Piše: Nebojša Malić
Na Stanju Stvari osvanuo je jedan odličan tekst Pola K. Robertsa, nekadašnjeg zamenika američkog ministra finansija (za vreme Regana) a u poslednje vreme oštrog kritičara američke Imperije.
Čitajući a potom prevodeći tekst, stekao sam utisak da Roberts precenjuje moć i uticaj Imperije, a potcenjuje obim i snagu otpora koji joj se pruža – u konkretnom slučaju, u Rusiji. Moguće je da grešim, da informacije koje dobijam iz Rusije i od ruskih prijatelja nisu realna slika tamošnjeg stanja, već projekcija mojih želja i nadanja. Mada bi u tom slučaju moje procene ruskog delovanja bile pogrešne, a dosad nisu bile.
Što se američkih procena tiče, sam Roberts navodi da je američka politička klasa odavno izgubila svaki dodir sa stvarnošću, a u navedenom tekstu ciframa pokazuje da američka privredna ima krizu likvidnosti. Dakle, činjenice mu govore da je ovakvo stanje neodrživo na duže staze.
TVOJE NADANJE JE PUKO NEZNANJE…
Kada je, pri kraju teksta, Roberts pomenuo Gospodara prstenova – nazvavši Ameriku „Sauronom“ – prisetio sam se na šta me podseća njegov fatalizam. Stari Denetor, otac Boromira i Faramira, namesnik („domostrojitelj“ u Živkovićevom prevodu na srpski) Gondora, bio je obuzet sličnim crnim mislima – što ga je navelo da sumnja u Gandalfa i poduhvat Družine prstena.
Nemam pri ruci srpski prevod Prstenova, pa ću da improvizujem prevod sa engleskog. Iz sedmog poglavlja Povratka kralja, naslovljenog Lomača Denetorova:
„Tvoje nadanje je puko neznanje. Idi i trudi se da lečiš! Idi i bori se! Sujeta. Ovoga dana možda pobediš na bojnom polju, nakratko. Ali protiv Sile koja je ustala nema pobede. Na ovaj Grad podigao se samo jedan prst njene ispružene ruke. Ceo Istok se kreće. Čak i sad, vetar tvoje nade izdaje te i nosi Anduinom flotu sa crnim jedrima. Zapad je propao. Svima koji ne žele da budu robovi vreme je za odlazak.“
Tako zbori Denetor, sa bakljom u ruci, odlučan da se spali na lomači u poslednjem bogohulnom činu pred trijumfom zla. Ali ne zna da brodovi sa crnim jedrima ne dovoze pojačanja neprijatelju, već opsednutom Minas Tiritu. Ne da zna je kroz prste Sauronove ruke uspeo neopaženo da prođe par malih hobita, na zadatku da unište prsten koji mu daje moć (što Sauron nimalo ne očekuje, jer skoro niko ne može da odoli iskušenju prstena).
Kako je Denetor pao u ovakvo beznađe? Tako što je poverovao samom Sauronu. Naime, u posedu namesnika Gondora bio je jedan od palantira – pomoću kojih su kraljevi davno nestalog Numenora razgovarali preko velikih razdaljina. Posle potopa Numenora, izbeglice koje su osnovale Gondor donele su sedam palantira. Verovalo se da su svi izgubljeni, ali jednog se dočepao Sauron, dok je jedan ostao u Gondoru.
Setivši se da je jedan od gardista govorio kako se Denetor „rve sa Neprijateljem“ u svojim odajama na vrhu Kule, odakle noću često dopire tajanstvena svetlost, Gandalf zaključuje da je namesnik u trenutku slabosti pogledao u palantir – i tamo našao Saurona:
„Suviše moćan da bi pao pod uticaj Tamne Sile, on je svejedno video samo ono što mu je ta Sila pokazala. Saznanja koja je tim putem dobio bila su mu nesumnjivo često od koristi; ali utisak o velikoj sili Mordora koja mu je prikazana hranila je u njegovom srcu očaj koji mu je na kraju pomračio um.“
Šta je poenta ove digresije u Tolkina? To što je Robertsova dijagnoza Imperije kao Saurona i te kako na mestu, ali on sam previđa da je jedna od Sauronovih metoda širenje očaja i beznađa i dozvoljava da ga to beznađe savlada kad veli da sumnja u opstanak Rusije.
RUSIJA, SRBIJA, RAZLIKE
Od početka ukrajinske krize do danas, ja sam među samim Rusima primetio neverovatnu evoluciju stavova, i daleko realniju ocenu Amerike i Imperije nego pre. Buđenje, osvešćenje, zovite to kako hoćete, ali velikoj većini Rusa – a pogotovo predsedniku Putinu – je savršeno jasno s kim i s čim imaju posla.
Za to vreme Srbija i dalje sluša otrovne reči raznih Crvjezika, kojih je danas više nego u celoj Rusiji, i to ne postotkom nego apsolutnim brojem. Ima li bolje ilustracije toga od dihotomije između ruskih filmova poput Mi smo iz budućnosti ili Admirala i ostvarenja preumljene i crvotočne Srbije poput Svetog Georgija i Parade?
Tabloidne novine, televizije i sajtovi su ovovremena verzija Sauronovog palantira i Crvjezikovih otrovnih saveta. O njima Roberts i govori kada proziva propagandu Vašingtona, koja nema veze sa stvarnošću, već je red za redom laži i obmana. Najveće iskušenje boraca protiv tog zla je da pronađu šta je stvarnost, a šta laž – kako ona koju širi Imperija, tako i ona koju sami sebi dozvole. Pristajući da lažu sebe i druge oko sebe, navodno u službi otpora, oni u stvari nesvesno služe Sauronu.
(Stanje stvari)