U hladnom Hagu na „vrućoj“ telefonskoj liniji razgovaramo sa našim čuvenim advokatom Tomom Filom. Još je pod utiskom presude četvorici bivših funkcionera Savezne Republike Jugoslavije i Srbije. Dok čeka povratak u Beograd, pokušava da „hladne glave“ sredi utiske o čudnim haškim presudama.
- Protekla nedelja je i kraj moje karijere – kaže za „Novosti“ Fila. – U Hag sam došao još 1995. godine da branim Dokmanovića. Među prvim advokatima sam došao u Hag i sada iz njega zauvek odlazim.
Posle toliko godina odlazite sa dosta gorčine u vašem glasu.
- Drago mi je što je barem mom klijentu Nikoli Šainoviću smanjena kazna, tako da ne odlazim baš potpuno tužan. Ali, osećam se veoma loše, jer se po ko zna koji put pokazalo da je ovaj sud napravljen za određene ciljeve. Mogu još jednom slobodno da kažem da je reč o antisrpskom sudu.
I poslednji slučajevi govore o vrlo čudnim odlukama ovog suda.
- Dobar primer za to je slučaj generala Perišića. Da mu je kojim slučajem sudilo veće koje je presudilo ovoj četvorici, on bi bio osuđen. I obrnuto, da im je sudilo Perišićevo veće, oni bi bili oslobođeni. Isti sud, a dve sasvim suprotstavljene odluke. Prosto neverovatno.
Da li je naša država trebalo više da se posveti procesima u Hagu?
- Ja se borim za to još od vremena Miloševića. Prvi put je naša država reagovala kako treba kada je Gotovina bio oslobođen. Ipak, država može da iskoristi svoj novonastali dobar imidž da izdejstvuje u Ujedinjenim nacijama da naši osuđenici služe kazne u Beogradu.
Da se opet vratimo na završetak vaše karijere. Da li se ona odnosi i na „domaći teren“?
- U Beogradu sam poslednji put ušao u sud kada sam uspeo da odbranim Borku Vučić. U sud više neću ulaziti. Ali kao advokat i dalje ću pomagati ljudima ukoliko mi zatraže pomoć ili savet.