Piše: Andrej Rezčikov
Krim je deo Rusije, i razmeštanje tamo nuklearnog oružja u principu je moguće. O ovom je sredu govorio direktor odeljenja ruskog Ministarstva inostranih poslova za pitanja neširenja i kontrole naoružanja Mihail Uljanov. „Naravno, Rusija ima pravo da rasporedi nuklearno oružje na svojoj teritoriji, ako to smatra potrebnim, u svakom regionu“, rekao je diplomata kao odgovor na pitanje ukrajinske agencije UNIAN. „Meni nije poznato da li sada tamo postoji nuklearno oružje, nisu mi poznati ni planovi o tome, ali u principu mi to pravo imamo, iako, naravno, Kijev veruje drugačije“.
Na ove reči reagovao je predstavnik Ministarstva inostranih poslova Ukrajine Jevgenij Perebijnis, koji je pozvao Rusiju da se pridržava Budimpeštanskog memoranduma i obezbedi garancije bezbednosti po pitanju nuklearnog oružja.
Budimpeštanski memorandum – međunarodni ugovor između Ukrajine, SAD, Rusije i Velike Britanije o garancijama bezbednosti u vezi sa pristupanjem Ukrajine Dogovoru o neširenju nuklearnog oružja – potpisan je 5. decembra 1994. godine. Sporazum daje Ukrajini garancije njenog suvereniteta i bezbednosti. Nakon raspada Sovjetskog Saveza Ukrajina je nasledila značajan nuklearni arsenal, koji je kao rezultat dogovora uništen, a nuklearne sile, uključujući i Rusiju, obavezale su se da Ukrajini garantuju bezbednost.
O tome da se na Krimu može pojaviti nuklearno oružje govorio je krajem prošle godine ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Prema njegovim rečima, termin „beznuklearna zona“ nikad se nije odnosila na Krim. „Krim nije bio beznuklearna zona u međunarodno-pravnom smislu, ali je bio deo Ukrajine, države koja ne poseduje nuklearno oružje. Sada je Krim postao deo države, koja, u skladu sa Sporazumom o neširenju nuklearnog oružja, ima takvo oružje. Ruska država u skladu sa međunarodnim pravom ima sve osnove da raspolaže svojim nuklearnim arsenalom – još jednom ponavljam, legitimno – u skladu sa svojim interesima i međunarodno-pravnim obavezama“, rekao je Lavrov u intervjuu za Interfaks.
Lavrovu je odgovorio premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk. On je pozvao međunarodnu zajednicu da upotrebi sva sredstva kako ne bi dozvolila Rusiji da razmesti nuklearno oružje na poluostrvu. „To je izazov za ceo svet, i svet mora reagovati svim sredstvima i metodama… jer je Krim teritorija Ukrajine“, rekao je Jacenjuk, takođe se pozivajući na Budimpeštanski memorandum.
Prošle jeseni nekoliko američkih kongresmena zatražilo je od predsednika SAD Baraka Obame da prekine svaku saradnju sa Rusijom zbog „raspoređivanja na Krimu nosača taktičkog nuklearnog oružja“. Po rečima kongresmena, početkom avgusta ruske vlasti su donele odluku o razmeštanju na Krimu bombardera Tu-22M3 i taktičkih sistema Iskander-M (na slici dole), sposobnih da nanesu udar visokopreciznim krstarećim raketama P-500, naoružanih i nuklearnim bojevim glavama.
POLITIČKA IZJAVA
Direktor Centra za međunarodnu bezbednost Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Aleksej Arbatov je ubeđen da se izjave o mogućem raspoređivanju nuklearnog oružja na Krimu daju isključivo u svrhu da „ne ostave nikakvu sumnju da Moskva smatra Krim ruskom teritorijom“. „Ako bi se reklo da na Krimu ne možemo, nećemo, nemamo prava, onda bi se postavilo pitanje: da li je onda to sastavni deo teritorije Rusije u skladu sa izmenama zakona i Ustava, pošto je Krim tako izdvojen? Pre će biti da je ova izjava usmerena na utvrđivanje neopozivosti prisajedinjenja Krima, nego što ukazuje na realne planove za razmeštanje nuklearnog oružja“, rekao je Arbatov za Vzglяd.
Pri tome je izrazio tvrdo uverenje da Rusija ne planira razmeštanje nuklearnog oružja na Krimu. „Hipotetički gledano, takvo pitanja je besmisleno. To je isto kao da kažeš postoje li planovi da se rasporedi nuklearno oružje u svemiru, što je u principu, zabranjeno ugovorom iz 1967. godine… Ako takvi planovi i postoje, oni će izazvati veoma ozbiljnu reakciju u svetu“, dodao je ekspert.
