnji i slično. Što da ne, kad ima dobar pravni osnov i izglede da uspe!
Jer u Kertesovom slučaju nije samo i jedino reč o zastarelosti postupka već i o nedostatku dokaza i pisanih tragova da je prao, krao i šakom i kapom delio kom je hteo državni novac. Da je tužilaštvo imalo dokaze oni bi bili prezentovani sudu. Podiglo je tužbu, a tek onda krenulo da prikuplja dokaze.
A prosto je. Nemaju dokaze jer ne postoji dokumentacija! Mnogi političari i analitičari javno su priznavali da je iznošen novac u džakovima, da je deponovan u Kiparskoj banci radi ostvarenja platnog prometa pod sankcijama. Ali posle toga se parama gubi svaki trag. Ni mazohisti u to vreme nisu ostavljali papirnate tragove.
Tako je Bracika postao paradigmom onog i onakvog sistema, kome danas pravosudni sistem u Srbiji ne može da doskoči!
Vrhunac Kertesove karijere bilo je mesto direktora Savezne uprave carina, na koju je postavljen 1993. i koju je držao do 2000. godine. Mogao je da nametne kakvu god taksu je hteo na uvoz i izvoz robe, a funkcija carina je bila punjenje državnog budžeta iz senke. Carine su služile za pranje novca u inostranim ofšor bankama i za punjenje džepova privatnih biznismena. Za njegovu vladavinu ključno je bilo to što mu je Milošević neograničeno verovao, pa su ga zato proglašavali i „bogom carine”. Kertes je, uzgred, darežljivo delio poklone, automobile, luksuznu robu i pare, i to nerazvijenim krajevima, seoskim ambulantama, poljoprivrednim zadrugama, bolnicama, ali i lokalnim i visokim političarima. Nije pitao odakle su, iz „pozicije” ili opozicije, ali je delio i pripadnicima policije, vojske i paravojnih formacija.
Po struci socijalni radnik, u praksi je imao zadatak da obezbedi socijalni mir metodom široke ruke. Od ukupno 2.300 zaposlenih u Saveznoj upravi carina tokom njegovog mandata, svaki treći službenik je bio iz njegove rodne Palanke.
Njegova izjava: „Zašto se vi Srbi plašite Srbije, kad se ja kao Mađar ne plašim”, posebno ga je proslavila. Mase su poverovale da voli domovinu, a i njene izabrane predstavnike. Koje je, kao dispečer novca, umeo da zadovolji.
Njegovi zastupnici sada likuju i tvrde da nije ni trebalo da mu se sudi.
Tužioci, pak, da će uložiti – žalbu.
Na šta?
(Politika)