Martovski „nestanak“ predsednika Rusije Vladimira Putina izazvao je mnogo glasina unutar liberalne javnosti.
Bile su: sve jedna neverovatnija i gluplja od druge. Dijapazon je bio: od galopirajuće smrtonosne bolesti do državnog prevrata!
Neki su zvonili na uzbunu: „Nad Kremljom lete vojni helikopteri… Putin je smenjen, njegovi saradnici pohapšeni ili ubijeni (čak su i imena navođena)“.
Istina, zemlja je na sve to ostala mirna, u narodu nije bilo panike. A libarali su se prosto naslađivali verzijama nestanka gazde Kremlja i sa radošću ih jedni drugim prenosili – usmeno ili u dopisivanju. Prepuni nade da će oni uskoro upravljati Rusijom…
A dok se „vaskrsnuli“ predsednik Rusije sretao u Peterburgu sa kolegom iz Kirgizije, libarali su sa nadom u ekrane televizora: neće li se otkriti da je to Putinov dvojnik. A sam Putin je, sa zagonetnim osmehom, ovako prokomentarisao svoje „iščeznuće“: „Bilo bi dosadno bez spletaka“. I, nije se uzalud osmehnuo.
Jer, već u petak je – za vreme neformalnog susreta sa Lukašenkom i Nazarbajevom u Astani – predložio da razmotre pitanje formiranja valutne unije Rusije, Belorusije i Kazahstana: „Kada funkcionišemo rame uz rame, lakše je reagovati na spoljne finansijsko-ekonomske pretnje i braniti naše zajedničko tržište“.
Kakav zajednički novac – prenerazili su se naši domoroci-liberali. Oni su bili uvereni da je Zapad tako stisnuo Rusiju sankcijama da je i na sami Evroazijski ekonomski savez već stavljen krst.
Potom je i vlada najavila da bi uskoro mogla ukinuti prehrambene sankcije nekim evropskim zemljama, zabijajući tako klin među članicama EU koje tek što su rešile da ostave na snazi sankcije protiv Rusije. A to uopšte nisu prazne reči.
Već 6. aprila će stručnjaci našeg Roseljhoznadzora biti u inspekciji u Grčkoj, Mađarskoj i na Kipru. Da bi mogao odmah potom da krene eksport poljoprivrednih proizvoda iz tih zemalja u Rusiju. A još niz zemalja je spreman da primi naše inspektore.
Izgleda da je „kremaljski zatočenik“ za deset dana štošta smislio…
Evo kako je sve prokomentarisao Mihail Deljagin, direktor moskovskog Instituta za pitanja globalizacije:
Martovsku telepauzu predsednika Putina zemlja je lako mogla i ne primetiti da moćna liberalna propaganda nije priredila svoj urnebesni šou, sručivši na javnost ceo spektar intrigirajućih i zastrašujućih pretpostavki.
Cilj je bio: još jednom zaljuljati društvo, stvoriti atmosferu nesigurnosti, a možda i panike i pokazati bespomoćnost vlasti.
Prvi pokušaj informativnog napada dogodio se minule jeseni. Tada je popularni liberalni portal svoju publiku potresao podrobnom pričom o direktoru Spoljne obaveštajne službe Mihailu Fradkovu, pozvavši se na njegovu ženu. Tobože se Fradkov već dve godine nalazi u nekom indijskom ašramu, gde pokušava da sebe upodobi drvetu. Priča je toliko ličila na istinu da su neki ljudi, koji su potom sretali Fradkova, ozbiljno pomišljali da je on svoj dvojnik.
Shvativši da ljudi zaista smatraju „Putin je Rusija“ i da su mu zauvek zahvalni za Krim, liberali su, po svemu sudeći, bili rešili da naprave predmajdansku probu destabilizacije situacije širenjem glasina o Putinovoj smrti i svrgavanju…
Razmere propagandističke kampanje bile su takve da su čak i američki humoristi „odsustvu Putina“ posvetili niz vrcavih tv-šoua koji su u Rusiji izazvali pre osećanje gordosti nego li nešto drugo. Jer, zbog nestanka Obame se niko u Rusiji, budimo pošteni, ne bi ni po glavi počešao.