Bivši načelnik Generalštaba RVSN (Raketo-strateških snaga) Viktor Jesin takođe je izrazio ozbiljne sumnje u celishodnost raspoređivanja takvog oružja na Krimu. „Ovo je više politička izjava. Do praktične realizacije mislim da neće doći. Postoje drugi hitni zadaci gde treba usmeriti novac. Hitne potreba za ovim nema. Da li se spremamo da ratujemo nuklearnim oružjem? Mi smo jednostavno pokazali da je ovo naša teritorija, i, ako želimo, mi ovde možemo i razmestiti nuklearno oružje“, rekao je Jesin a prenosi Vzglяd.
S tim da, ukoliko bude postavljen zadatak da se na Krimu rasporedi nuklearno oružje, tamo će, smatra ekspert, biti moguće rasporediti taktičko nuklearno oružja, jer, „koliko ja znam, planovi za razmeštanje strateškog nuklearnog oružja na Krimu ne postoje“.
„U taktičko nuklearno oružje spadaju operativno-taktički sistemi Iskander-M i taktička avijacija. Što se tiče mornarice, za sada se na brodovima i podmornicama, sa izuzetkom raketnih podmornica strateške namene, nuklearno oružje ne nalazi“, rekao je ekspert. On je naglasio da u ovom slučaju Rusija neće morati da obavesti druge zemlje o svojoj odluci. „O taktičkom nuklearnom oružju sporazum ne postoji, i država može razmeštati slično oružje bilo gde na svojoj teritoriji“, rekao je Jesin.
Međutim, on primećuje da će, u slučaju odluke o raspoređivanju nuklearnog oružja na Krimu za to biti potrebno vreme. „Sve taktičko nuklearno oružje nalazi u centralizovanim skladištima. Stoga, na Krimu će se morati izgraditi takva skladišta. Moraju biti ispunjeni određeni zahtevi jer ovo nije samo doterati i ostaviti tenk na terenu“, rekao je Esin.
Treba, istina, dodati, da je u sovjetsko vreme na Krimu već bilo razmešteno taktičko nuklearno oružje. U rejonu Sudak do 1996. godine radilo je specijalno nuklearno-taktičko spremište, koje je sadržalo atomska torpeda, artiljerijske granate i krstareće rakete, kao i nuklearne bombe male snage. Revitalizovati ovo spremište svakako ne bi bilo isuviše složeno.
GDE ŽELIMO, TAMO IH I STAVIMO
List Vzglяd opširno je pisao o vojno-tehničkim mogućnostima raspoređivanja nosača ruskog taktičkog nuklearnog oružja na Krimu. Prema podacima Generalštaba, do 2016. godine na poluostrvu se planira trajno razmeštanje aviona dugog dometa supersoničnog bombardera sa izmenjenom geometrijom krila – Tu-22M3. Kada će se tamo pojaviti operativno-taktički sistemi Iskander, nije poznato. Ali ministar odbrane Sergej Šojgu je više puta izjavio da takvi sistemi mogu biti postavljeni na teritoriji Rusije u svakom trenutku i na svakom mestu. „Gde želimo, tamo ih i stavimo“, rekao je ministar.
Dodajemo da je, prema podacima Ministarstva odbrane, pored postojećih snaga na Krimu, sada formirano sedam mešovitih i osam vojnih jedinica različitih namena. Kako je Šojgu rekao u decembru, na poluostrvu je formirana samostalna vojna grupa.
Do zime na Krimu su formirali samostalnu avijacijsku grupu, koja u sastavu ima presretače, bombardere, lovce, vojne i transportne avione i sredstva PVO s divizionima raketnih sistema S-300. Logistička podrška na Krimu je takođe uspostavljena – obavestio je zamenik ministra odbrane Dmitrij Bulgakov.
Pored toga, krajem januara u sklopu ruskih vojnih snaga na Krimu je formiran teritorijalni organ 12. uprave Generalštaba Ministarstva odbrane, koja se bavi obezbeđivanjem čuvanja, prevoza i skladištenja nuklearnih bojevih glava za taktičke i balističke rakete. Načelnik 12. uprave Jurij Sič je objasnio za Gazeta.ru, da je to učinjeno „radi bezbednosti ako, na primer, ovde pristanu naši brodovi na nuklearni pogon, ili avioni“.
U suštini, kako se nedavno uverio predsednički izaslanik u Krimskom federalnom okrugu Oleg Belavenecev, poluostrvo je pretvoreno u „neosvojivu tvrđavu“. Država je, kako je rekao, izdvojila značajna sredstva za dovođenje u red vojne infrastrukture, koja je na Krimu prilično dotrajala.
(za Standard preveo: SRĐAN ĐORĐEVIĆ, Vzglяd)