Švedski snajperista Mikael Skilt u Ukrajini je već godinu dana. Ove zime se na mesec dana vratio u Švedsku kako bi video porodicu i prijatelje, sredio neke poslove i pozdravio se sa svima.
Mikael trenutno u regrutnom centru obučava i trenira nove dobrovoljce Azov bataljona, jedne od dobrovoljačkih snaga desne ukrajinske stranke Pravi Sektor.
Mada je Azov zloglasan s druge, proruske separatističke strane, dobrovoljci Azova odbacuju kritike da se radi o nacionalistima i desničarima, čak i neonacistima koji su članovi ovih snaga. Tvrde da kod njih nema nikakvog radikalizma te da se prema zarobljenicima ponašaju uvek vrlo časno i u skladu s pravilima ratovanja.
„Kada mi završimo s poslom, retko ima preživelih, ali zarobljenicima se nikad ništa nije dogodilo. Upravo smo pre nekoliko dana jednog ruskog izviđača zarobili“, govori Skilt.
Za njega i njegove ljude nema nikakve sumnje ko stoji s druge strane prve crte – ruski vojnici koji su poslati iz Rusije da bi se borili za separatiste u Ukrajini.
„Kod nas stalno dolaze novi ljudi koji prolaze trening koji traje četiri nedelje – jer ne može svako ući u bataljon, a među strancima koji su u Azovu, najviše je Hrvata koji su sve masovnije počeli dolaziti da bi učestvovali u ratu u Ukrajini“, izjavio je Skilt.
On kaže da trenutno obučava sedmoricu Hrvata, najmlađi je jedva punoletan, najstariji je bio u građanskom ratu i tamo je ranjen pa ima veliki ožiljak na telu, a ukupno, među stranim dobrovoljcima više je od 25 hrvatskih boraca. Međusobno se većina njih nije ni poznavala pre nego što su došli u Ukrajinu, iz različitih su delova Hrvatske, a Mikael kaže da su željni borbe i imaju samo jedan slov koji često spomenu svom instruktoru koji je sedam godina proveo kao snajperista u švedskoj vojsci.
“Želimo biti tamo gde se Srbi bore na proruskoj, separatističkoj strani. Želimo se boriti protiv njih”, kažu hrvatski dobrovoljci.
Svako je od njih u Ukrajinu došao iz nekih svojih razloga. Mikael kaže da je on napustio kuću, devojku i posao u Stokholmu koji mu je donosio 60.000 evra godišnje, jer je, odmah kada su počeli sukobi u Kijevu, shvatio da se u Ukrajini sprema nešto veće. Sada je dva nedelje u bazi jedinice na jugoistoku zemlje, četiri nedelje obučava nove vojnike i kaže da mu nedostaje akcija, a i zbog toga se poslednjih meseci udebljao desetak kilograma.
Mnogo je dobrih ljudi dosad stradalo, kaže on, I dodaje da očekuje da će se sukobi nastaviti do leta.
Uveren je u pobedu Ukrajine koja je postala njegova druga domovina.
Azov bataljon prerastao je u ozbiljnu jedinicu, u kojoj su dosad najbrojniji bili Skandinavci, ali sada su ih po brojnosti prešli Hrvati. Čak se i jedan ukrajinski sveštenik javio da bi želeo s njima na front kako bi ih mogao blagosloviti prie borbe. Mikael kaže da mu je objasnio da su borci iz Hrvatske katolici, ali, iako je pravoslavni svećenik, to ga nije pokolebalo.
„Momke iz Hrvatske ovaj rat dosta podseća na ono što se događalo kod vas početkom devedesetih“, kaže snajperista.
Oni zasad ne žele izlaziti u javnost sa svojim imenima i prezimenima te razlozima zašto su se odlučili na borbu u Ukrajini.
Gaston Beson kordinator je bataljona Azov. Francuz koji se borio u ratu u Hrvatskoj, a kasnije i Bosni i Hercegovini, već mjesecima živi na relaciji Ukrajina – Hrvatska, i zadužen je, pored ostalog, za regrutaciju novih ljudi. Preko njega su hrvatski borci došli do Azov bataljona. Uslov je da sami pronađu sredstva za dolazak do Ukrajine, a onda u bazi, i kasnije vojnom kampu jedinica se brine za njih, za smeštaj i prehranu.
U Azovu su i dve žene – jedna od njih je žena drugog po redu ubijenog vojnika u Azov bataljonu. Svake nedelje dolaze novi ljudi, a borbu vode u dva pravca – prema Rusiji i prema Kijevu – jer ne žele “proameričku vladu u Kijevu, odnosno novu mafiju nakon stare”.
Beson je taj koji radi selekciju ljudi koji će otići na teren jer, kako kaže, rat je uvek situacija u kojoj žele učestvovati i oni kojima nije mesto na frontu; zato, tvrdi, u Azov bataljon ne primaju alkoholičare, narkomane, ljude koji psihički i fizički nisu spremni na stresnu ratnu situaciju ili koji su pak laki na okidaču. To, naravno, ne znači da su u ovoj jedinici “štreberi”. Naprotiv.
„To su opasni momci. Pri tome i naoružani“, pojašnjava Gaston.
Među njima su ljudi iz cele Evrope – jedinica je narasla do broja od šest stotina vojnika.
(Jutarnji list)