Piše: Branko Žujović
Znate li ko je Pjotr Porošenko? Stari dobri Pjotr je poštenjačina čije se bogatstvo meri milijardama u svim monetama. U julu ove godine prodaja čokoladica njegove kompanije Rošen malo je zabranjena u Rusiji, navodno zbog lošeg kvaliteta i nepoštovanja standarda sigurnosti upotrebe. Bilo kako bilo, Pjotr se ozbiljno naljutio.
Namah se setio svoje Ukrajine i siromašnih sunarodnika, koje Moskva želi da namagarči. Eno ga sada, ide od medija do medija, debelo plaća svaki poziv na ulice i protivi se tobožnjoj sovjetizaciji Ukrajine, Rusije i Belorusije. Kao što je u tranzicionim zemljama red, Pjotr je pomalo i političar.
U vreme dok nastaje ovaj tekst, ukrajinska skupština odbacila je zahtev tamošnje opozicije da se glasa o nepoverenju vladi. Po običaju, dešavanja u Kijevu u Srbiji se posmatraju s režećih, dvodimenzionalnih krajnosti: rusofili već slave bez trunke analize, dok se pristalice EU po običaju drže plitko i cinično.
Iako su prozapadni mediji nadmašili sebe, udesetostručujući broj demonstranata u Kijevu, paradni klišei „narandžaste revolucije“ ostali su tužno reprizni. Oni svedoče oseku i deficit evropske ideje, koja više nema šta da ponudi, do novog izlaska nahuškane rulje na ulice.
LAŽNA DILEMA
Nije u pitanju klasičan sudar EU i Ruske Federacije, kako se to najčešće u Srbiji doživljava. Neredi u Kijevu izraz su političke nemoći EU da prihvati ideju o policentričnoj, ali harmoničnoj zajednici ekonomija od Lisabona do Vladivostoka. Evropska unija opsednuta je prodorom na istok, u svoje ime, ali za račun SAD i NATO pakta, čiji povodac zateže ka Uralu.
Vredi se zato podsetiti članka Vladimira Putina u listu Izvestija od 3. oktobra 2011. godine. Putin je tada saopštio da neki od suseda Rusije objašnjavaju svoja odbijanja da učestvuju u integracionim projektima na postsovjetskom prostoru navodnom neusklađenošću sa njihovim evropskim izborom.
„Smatram da je u pitanju lažna dilema“, napisao je tada Putin. „Mi se ne spremamo da bilo koga ograđujemo, niti da se bilo kome suprotstavljamo. Evroazijski savez gradiće se na univerzalnim integracionim principima, kao neodvojivi deo velike Evrope, ujedinjene zajedničkim vrednostima slobode, demokratije i zakona tržišta.“
Rusija je EU predstavila sasvim evropske ideje o zoni slobodne trgovine, pa čak i one o snažnijim oblicima integracija, kao što je usaglašena politika u ekonomiji, tehnologijama, energetici, obrazovanju i nauci, uklanjanju viznih barijera. Moskva je pred Brisel iznela sve argumente stvarnosti XXI veka.
Jedini konkretan odgovor EU na ove predloge Moskve bila je inkubacija nelegalne albanske državnosti na Kosovu i Metohiji i intenziviranje projekta Istočno partnerstvo, odnosno pokušaj da se mehanizmima EU, na rusku ekonomsku, a sutra političku i vojnu štetu, privuku Ukrajina, Belorusija, Moldavija, Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan.
O pomenutoj nadobudnosti svedoči i najnovija izjava šefa poljske diplomatije Radoslava Šikorskog da EU sa Rusijom neće pregovarati o približavanju Ukrajine Briselu. Kada se problem sagleda iz ovog ugla, lako je primetiti odsustvo volje EU za rešavanjem problema i unapređenjem odnosa.
SVETLA BUDUĆNOST
Ekonomski logičan i izbalansiran sistem partnerstva budućeg Evroazijskog saveza i EU, kako ga je predstavio predsednik Putin, može da izgradi realne uslove za promene geopolitičke i geoekonomske konfiguracije celog evropskog kontinenta i imao bi nesumnjivo pozitivan globalni efekat.
Zato je suštinsko pitanje danas ne samo za Ukrajinu nego i za Srbiju želi li EU te suštinske promene, ovenčane vizijom ili dinamiku želi da zadrži samo u domenu vlastite, sve anemičnije propagande? Evropska unija i dalje je moćan globalni igrač, ali u procesima izmeštanja stimulativnog ekonomskog rasta ka Dalekom istoku i regionu Tihog okeana, Brisel ima sve šanse da tokom narednih decenija ostane demografsko, resursno i privredno slepo crevo. Evroazije ili Atlantika, svejedno.
Ukoliko Brisel želi korenite promene u evropskom prostoru, neka vrsta najšire kontinentalne konferencije o Ukrajini mogla bi da bude prvi korak ka određivanju realnih zajedničkih imenitelja budućeg Evroazijskog saveza i EU. Bila bi to vest koja bi i Srbiji, iznurenoj nelogičnošću postojećeg evropskog puta, više nego dobro došla.
Za kraj, vratimo se poštenjačini Pjotru Porošenku. Evo kako on u jednom od poslednjih intervjua Ukrajincima objašnjava svetlu evropsku budućnost Ukrajine na kraju ruskog tunela:
„Evropa će pokazati solidarnost sa Ukrajinom i obezbediti pristup svom tržištu za ukrajinske proizvođače. Podržaće čitav niz novih programa koji imaju finansijsku komponentu, uključujući pružanje podrške mikrofinansiranjem u iznosu od više milijardi evra, namenjenih finansiranju procesa reformi. Tu su programi energetske efikasnosti i ekologije, tu su i glasovi Evropske unije u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom, novac od Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i drugih evropskih ustanova. Glavni priliv investicija sačinjen je od privatnih investicija koje će odmah doći u zemlju kada uspostavimo dobru investicionu klimu i otvorimo nova radna mesta.“
Zvuči poznato, zar ne?
(Glas Rusije)