A u martovskim danima „bez Putina“ zbilo se više ozbiljnih događaja. Kako u Rusiji, tako i van njenih granica.
Ne tvrdim da je sve to inicirao Vladimir Putin i da je on zakulisni pokretač celog sveta. Pa ipak…
1. Počinje unutrašnja ekonomska revolucija! Pokidana je „liberalna omča“. Banka Rusije će finansirati razvoj Krima.
Čak i ako je bio „u gripoznom stanju“, predsednik je napravio istinsku revoluciju u odnosima države i Banke Rusije.
Nezavisnost Banke Rusije Banke je formalna. Šta god da piše u Ustavu RF, šef države uvek može da naredi predsedniku (guverneru) Banke Rusije, a on da se na svoju nezavisnost poziva u tekstu vlastite ostavke.
Rutinski nalog da se razradi šema finansiranja grade električnih centrala na Krimu postaće zaista prava revolucija koja će u liberalnom kolonijalnom privrednom mehanizmu Rusije oživeti normalni sistem projektnog finansiranja.
Prema rečima ministra energetike Aleksandra Novaka, Banka Rusije će obezbediti likvidnost banaka koje će finansirati sam projekat u visini 80 milijardi rubalja.
Ovo je raskid sa liberalnom omčom koja je davila celu zemlju. Dobro, zasad na jednoj tački. Dosad su liberali smatrali da Banka Rusije može emitovati (štampati) rublje samo u granicama sume deviza koju nam dozvoli Zapad i da ni ta sredstva ne sme usmeriti u razvoj zemlje. To je davalo priliku liberalnim špekulantima da novac celog društva koriste za igre na finansijskim tržištima, a Rusiju lišavalo svake šanse da postane konkurent globalnom biznisu koji je gazda našim domaćim liberalima.
Zasad je ovo samo za Krim i samo za električne centrale. Ali, uvek je najteže napraviti prvi korak. Uključujući i – prvi korak od reformi ka normalnosti. A dalje će biti mnogo lakše.
2. Skok u postsovjetskim integracijama jer stiže valutna evroazijska unija.
Ovo je, u najmanju ruku, ubrzavanje jer je Evroazijska ekonomska komisija tvrdila da je zajednički novac nepotreban pre formiranja jedinstvenog finansijskog tržišta u 2025. godini.
Putin je 10. marta – dakle usred svog „odsustva“ – naložio Banci Rusije i vladi da do 1. septembra ocene svrsishodnost valutne unije unutar Evroazijskog saveza.
Finansijski stručnjaci već se spore oko naziva nove valute koja se može pojaviti već 2016. godine. Neki predlažu „altin“, drugi su za „evraz“.
Istina, sve ovo nekima može biti i smešno. A žurba – kao i u slučaju evra – može da donese i krah, ali je evroazijska integracija dobila veoma moćan impuls…
3. Slom američke dominacije u svetu. Jer,Goldman Sachsveć preporučuje da se kupuju ruski vrednosni papiri, a ovo znači da se monopol Zapada na međunarodnim finansijskim operacijama bliži svom kraju.
Nisu liberali uspeli da se naslade time što je Obama „razbio u paramparčad“ našu ekonomiju kad se ispostavilo da je najveća investiciona banka SAD Goldman Sachs izgleda takođe iskoristila priliku što nema Putina i preporučila svojim klijentima da kupuju ruske vrednosne papire. Pri tom je melanholično konstatovala da eskalacija konflikta u Ukrajini (i prateći događaji poput „hladnog rata“ Zapada) ne prete stabilnosti finansijskog sistema Rusije, da će inflacija u 2016. pasti ispod 4 odsto što će biti nezapamćeno još od sovjetskih vremena.
