Image may be NSFW.
Clik here to view.
Narodno pozorište danas se na komemorativnoj svečanosti oprostilo od Pavla Minčića (1931 – 2015), koji je bio verni član ove kuće od 1954. godine, do odlaska u penziju. Za to vreme u nacionalnom teatru ostvario je 125 uloga, a poslednja je bila u predstavi „Tužna je nedelja“ pre više od dve decenije, za koju je napisao i songove.
- Publika ga pamti kao glumca, satiričara, humoristu, humanistu i pijanistu. Pored pozorišne i TV glume bavio se režijom, komponovanjem muzike, adaptacijom tekstova, pa i prvim političko-satiričnim predstavama u „Krugu 101″. Iz tog vremena ostala je izreka da Narodno pozorište ima Veliku, Malu scenu i Pavla Minčića – podsetio je Dejan Savić,
v. d. upravnika nacionalnog teatra. – Bio je skroman čovek, sjajan glumac, čije su dimenzije znatno nadilazile ono što je sam o sebi mislio…
U biografiji umetnika, širokog spektra znanja i interesovanja, ostale su zabeležene kao najznačajnije uloge Emila („Jaje“), Baranžea („Nosorog“), Hljestakova („Revizor“), Jerotija („Sumnjivo lice“), Lučija („Mera za meru“) i, naravno, Reže Šereša u poslednjoj premijernoj predstavi „Tužna je nedelja“.
Vida Ognjenović, dramski pisac i reditelj, okarakterisala je Minčića kao glumca koji je ismejao šablon:
- U pozorište je stigao mladićki, drsko. Vižljast, dečačkog lica, ulazio je u moderne pozorišne podele, sasvim različit od tadašnjih glumaca biranih po stasu i glasu. Bio je čudna kombinacija Čarlija Čaplina i Frenka Sinatre. Sav u ritmu, bez poze, na juriš je osvajao scene.
O Minčićevoj svestranosti, ogromnom daru, zanosnom duhu, posvećenosti i odgovornosti, svedočila je i Rada Đuričin:
- Pavle Minčić mi je otvorio vrata pozorišta. Predstave „Ana Frank“ i „Olovka piše srcem“ dogodile su mi se zahvaljujući upravo njemu. Prvi je prepoznao moj dar, spremao me je za Akademiju – setno se prisetila naša glumica.
Komemoracija Pavlu Minčiću završena je spontanim i dugim aplauzom kolega, prijatelja i poštovalaca. Kremacija je održana istog dana na Novom groblju.
UMETNIČKA PRIZNANJA
Poznati glumac dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su: „Zlatni beočug za životno delo“, „Zlatni lovorov vijenac“, „Zlatni ćuran“, Nagrada „Radoje Domanović“, Nušićeva nagrada, Plaketa Jugoslovenske kinoteke i druge. Matična kuća, Narodno pozorište, dodelila mu je nagrade za ulogu Panurgija (1971) i režiju predstave „Markse, Markse koliko je sati“ (1983).
(Večernje novosti)
