Primicanje stogodišnjice Prvog svetskog rata pokrenulo je širom Evrope „preslišavanja“ iz istorije. Šta su bili povodi, a šta stvarni uzroci? Na kome je odgovornost za sukob u kome je živote izgubilo oko 15 miliona ljudi polemišu ne samo istoričari, već i političari.
Zadržavajući se na terenu nauke, „Novosti“ su istraživale šta o do tada najvećem ratu u istoriji uče đaci u nekim evropskim zemljama. Da li posle 45-minutnog školskog časa napuštaju učionice sa istim ili makar sličnim saznanjima? U kom kontekstu se pominje Srbija?
Evo šta smo otkrili:
Austrija
Lekciju o Prvom svetskom ratu austrijski đaci uče u 3. razredu srednje škole, što je pandan našem sedmom osnovne. Iz uvida u jedan od udžbenika, stiče se utisak da je pažnja usmerena na opšta mesta. Rat je, navodi se, bio sukob vojne moći, nepoverenja i straha. Kontekst koji je prethodio ovako je objašnjen:
„Nemačka je postala snažna vojna sila, koja je osvojila kolonije i naoružala flotu, što je dovelo do sukoba sa Velikom Britanijom. Između Nemačke i Francuske vladala je mržnja i osporavanje granica. Sve sile demonstrirale su svojim moćnim armijama ratnu gotovost. Nepoverenje je dovelo do povećanja programa naoružanja koji je u Nemačkoj i Rusiji bio udvostručen. Česi, Hrvati, Poljaci i drugi narodi borili su se za svoju ravnopravnost, ali je ona većim delom ostala neostvarena.“
Navodi se, takođe, da su 1878. austrijske trupe umarširale u BiH, jer je Austrougraska monarhija svoju moć želela da proširi na sve Južne Slovene, ali da je carska Rusija želela da ostane zaštitnik Slovena.
Jedan odeljak lekcije posvećen je Gavrilu Pricipu – „atentatoru“, za koga se kaže da je bio srpski student i da je ubistvo prestolonaslednika pokrenulo Prvi svetski rat.
Uči se i da je glavni sukob na Balkanu počeo oko austrijsko-srpskog konflikta i da je za Evropu Balkan uvek bio žarište sukoba. Citira se i nekoliko rečenica austrougraskog ultimatuma srpskoj vladi i navodi da su određene tačke iz njega za srpsku vladu bile neprihvatljive.
Sumiraju se događaji na zapadnom i istočnom frontu, bitke na reci Somi, u Alpima… Kao jedna od karakteristika rata izdvaja se da je tada počela upotreba novih smrtonosnih oružja – granata, mitraljeza i prvih tenkova, a da su se kako je rat odmicao kršila i pravila ratovanja uvođenjem bojnih otrova. Pisma mnogih vojnika cenzurisana su kako bi se u Nemačkoj podsticala vera u konačnu pobedu.
Lekcija obrađuje i položaj žena tokom rata, koje su radile i u fabrikama oružja i na njivama. Pominje se da je zbog vrlo malih sledovanja hrane zavladala glad i da je tokom 1918. od gladi pomrlo oko dva miliona ljudi.
Francuska
O Prvom svetskom ratu francuski đaci uče u dva navrata – u završnoj godini osnovne škole i u pretposlednjem razdredu srednje. Prednost se, pre svega, daje socijalnom apsektu, a manje vojničkim rezultatima. Pristup je tematski, a ne hronološki.
U udžbeniku za osnovce, na petnaestak stranica, obrađuje se početak rata, podela između saveznika iz trojne Antante i Centralnih sila, bitka kod Verdena, Turski genocid nad Jermenima, revolucija u Rusiji 1917, položaj civila, promene granica u Evropi i predstavljanje kolonijalnih vojnika.
Navodi se da je direktan povod za rat bilo ubistvo austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevu, ali ne i ko ga je ubio. Uči se kad je i zašto Francuska ušla u rat, kad su se priključile SAD i kad je zaključeno primirje. Mali Francuzi tako saznaju da je kod Verdena, od februara do decembra 1916. ubijeno 163.000 Francuza i 143.000 Nemaca, a da je u celom ratu stradalo 10 miliona ljudi, uz nebrojeno mnogo povređenih i invalida. Uče šta su to totalni rat, propaganda i cenzura, a informisaće se i o tome da je na francuskoj strani učestvovalo 550.000 vojnika iz njenih kolonija.
