Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović
Dvanaesta božja zapovest glasi: nikada ne veruj zvaničnoj verziji. Ova dosetka se i te kako može uzeti u obzir kada se radi o politici, pogotovo o međunarodnoj, a u to smo se kao država uverili nebrojeno puta u proteklih 25 godina. Tumačiti međunarodnu politiku preko izveštaja CNN, Rojtersa ili drugih globalnih medija, deluje naivno, ali korisno po kolektivni dremež, dok se sve ostalo, što iskače iz zvanične verzije, sve češće proglašava posprdnom sintagmom „teorija zavere“.
Zanimljivo je kako je pobeda Sirize u Grčkoj dobila skoro papagajski eho – pa se na sva usta govori o „ultralevici“ koja se ispostavlja kao ogromna pretnja za sreću ove i ovakve Evrope. Sreću ove i ovakve Evrope izgleda najglasnije brane u Srbiji, a podsmeh prema onima koji su se usudili da se obraduju pojavi disonantnog glasa u evropskom horu, ne jenjava. Običan čovek sa ovih prostora ima razloga da se raduje makar i prividu nečega što je ustalo protiv „strogoće“ EU prema malim narodima i još manjim ekonomijama, tim pre što je pobeda Sirize bila, kako javljaju globalni mediji, potpuno nočekivana. U Grčkoj je ona opisana kao istorijska pobeda demokratije, kao spektakularan potez koji će promeniti lice Evrope, vratiti suverenitet državama i stvoriti uslove za nove i daleko pravednije političke ugovore za male zemlje.
Oni koji sanjaju lepše i pravednije društvo dobili su barem mali razlog za radost, a san o svetu koji je moguće promeniti nabolje (iako niko ne zna kako bi to moglo da se uradi) ovih dana, zbog Sirize, Grčke i mladog i energičnog Ciprasa, podseća na ushićenje od pre sto godina, i čežnjive poglede ka Istoku na kome se rađao Novi svet. Iako se kasnije ispostavilo da su Lenjina finansirali američki bankari, to nije ništa promenilo u tumačenju istorije, još manje u našem stavu prema „učiteljici života“.
Ne mora običan čovek da zna ništa o luci Pirej, interesima NATO, Rusije, Kine, Nemačke, zamršenim odnosima političkih i ekonomskih interesa velikih sila, igrama iza zatvorenih vrata i nevidljivim nitima kojima se ostvaruju komplikovani planovi ideologije globalnog sela, ali je logično zaključiti bar jednu stvar – ništa se ne događa slučajno, kao i da sve što se događa na kugli zemaljskoj u poslednjih sto godina, bez obzira na to da li se radi o strahu ili o nadi, nikada nije na štetu krupnog kapitala. Revolucije nisu spontane, od Oktobarske, do „narandžaste“, iza njih stoje bilioneri koji su po zanimanju „filantropi“, od kojih je danas najeksponiraniji filantrop Džordž Soroš.
Zanimljivo je da je aktuelni grčki pobednik Aleksis Cipras samo pre godinu dana bio specijalni gost i predavač u Vašingtonu na Brukings institutu, kontroverznoj, privatnoj i neprofitnoj instituciji u vlasništvu Džordža Soroša, kao i da su tzv. nezavisni mediji i politički analitičari diljem sveta posle pobede Sirize masovno objavljivali da su isti oni bankari koji su kreirali grčku krizu, sada stvorili, finansirali i na vlast doveli liberalnu i „antikapitalističku“ Sirizu.
U svetu koji je prihvatio politiku duplih aršina, u kome Džordž Bajden ovih dana ponavlja mantru da Amerika neće dozvoliti da Putin prekraja granice Evrope, pošto je prethodno na primeru SFRJ, a potom i Srbije prekrojila Evropu po svom nahođenju, iluzije o spontanitetu istorije, o samosvojnim revolucijama, nezavisnim pokretima i medijima koji ljube istinu više nego novac, morale bi da budu raspršene. Ali, nisu.
Jer novo porobljavanje sveta ne vrši se više prevashodno oružjem, bombama, ili ekonomskim sankcijama, nego medijima, a u krajnjoj liniji i izborima. Mislićemo ono što nam jave na naslovnim stranama i u udarnim vestima. Bićemo uvereni da smo sami po svojoj volji i pameti glasali, pošto su nas mediji prethodno pripremili. Tako izgleda današnji svet. Tačnije, ispostavlja se da ništa nije onako kako izgleda. Ne govori li tome u prilog i argument za kojim su posegli mnogi u Srbiji, posle Šešeljevog puštanja iz Haga – da je vođa radikala, zapravo, „američko tajno oružje“ za rušenje ove vlasti?
Nije li onda logično zaključiti da je sve što se događa pred našim očima, neka vrsta mađioničarske predstave (uključujući i ovo sa Sirizom, i naročito sa njenim eventualnim neuspehom da Grčku izvuče iz krize) koja na kraju treba da uveri sirotinju sveta da je sloboda precenjena, i da je sigurnost u krilu Velikog Brata jedina sigurnost kojoj treba težiti?
(Večernje novosti)