Piše: Ljiljana Smajlović
Asošijeted pres je juče javio kako je predsednica nemačke vlade Angela Merkel u poseti Japanu rekla da su povratak njene zemlje na respektabilno mesto u međunarodnoj zajednici omogućili velikodušnost susednih država, ali pre svega napori njenih sunarodnika da se otvoreno i pošteno suoče s nemačkim zločinima u Drugom svetskom ratu.
A onda je dodala: „Nije na meni kao nemačkoj kancelarki da vam dajem savete o tome kako da postupate prema svojim susedima. To mora da proizađe iz procesa u vašem društvu.”
Te reči gospođe Merkel naišle su na moje puno odobravanje. A onda sam se setila da živim u Srbiji, zemlji koja je 1999. bombardovana zato što nije bila voljna da posluša „savete” svojih evropskih suseda i njihovih američkih partnera u NATO-u. Mora da je lepo biti moćna, bogata država poput Japana. Premijer Šinzo Abe po svoj prilici zasluženo uživa reputaciju revizionistički nastrojenog jastreba, ali se gospođa Merkel u Tokiju svejedno dobro čuvala da ne napravi niti jednu otvorenu aluziju na to da se Abe sprema da iskoristi 70. godišnjicu završetka Drugog svetskog rata da „razvodni” istorijsko izvinjenje koje je Japan 1995. zbog agresije uputio azijskim susedima. Liberalni svetski mediji stalno javljaju da Japan ulaže sve veći trud da minimizira svoje zločine i ublaži svoju odgovornost zbog invazije susednih država.
Gospođa Merkel je u pravu: nije na njoj da deli savete dalekim zemljama o poslovima u njihovom komšiluku. U njenoj se zemlji, uostalom, Jevreji odskora žale da se ne osećaju bezbedno, jer raste broj pretnji i napada na pripadnike ove manjine (u Nemačkoj je ostalo da živi oko 100.000 Jevreja). No kancelarki ceo svet priznaje da je lično zauzela vrlo jasan i principijelan stav protiv šovinizma i desničarskog nasilja i da u tom pogledu nije napravila nikakav kompromis.
Koliko se sadašnja politička intonacija nemačke kancelarke razlikuje od glasnog moralnog trijumfalizma nemačkih lidera koji su pre 16 godina odobrili prvo posleratno učešće nemačkih trupa u borbenim dejstvima i sladostrasno navijali za kažnjavanje SRJ. Ondašnji šef nemačke diplomatije i tobožnji levičar Joška Fišer proglasio je agresiju na Jugoslaviju činom nemačkog „iskupljenja”.
Da, dobro ste pročitali: napadom na Srbiju Nemačka se, po viđenju jednog od njenih mirnodopskih lidera, iskupljivala za holokaust. Kofi Anan je čak zabeležio da se uoči agresije na Irak Kolin Pauel u UN pravdao kako „ne prihvata da rat uvek proizvodi loš rezultat”, da bi moralno oslepeli Fišer na to veselo dobacio: „A mi smo vam za to najbolji dokaz!”
Kako brzo prođe 70 godina kad niste na liniji vatre.
(Politika)