U srednjoj školi, među udžbenicima se izdvajaju onaj samo za Francuze, i mešoviti francusko-nemački, u kontekstu zajedničke Evrope kojeg pručavaju đaci na pojedinim društvenim smerovima. Francuzi sami uče da je Ferdinand ubijen u Sarajevu 28. juna, prikazuju im se karte savezništava i ofanziva, opisuje hronologija događaja, pre svega, iz ugla frontova u njihovoj zemlji, predstavlja pobeda boljševika u Rusiji, razlažu novi tip ratovanja, položaj vojnika i civila u Belgiji i na severu Francuske, kao i propuštene prilike da se sačuva mir.
Zajednički udžbenik je mnogo zanimljiviji. U njemu se, između ostalog, ističe da je rat započeo na Balkanu, tako što je „jedan srpski nacionalista“ ubio austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevu, kao i da je Beč poslao Beogradu „neprihvatljiv ultimatum“. Kao uzrok rata navode se kolonijalne i pomorske ambicije velikih sila.
Ističe se takođe da je Rusija bila osetljiva na interese Slovena, naročito Srba, a da je Austrougarska bila zabrinuta zbog kohezije svog multinacionalnog carstva, i da su ove dve sile bile konkurenti na Balkanu, gde su vođeni ratovi 1912. i 1913. godine. Naglašava se da Prvi svetski rat predstavlja eru radikalizacije nacionalizama i ideologija u Evropi i da je to vreme masovnih masakara. Navodi se i da je rat tada predstavljao oličenje muške hrabrosti i rodoljublja, a kaže se i da se očekivao kratkotrajni sukob.
Pominje se da su već od leta 1914. na zapadnom frontu i u Istočnoj Pruskoj, a zatim 1914. i 1915. u Srbiji, civili trpeli nasilje, silovanja, pljačkanje kuća i uzimanje talaca.
Uči se i o „mehanizmu savezništava“ i sistemu rovovskih bitaka, prenose se sadržaji pisama nemačkog cara Vilhelma Drugog svom austrougarskom kolegi Francu Jozefu, povodom „strašnog zločina u Sarajevu“, pominje se da se Bugarska 1916. pridružila Centralnim silama i napala Srbiju, opisuju uslovi moblizacije, rast nacionalnog jedinstva u Nemačkoj i patriotskog osećanja Francuza. Prenose se, između ostalog, i tekst poruke predsednika Vilsona kongresu, originalna svedočanstva francuskih i nemačkih vojnika iz njihovih pisama i dnevnika, ističu vrste i količine upotrebljenog naoružanja, beleže glad nemačkih civila i velika međusobna mržnja.
Hrvatska
Kako hrvatske istoričare koji pišu udžbenike daleko više interesuju teme vezane za Drugi svetski rat, a pogotovo poslednje ratove na ovim prostorima, značajnijih promena u pristupu temama iz Prvog svetskog rata u hrvatskim udžbenicima poslednjih godina nije bilo.
U zanimljivoj analizi koju je objavio Stefano Petrungaro „Pisati istoriju ponovo“ za studiju istorije u Veneciji, autor je analizirao udžbenike istorije u Hrvatskoj u različitim periodima i zaključio da je naglašeno „klizanje identiteta“ Gavrila Principa – od nacionalno neodređenog Bosanca i Srbina i otvorenog podržavanja atentata, do teroriste i negativca.
U hrvatskim udžbenicima iz obe Jugoslavije naglašeno je junaštvo srpske vojske, a sada se to promenilo i naglašava se „kroatizacija dobrovoljačkih hrvatskih jedinica“ i mučeništvo hrvatske vojske.
„Nezahvalno je reći, ali deo istoričara nije sposoban za proučavanje tako zahtevnih tema, poput Prvog svetskog rata, koje iziskuju malo šira znanja i sistematičnija istraživanja po inostranim arhivima“, tvrdi Stjepan Matković, naučni savetnik u Hrvatskom institutu za istoriju.
Deo hrvatskih istoričara zamera što se u hrvatskim udžbenicima više i otvorenije ne govori o Gavrilu Principu kao teroristi.
„Sarajevski atentatori ostali su plemeniti ljudi sa časnim namerama. Još kada su gledaocima u memoriju ušli kadrovi iz Bulajićevog filma „Sarajevski atentat“, u kome je mladi, lepi, modno doterani, kao s pariskog bulevara pridošli Princip u izvedbi Irfana Mensura izvršio svoj istorijski zadatak, kako ne poverovati u ponuđenu priču o tome ko je bio dobar, a ko loš“, stav je Matkovića.
