U izveštaju tehničke komisije Komande Vazduhoplovstva i PVO na 500 stranica, do detalja su opisani i poslednji trenuci drame koja se odvijala nad Beogradom. Takođe, dokument obuhvata sve tehničke i proceduralne elemente kobnog leta.
U nalazu uzroka tragedije koja je odnela sedam života, navedeno je da je vojni helikopter poslat na spasilački zadatak transporta bolesne bebe iz Novog Pazara bio potpuno ispravan. Pravila letenja i lanac komandovanja, kako se navodi u izveštaju, ispoštovani su.
Utvrđeno je, međutim, i nekoliko proceduralnih grešaka koje nisu uticale na tragičan ishod. Na primer, zbog hitnosti zadatka o akciji spasavanja nije bio unapred obavešten načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković, kome je za tok operacije javljeno tokom leta. O svim detaljima misije, sve vreme su bili upoznati operativni štabovi vazduhoplovstva i Generalštaba.
Prema nalazu veštaka, vremenski uslovi na nebu nad Srbijom tragične noći jesu bili složeni, ali nisu bili presudni za tragediju. Okolnost koja nije išla naruku spasiocima jeste i da se vreme naglo pogoršalo.
Uprkos činjenici da kiša i magla nisu bile prepreka za izvršenje zadatka, pilot Mehić je sve uradio po proceduri, pa je tokom leta razmatrao i mogućnost alternativnog sletanja u Kraljevu, kao i na Banjičkom visu u Beogradu. Doneo je odluku, bez obzira na to, da se prizemlji na surčinski aerodorom.
Istraga je utvrdila da je helikopter ispunio sve propisane uslove da započne sletanje. Prilikom spuštanja neprekidno je bio na vezi sa kontrolom letenja.
– Vidim pistu – obavestio je major Mehić ljude na tornju.
Istog trenutka, kako procedura i nalaže, prebačen je na drugu frekvenciju, preko koje se odvija komunikacija sa letelicama koje se prizemljuju.
– Dobro došli. Priđite. Na pragu ste piste. Spuštajte se slobodno. Na mestu „ce“ čeka vas „folou vozilo“ (automobil za pratnju) – rutinski ga je obavestio kontrolor letenja.
Mehić spušta letelicu i iznenada uzvraća poruku potpuno drugačijim tonom:
– Ne vidim pistu, ne vidim je.
Umesto da se spusti, letelica se vraća u visinu. Nekoliko trenutaka kasnije, sledi drugi pokušaj.
Operater ponavlja iste reči:
– Na pisti ste. Spuštajte se slobodno.
Pilot spušta brzinu na 140 kilometara na čas i prilazi pisti. Tada, međutim, nastaje preokret. Ponovo se žali da ne vidi pistu i da ne može da se spusti. Internom vezom, u tom trenutku obraća se posadi i pita ih vidi li iko mesto za prizemljenje. Njegovo pitanje ostaje bez odgovora.
– Idemo u penjanje! – izgovara major Mehić i naglim trzajem pilotske palice podiže helikopter. Letelica naglo ubrzava i dostiže visinu od 250 metara. Naglo ubrzanje i uspinjanje letelicu zanosi najpre na levu stranu, pa je naglo okreće na desni bok. Već u sledećem momentu, helikopter posustaje i usmerava se prema tlu.
Nedostatak goriva, vojni veštaci su isključili kao razlog pada letelice. U trenutku pada u tankovima je bilo 650 litara goriva, što je bilo dovoljno za još sat i 15 minuta leta.
Stručnjaci u komisji
Tehnički izveštaj potpisala je komisija koja je formirana neposredno posle nesreće po naređenju komandanta Ratnog vazduhoplovstva. Na utvrđivanju uzroka pada helikoptera radili su stručnjaci Vojnotehničkog instituta, Tehničkog opitnog centra, Vazduhoplovno-medicinskog instituta. U timu istražitelja našli su se i predstavnici komande Ratnog vazduhoplovstva, specijalisti za bezbednost letenja, održavanje letelica, mehaničari helikoptera, meteorolozi, opitni piloti…
Tok drame:
18:00 časova – Sanitet sa bebom zarobljen kod Bogutovca
19:15 – doneta odluka o vazdušnom transportu
19:30 – Vojska primila zahtev za pomoć
20:15 – Poletanje helikoptera sa aerodroma Batajnica
21:15 – Sletanje u krugu kasarne u Raški
21:25 – Transport poleće ka Beogradu
22:15 – Dva neuspešna sletanja na surčinsku pistu
22:31 – Pad helikoptera između auto-puta
02:00 – Pronađena olupina helikoptera
(Večernje novosti)