U Ukrajini je progovorila armija. Ne topovima i tutnjem tenkova. Ali to više nije uplašena neutralnost u stilu „nemam ja ništa s tim“, kojom je ministar odbrane Pavel Lebedev reagovao na zauzimanje Kijeva pre nedelju dana.
On je tada izjavio da se oružane snage neće umešati u konflikt, ali će čuvati vernost Ustavu. Sada su se oni setili da su tom ustavu još i garant.
Ukrajinska armija, mada je i prešla od ove godine na ugovornu osnovu, Viktora Janukoviča je ipak „mobilisala“. Pozvala ga je da preduzme neodložne mere za stabilizaciju situacije u zemlji i dostizanja sloge u društvu. Kako sledi iz teksta objavljenog na sajtu Ministarstva odbrane, vojsku brinu zauzimanja državnih ustanova koja ometaju predstavniek vlasti da vrše svoju dužnost. Ona smatra da dalja eskalacija preti teritorijalnom integritetu. Zato i podsećaju Viktora Janukoviča da je on uz sve ostalo još i vrhovni komandant. To, naravno, ne znači da Janukoviča podstiču na naredbu. Ali to je potvrda zakletve na vernost svom predsedniku.
U svakom slučaju, ako armij apoziva, znači to je nekome potrebno. Čak ako je to samo aluzija na dejstvo. Ali sada je i ovo dovoljno. I ne zato što Viktor Janukovič mora da drži zemlju u strahu. Nju i tako plaše glasinama o ratnom stanju toliko, da se ona verovatno neće začuditi ako vidi na ulicama tenkove. Hvala opoziciji. to je ona usijanjem vojne apokalipse već izradila kod građana efekat vojnog prisustva.
Nevidljivog, ali očekivanog. Pri tome to su pobunjenici počeli da čine mal te ne od prvog dana sukoba – još pre nego što se oni pretvorilo u razlivanje „molotovljevih koktela“. U petak je ukrajinski istražni komitet rekao zašto. Ovde je pokrenut krivični postupak povodom činjenice pokušaja državnog udara. Informacija preuzeta sa servera Batkivščine ne ostavlja sumnje u to da su Janukoviča hteli da dovedu do političkog samoubistva – primene sile protiv civila. On to nije učinio.
Radikali, koristeći zatišje, prelaze na upotrebu sile. Nacionalna garda se formira u Lavovu. Dobrovoljce vrbuje evromajdan u Kijevu. Drugim rečima, jurišnike oni već imaju. Sada se pojavio još i svoj Minhen. U gradu odakle je krenuo fašizam, Jacenjuku i Kličku u okviru međunarodne konferencije o bezbednosti mnogo više pažnje i solidarnosti je bilo poklonjeno nego ministru inostranih poslova Ukraijine Kožari.
Očigledno, Zapad, bez obzira na prividnost poštovanja diplomatske pristojnosti, ipak odbacuje veštinu mogućeg. Izključivo da bi Janukovič iskoristio „poslednji argument kraljeva“.
Ukrajinska vlast zaista je podmetnula svoje obraze za udarac, kako bi dokazala polikiku neprotivljenja zlu nasiljem. Može se sporiti o metodama regulisanja problema. Jednima se oni čine apsolutnim, drugi ih smatraju nedovoljnim i čak fiktivnim. Ali svaka stvar, kako se kaže, može da se čini pravilno ili nepravilno.
A može kao i u armiji. Strateški šansa Janukoviča se u tome sastoji da se ne izjednači sa svojim protivnicima. Krdo lavova koje vodi ovan osuđeno je na neuspeh. Predsednik Ukrajine ima još šanse da dokaže da je Napoleon bio u pravu. Istina, ako je verovati imperatoru, radi toga treba sam da bude lav.
(Glas Rusije)