Hrvatska i Srbija su u „istom košu“, Slovenci su ipak „nešto drugo“, BiH je država koja ne postoji, a o Makedoniji znaju isto kao o Sijera Leoneu. Evropa nikad bliža, a opet toliko daleka, a jedini cilj je što pre spakovati kofere i otići u neku od obećanih zemalja. Tako, otprilike, izgleda rezultat mini ankete provedene među mladim Hrvatima, u atmosferi kada optimizam više ne stanuje u njihovoj državi.
„Možda bi danas za sve u ovom delu Evrope vredelo pitanje: koja je razlika između lepote i recesije. I odgovor, lepota je prolazna“, kaže u šali Dragutin, student elektrotehnike iz Zagreba. Njegova koleginica Marina kaže da su mladi već davno izgubili nadu da će se na ovim prostorima živeti bolje. „U Hrvatskoj, kao i u Srbiji sve je gotovo isto. Koliko god se jedni i drugi trudili da budu različiti. Jedini koji su ipak korak ispred svih nas u regionu su Slovenci, što god mi o tome mislili“.
I mnogi drugi mladi sa kojima smo razgovarali tvrde da se sve menja, samo ne teme koje se godinama vuku za Hrvatima i Srbima. „Učili su nas u školi da su Francuzi i Nemci, smrtni neprijatelji iz velikog rata, stvorili ujedinjenu Evropu, ali da će još godine i godine proći da Hrvati i Srbi uopšte počnu razumno da razgovaraju“, govori Splićanin Ante, student prava u Zagrebu.
Region mladi Hrvatske vide samo kao geografski pojam, jer prave saradnje i razumevanja i dalje nema.
- Ako me pitate šta se događa u Makedoniji, uopšte nemam pojma. Ni ko im je predsednik, ni ko im je premijer. Znam za Ohridsko jezero i to je sve. Ništa više nego što znam o Sijera Leoneu ili Obali Slonovače – tvrdi Petar, student ekonomije. – A mnogo više od sudbine Makedonije me brine kako plaćati skupu studentsku sobu, verujte.
Političari su danas najmanje omiljeni na ovim prostorima, bar ako je suditi po reakcijama mladih sa kojima smo razgovarali, mada ni popularnost Evropske unije nije preterana. Ali ma šta tvrdili, i o politici govorili sa prezirom, činjenica je da mladi imaju vrlo jasne političke stavove o mnogim pitanjima, od Evropske unije do međunarodnih odnosa koji uslovljavaju stvari iz svakodnevnog života.
- Uvek se setim vica u kojem Hrvat, Srbin i Bosanac raspravljaju o manama Evropske unije, pa Bosanac kaže: „Pa šta, ni Amerika nije u EU i što joj fali“. Dugo su nam pričali kako ćemo živeti bolje kada napokon uđemo u EU, a pokazalo se upravo suprotno. Nikad nam nije bilo gore – priča student ekonomije Darko, rođeni Splićanin. – Kao da se sve okrenulo naglavačke.
- BiH je zemlja koja ne postoji, osim možda u glavama vođa iz Vašingtona i Brisela – tvrdi student medicine Marijana, čija porodice je poreklom iz Dervente.
MALO ŠALE I OPTIMIZMA
DA još uvek ima mesta za šalu, iako su vremena sve manje smešna, pokazuju i neke reakcije mladih ljudi. Tako student prava Nada misli da smo svi na ovim prostorima previše umišljeni da smo veliki i značajni. „Pa i Slovenci, kod kojih automobili imaju tri brzine, jer u četvrtoj si već izvan granica Slovenije“.
A da se do optimizma i osmeha može stići i drugačije, primer je student elektrotehnike Andro koji kaže: „Možda je najbolje otići što dalje, u Kanadu i Australiju, pa je sa te udaljenosti sve što se događa ovde lepše i optimističnije“.
(Novosti)