Zateže se uže između Atine i Berlina, najoštrijeg protivnika otpisivanja grčkog duga. Nemačka poručuje da neće prihvatiti jednostrane izmene finansijskog paketa pomoći Grčkoj, a Egej odgovara „Dole štednja“. SAD su se svrstale na stranu nove atinske vlade.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble spreman je da se sastane sa novim grčkim ministrom finansija, Janisom Varufakisom. Na ruti Varufakisove prve evropske turneje, međutim, Berlina, bar za sada, nema iako on priznaje da Nemačka i kancelarka Angela Merkel igraju ključnu ulogu: „Nemačka je, kao lokomotiva privrednog rasta, važna za Evropu“.
Ali, zato je nezvanični poziv upućen premijeru Grčke Aleksisu Ciprasu. Portparolka kabineta u Berlinu, Kristin Virc, istakla je da je Cipras dobrodošao, te da je u interesu Nemačke da ima „dobar i prijateljski odnos“ s grčkom vladom. Nije isključila ni „osetljive razgovore o pitanju grčkog duga“.
Britanski ministar finansija Džordž Ozborn, je posle razgovora sa Varufakisom u Londonu, ocenio da neslaganje između Grčke i evrozone u pogledu grčkog duga ubrzano postaje najveći rizik po globalnu ekonomiju i da „moramo da osiguramo da u Evropi, kao i u Britaniji, sposobnost nadvlada haos“.
Grčka neće postići ekonomski oporavak sve dok vlasti u vreme krize budu pod pritiskom da sprovode restriktivne mere štednje, smatra američki predsednik Barak Obama. On je ocenio da u jednom trenutku treba usvojiti strategiju rasta, kako bi država isplatila dugove i eliminisala neke gubitke.
Aleksis Cipras je tokom posete Kipru, prvoj od kada je postao premijer, izjavio da je dužnička kriza evrozone zapravo kriza koja pogađa čitav kontinent. „Evropa je u krizi, a ne samo Grčka i Kipar. Iz tog razloga, Evropa mora doneti hrabre odluke kako bi vratila na snagu agendu za podsticanje rasta“, izjavio je Cipras.
„Grčko pitanje“ je i dalje najvažnije ali još uvek izaziva podele. Tako američki nobelovac Pol Krugman, ocenjuje da je „trojka“ prodavala Grčkoj ekonomsku fantastiku, a cenu zabluda elite plaća grčki narod. On apeluje na Evropu da pruži šansu novom grčkom premijeru u pokušaju da okonča noćnu moru u svojoj zemlji.
Sa druge strane, uprkos simpatijama koje imaju prema novoj grčkoj vladi, Slovenci većinom smatraju da otpisivanje dugova toj prezaduženoj državi ne dolazi u obzir. A i španski ministar finansija, Kristobal Montoro, odbacio je ideju „o izmeni uslova“ grčkog finansijskog paketa, navodeći da je Španija poštovala slične mere štednje. Pravila moramo da poštujemo, jer ako ih izmenimo, EU je mrtva, istakao je Montoro.
Da ode Nemačka a ne Grčka
Nobelovac, poznati ekonomista Džozef Stiglic, ocenio je da bi bilo dobro da evrozona opstane, ali ako se raspadne bolje je da je napusti Nemačka nego Grčka. „Politika štednje nije uspela na nivou cele EU, što se vidi i na primeru Španije i drugih zemalja“. Stiglic je jedan od 18 uglednih ekonomista, autora pisma, u kojem se ukazuje da bi Evropa profitirala ukoliko bi Grčkoj dala priliku za novi početak. U pismu se navodi i da bi Grčka trebalo da sprovede reforme, kao i ocena da je glavni problem Nemačka, koja je značajno profitirala od uspostavljanja evra.
Protiv rasprodaje
Ne bi bilo pametno nastaviti rasprodaju porodičnog blaga zemlje – kazao je grčki ministar finansija, ali je, istovremeno, isključio mogućnost poništavanja već završenih privatizacija, misleći pre svega na situaciju oko luke Pirej.
(I. Stanojević / Novosti)