Ni poglavlje 35, ni dijalog sa Prištinom nisu mesta na kojima se rešavaju statusna pitanja. Ona se rešavaju na Savetu bezbednosti UN. Srbija neće priznati Kosovo i o tome nema šta da se priča. To naši partneri u EU razumeju i pred nas se to pitanje ne postavlja.
Ovo u intervjuu za „Novosti“ tvrdi Aleksandar Vulin, ministar bez portfelja zadužen za KiM, dan posle pregovora u Briselu o normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Postoji li u pregovaračkom okviru sa EU zahtev da se ne ometa učlanjenje Kosova u UN? I jeste li sigurni da se to pitanje neće kasnije pokrenuti?
- Takvih ideja je bilo pre nego što je potpisan Briselski sporazum i mi smo to odbili. Takvog stava nema i neće ga biti. U Poglavlju 35 pričali smo o tome kako da se dogovoreno u Briselu sprovede i da bude verifikovano da je primenjeno. Nismo pokretali nove teme, nismo pričali o statusnim pitanjima, a pogotovo nije bilo reči o tome da Kosovo postane član UN. Tu temu će Priština verovatno stalno pokretati, ali ne sa nama i pred nama. Jer zna kakav je odgovor.
Koja pitanja će Beograd inicirati u nastavku dijaloga, a u kom pravcu treba očekivati da će EU usmeravati proces?
- Za Beograd je od najveće moguće važnosti rešavanje pitanja imovine na KiM, našeg kulturnog i crkvenog nasleđa i povratak proteranih Srba. Nije potrebno da EU postavlja uslove ili zahteve, jer je ona neko ko treba da se trudi da život na KiM bude bolji za sve koji tamo žive. Po nama, tri stvari koje sam naveo dovele bi do toga.
Po kojim nadležnostima će se ZSO razlikovati od nevladine organizacije, a da ne bude ono što EU sugeriše da ne treba – nova RS?
- Činjenica da će imati nadležnosti u oblasti zdravstva, školstva, urbanog planiranja i ekonomskog razvoja govori da to nije NVO. Kako nema zakonodavnu funkciju, samim tim ne može da bude ni Republika Srpska. Upravljački tim izaći će sa statutom ZSO, a onda će se o njemu i predloženim nadležnostima pregovarati. Ali, poslednju reč o statutu daće baš srpske opštine.
Izbori u severnoj Mitrovici ponavljaju se 23. februara, da li vam je poznat novi kandidat GI „Srpska“ za gradonačelnika?
- Ljudi koji žive na KiM, članovi „Srpske“, odlučuju o kandidatu. Nemojmo da Srbe sa KiM pravimo lutkama, jer su oni samostalni i ti koji izlaze na ove izbore. Obavešten sam o nekim predlozima i mislim da će se vrlo brzo izaći sa konkretnim imenom.
Šta je suština spora između vas i Krstimira Pantića?
- Meni je važno da gospodin Pantić nema spor sa državnom politikom, a to što ima spor sa mnom je uobičajena stvar u politici.
Ako bude izbora na republičkom nivou, koliko će se stranačka nadmetanja ometati formiranje ZSO?
- Ne bi je to odložilo nijednog sekunda. Ako bude izbora, biće i struje, iako članovi raznih stranaka rade u termoelektranama.
Hoće li se učešće kosovskih Srba na izborima za Skupštinu Srbije tumačiti kao glasanje dijaspore?
- Ključno je da Srbi učestvuju na izborima za parlament, Vladu i predsednika Republike koje priznaju i kojima veruju. A, šta me se tiče da li će to Priština ovako ili onako priznavati? Kada se dođe na Jarinje, mi kažemo da je to administrativna linija, a Priština da je to granica. Isto se dešava na Kipru, u Izraelu ili bilo kojoj drugoj zemlji koja ima problem sa separatizmom, a ne može da ga reši u datom trenutku. Ovde je bitno šta mi mislimo i kako se mi ponašamo. Dakle, Srbi će učestvovati na svojim izborima i nema nikakve veze kako će to Priština da tumači.
Jeste li za to da se srpske partije bore za ulazak u kosovski parlament?
- O tome će se razgovarati u Briselu. Treba da vidimo kakvi će biti uslovi i hoće li ostati garantovana mesta. Od toga zavisi hoćemo li pozvati Srbe da izađu na birališta. Srbi na KiM veruju svojoj vladi i bez učešća države Srbije učešće srpske zajednice na centralnim izborima nije moguće.