Komercijalno gledano, ovo je logično: vrednosni papiri Rusije su potcenjeni i sada je zaista odlično vreme za njihovu kupovinu.
Ali, Goldman Sachs nije samo velika incesticiona banka. To je i važan deo globalnog finansijskog sistema i jedan od bisera skrivene imperije Rotšilda koji su poslednjih godina u konfrontaciji sa svojim večitim oponentima Rokfelerima, a i sa globalnom dominacijom SAD.
Kako se može posredno zaključiti. Rotšildi smatraju neizbežnim raspad globalnih tržišta na makroregione i imaju ambiciju da kontrolišu saradnju među njima. Da bi uspeli, potrebno im je da takvih makroregiona bude što je moguće više. A ovo ih čini zainteresovanim za uspeh naše evroazijske integracije i strateškim saveznikom Rusije.
Teško iskustvo saradnje sa njihovom korporacijom British Petroleum okrenuo je svojevremeno Rusiju ka saradnji Exxon Mobil koji je u orbiti Rokfelera. Međutim, sankcije su dovele u pitanje tu alijansu, a nedavni zahtev Exxon Mobil da mu budu v raćeni navodno više uplaćeni porezi – stvorio je pretpostavke za strateško okretanj Rusije od svojih potencijalnih grobara Rokfelera (kojima je neophodna svetska dominacija SAD) ka potencijalnim saveznicima Rotšildima.
Upravo promena strateškog reljefa, čini tehničku preporuku Goldman Sachs rukom pruženom Rusiji „iznad barijera“ koja jača naše geopolitičke paerspektive.
Utoliko pre što se ofanziva SAD po celom frontu zahuktala baš u vreme odsustva Putina.
Svet je potreslo saopštenje drugog strateškog partnera Rotšilda – Kine – da će do kraja 2015. startovati njena „kopija“ sistema međubankarskih plaćanja SWIFT. To će uništiti monopol Zapada na oblasti međunarodnih finansijskih operacija i odvojiti od globalnog finansijskog tržišta ogromni segment. Veseli to što se Zapad – odmah posle tog saopštenja – odrekao od vlastitih pretnji da će Rusiju isključiti iz SWIFT-a, samo što je to učinio malo prekasno.
Istovremeno je Velika Britanija – mlađi partner SAD, ali baza Rotšilda u geoekonomiji – pokazala interes da uđe među osnivače Azijske banke za infrastrukturne investicije, a tu banku formira Kina kao alternativu i zamenu za Svetsku banku koja je pod kontrolom SAD.
Amerikanci su pali u histeriju na koju Englezi demonstrativno nisu obratili pažnju. A odmah potom su Nemačka, Francuska i Italija – uverivši se da na London nije pao ni jedan „tomahavk“ – takođe saopštile da žele da uđu ukinesku alternativu Svetskoj banci.
Ovo nije samo racionalni komercijalni izbor, nego i strateški izbor koji svedoči o želji Evrope da učestvuje u stvaranju kineskog sveta kao alternative američkom. Ruski liberali, koji su orijentisani na SAD, zasad ne daju Rusiji da sledi primer evropskih kolega. Ali, ne mogu se svi ciljevi odjednom ostvariti.
Indikativno je i što su vlasti Kazahstana – upravo uoči ovih događaja – objavile plan dedolarizacije svoje ekonomije, pokazavši da je to kurs spasavanja od američkog modela globalizacije koji se raspada.
A šta je za vreme svih ovih svetskih događaja činio Putin?
Kako šta je činio? Pa besposličio je, uživao u sopstvenoj slavi, dovodio kičmu u red, prisustvovao rođenju deteta, ležao na samrti…
Vladimire Vladimiroviču, manje se pojavljujte na ekranima.
Mi ćemo se strpiti, a Vama je izgleda počelo da dobro ide od ruke.
(Fakti.org)
