Premijernim izvođenjem predstave „Život stoji, život ide dalje“ u režiji Jelene Bogavac, večeras će Bitef teatar obeležiti 26. rođendan: nova drama Filipa Vujoševića bavi se položajem umetnika u srpskoj tranziciji „iz koje se, kako izgleda, nikada ne izlazi.“
U središtu priče je četvoro mladih glumaca čija namera je da publici, uprkos okolnostima koji im ne idu naruku, pokažu svoje umeće. Drama se bavi položajem samostalnih umetnika, ali u njoj se otvaraju mnoga pitanja ličnog gubitka – gubitka posla, kreativnosti, voljene osobe, ljudskog dostojanstva, svesti o vremenu u kojem živimo…
- Za sve nas, ovo je potpuno novo iskustvo. Filip je majstor dijaloga. Ima ironičan, gotovo montipajtonovski pristup temi i voli apsurd u rečenici – objašnjava rediteljka Jelena Bogavac. – Tekst je žanrovski pročišćen, radeći ga bavili smo se analizom pozorišnog dokumentarizma, odnosno šta on danas predstavlja na pozorišnom tržištu. A drama je apsolutni dokument vremena: osnovni problem u komadu je politički autizam, kako živimo nesvesni globalne situacije, a što nas čini luzerima, ljudima koji moraju da se mire s prosečnošću.
Rediteljka ističe i da je komad „Život stoji, život ide dalje“ blistav primer dramaturško-spisateljske „koprodukcije“ (dramaturg Slobodan Obradović), svež je i zanimljiv:
- Junaci drame su mladi umetnici koji, na neki način, ulaze u dijalog s vremenom i stvarnošću, često je ne shvatajući. Postavlja se i pitanje šta je i gde je istina, između kvazi dokumentarnog i istorijski nedvosmislenog. Ti ljudi su, ni krivi ni dužni, u nametnutoj poziciji da nosi teret istorijske krivice, ali istovremeno i – istorijske žrtve. Jer, takva je stvarnost u kojoj živimo.
Na pitanje da li našem savremenom teatru nedostaju dobri domaći dramski tekstovi ili mladi pisci nemaju priliku da budu izvođeni na sceni, naša sagovornica odgovara:
- Ono što se viđa u teatru nije realna slika onoga što se stvara. Puno je mladih ljudi koji se zaista bave temama s kojima žive. Ali, takve premijere su još na nivou incidenta. Kod nas se i dalje insistira na nekoj vrsti klasičnog, demodiranog teatra koji služi njegovoj pacifikaciji. Danas gotovo da je nemoguća provokacija, kao da je čitavo društvo sklono nekoj autističnoj autocenzuri…
PESNIK I DIPLOMATA
Naša sagovornica je rediteljka, dramaturškinja, pesnikinja, performerka, art menadžerka, urednica, publicistkinja. Završila je FDU i apsolvirala na FPN – odsek diplomatija. Postavila je na scenu više od četrdeset predstava, a nagrađivana je za režiju na festivalima u Velikoj Britaniji, Grčkoj, Hrvatskoj, Turskoj, Bugarskoj i Srbiji. Autorka je romana „Betmen nad Zvedarom“, kao i nagrađene zbirke poezije „Sunce, mama, tata, sestra i ja“.
Zajedno sa sestrom Milenom Bogavac, osnovala je DMS, Dramski mentalni studio, neformalnu pozorišnu trupu koja se uglavnom bavi istraživanjem arhetipskih sadržaja u modernom društvu i razvojem pozorišnog performansa.
(Večernje novosti)