Nedavno se pojavilo i novo izdanje knjige Ive Pilara „Svetski rat i Hrvati“, u kojoj se tvrdi da su Srbi kao nagradu za žrtve i saradnju sa Antantom tražili da dobiju Dalmaciju, Hrvatsku, deo BiH i Slavoniju.
Nemačka: 1914-1918 – zanemareni period
Iako je Prvi svetski rat tema koja fascinira mlade u Nemačkoj, u školama mu se poklanja relativno malo pažnje – konstatovanp je u nedavnom izveštaju Dojče velea. U diskusijama o nemačkoj istoriji i kulturi dominira senka Drugog svetskog rata, dok je period između 1914. i 1918. relativno zanemaren.
„Trudimo se da u gradivu povežemo protivrečna naučna stanovišta i različita mišljenja“, rekao je Ulrih Bongertman, autor udžbenika i presedavajući nemačkim Udruženjem nastavnika istorije.
„To može biti veoma teško, čak i kada su đaci vrlo zainteresovani za temu. Kompleksno pitanje krivice ne može da se objasni na jednoj strani udžbenika ni na jednom času od 45 minuta.“
U BIH različito o sarajevskom atentatu: Princip za jedne heroj , za druge terorista
O Sarajevskom atentatu i Gavrilu Principu deca u Bosni i Hercegovini uče različito.
„U Srpskoj đaci uče da je Princip bio heroj i borac za oslobođenje od austrougarskog okupatora. To smo učili i mi, nešto stariji, u udžbenicima istorije u bivšoj Jugoslaviji. Nažalost, i neki drugi koji su takođe učili iz istih udžbenika, a tu prvenstveno mislim na Bošnjake u BiH, sada su svoje mišljenje promenili i bošnjačku decu uče nečemu što se ne može zvati istorijom“, kaže, za „Novosti“, direktor Republičkog pedagoškog zavoda RS Predrag Damjanović.
On kaže da se na osnovu izjava koje ovih dana dolaze iz dva entiteta u BiH, a koje se tiču Sarajevskog atentata, ne može steći utisak da je to jedna te ista država!
„Istoričari su dokazali da je pokret Mlada Bosna bio pokret za oslobođenje od okupatora. Da je atentat bio akt organizacije koja je želela oslobođenje BiH od Austrougarske. I upravo tako o tom događaju uče deca u Republici Srpskoj. Međutim, u knjigama u Federaciji BiH ne piše tako. Kod njih čak uče da je BiH bila najprosperitetnija za vreme Osmanlija i Otomanske imperije“, ističe Damjanović.
Istina, u poslednjih nekoliko godina i udžbenici istorije u Srpskoj i Federaciji BiH su, pod uticajem Misije Saveta Evrope u BiH, doživeli reviziju, pa je tako, na primer, u udžbeniku istorije za 4. razred gimnazije izdavača „Sarajevo pablišing“ iz 2004. pisalo da je Gavrilo Princip bio „srpski nacionalista koji je smatrao Franca Ferdinanda najvećom pogibelji za ideju ujedinjenja Srba i uopšte Južnih Slovena pod srpskim vođstvom“.
Međutim, u izdanju istog izdavača iz 2007.godine ta karakterizacija je izostavljena, ali je dopunjena odlomkom pod nazivom „završna reč Nedeljka Čabrinovića na suđenju atentatorima“, u kojem je govorio o okruženju u kojem su atentatori došli na ideju ubijanja Franca Ferdinanda.
Velika Britanija: Rat dveju zemalja
Prvi svetski rat zapravo se ne uči u britanskim školama – primećuje Džonatan Lišer, nastavnik istorije u Edinburgu. Skoro sva britanska deca uče o ratu između 1914. i 1918, ali samo kao o ratu između dve zemlje, Britanije i Nemačke, naveo je Lišer nedavno u „Gardijanu“. Srbi i Austrijanci se pominju samo na početku, a trogodišnji rat Rusa na istočnom frontu protiv Nemaca i Austrijanaca se obično zabašuruje.
Većina britanskih tinejdžera nikada ne bi razumela zašto se rat naziva Prvim svetskim. Ne podučavaju se o svetskom karakteru rata. U većini škola nastavnici istorije fokusiraju se pretežno na aspekte u kojima je britanski angažman bio najznačajniji. Bitka na Somi, u kojoj su Britanci bili dominantni dobija iscrpnu pažnju, dok jednako značajna, ali francuski dominantna, Verdenska bitka, često biva izostavljena.
(Novosti)