Ceo vek od izbijanja Prvog svetskog rata duhovi starih neprijateljstava još kao da nisu umireni. Ponovo se vodi rasprava o uzrocima i povodima koji su svet uveli u Veliki rat, a u Srbiji se strahuje da će ultimatumom ovog puta biti nametnuta nova „istina“ o tome. Stavljajući akcenat na trojicu nekadašnjih državljana Austrougarske – Tita, Hitlera i borca za nezavisnost Čehoslovačke Edvarda Beneša, austrijski istoričar i potpredsednik Austrijske akademije nauka Arnold Zupan pokušava da nađe korene međusobne netrpeljivosti i nepoverenja između germanskih i slovenskih naroda.
U razgovoru za „Novosti“ Zupan objašnjava kako, posmatrano iz Beča, danas izgleda Sarajevski atentat, ali govori i o ulozi Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu, čemu je posvetio značajan deo svoje knjige „Hitler – Beneš – Tito“. Na početku, on ipak izbegava da da jasan odgovor na pitanje da li Srbija ima razloga da strepi od navodnih pokušaja da se naknadno proglasi za krivca za izbijanje Prvog svetskog rata.
- Ova noćna mora mogla je da se zaustavi – kaže Zupan. – Car Franc Jozef i njegovi ministri i generali u Veču i Budimpešti nije trebalo preterano da reaguju, kao što jesu, na atentat na Franca Ferdinanda. Srpska vlada trebalo je da zaustavi iredentističke akcije Dragutina Dimitrijevića Apisa i njegovih pomagača. Ruski car i njegova vlada i generali nije trebalo da odgovore opštom mobilizacijom protiv Nemačke i Austrougarske. Nemački car nije trebalo da objavi rat Rusiji i Francuskoj. Francuski predsednik i vlada nije trebalo da podstiču Rusiju da uđe u rat. Britanska vlada nije trebalo da podstiče Francusku i Rusiju da uđu u rat. Rezultat su bila stravična stradanja u Srbiji, koja je imala najviše žrtava, i propast Austrougarskog carstva, za koje se posle rata nije moglo naći bolje rešenje.
Da li to znači da je rat mogao da bude izbegnut ili odložen da Gavrilo Princip nije pucao na nadvojvodu Ferdinanda?
- Antanta i centralne sile bile su oštro suprotstavljene 1914. godine. U svim državama političkim i vojnim životom dominirale su partije koje su se zalagale za rat. Samo je neki izazov van Evrope možda mogao da ublaži situaciju na Starom kontinentu.
Gde je, zapravo, krivica za izbijanje Prvog svetskog rata?
- Prava krivica leži u dubokim sumnjama i nepoverenju između vlada Austrougarske i Nemačke, sa jedne, i Velike Britanije, Rusije, Francuske i Srbije sa druge strane. Sve to dodatno je podgrejavala i bulevarska štampa.
Ako srpski istoričari ne mogu da daju jedinstven odgovor o ulozi Draže Mihailovića u Drugom svetskom ratu, možete li vi, kao neko ko to posmatra sa strane?
- Draža Mihailović nije bio borac za slobodu poput Tita, ali nije bio ni nacistički kolaborator kao Nedić, a da ne govorimo o Paveliću. Mihailović je pokušavao da balansira nakon što su nemački okupatori samo 1941. godine ubili više od 10.000 ljudi (uglavnom civilnih zarobljenika). Dok je Tito pobegao u Bosnu, Draža je pokušavao da preživi u Srbiji. To nije bilo moguće bez ikakve saradnje sa Nemcima. Ali mi često zaboravljamo da su saveznici podržavali Mihailovića sve do konferencije u Teheranu. Tek 1944. Draža je izgubio kredit koji je imao kod savezničkih sila. Ali on svakako nije bio Kvisling ili Peten.
Da li ste uspeli da pronađete odgovor na pitanje koje postavljate u knjizi „Hitler – Beneš – Tito“, kako je došlo do neprijateljstva između germanskih i slovenskih naroda?
- Takozvani konflikt između germanskih i slovenskih naroda stvorili su propagandisti, neki političari (poput Vilhelma Drugog) i generali (poput Konrada). Ali ne smemo da zaboravimo jednu stvar – nepoverenje između Nemačke i Francuske i između Nemačke i Britanije bilo je mnogo veće nego razilaženje između Nemačke i slovenskih zemalja. Na zapadnom frontu stradalo je više Nemaca, Francuza i Britanaca nego Nemaca i Rusa na istočnom frontu.
TITO SE BOJAO KONKURENCIJE
Smatrate da je Mihailović izveden pred sud sa kvislinškim ministrima da bi se naknadno stvorila slika o savezništvu koga zapravo nije bilo?
- Hitler nije prihvatio saradnju sa Dražom Mihailovićem čak ni 1944. godine, iako su neki nemački generali to predlagali. Sa nemačke tačke gledišta Draža nije bio izdajnik svog naroda. Tito ga je osudio jer se bojao političke konkurencije posle rata.