Šiptari nikada nisu postojali kao narod, već ih je narodom učinio Austro – Ugarski dvor, ujedinio različita plemena, sačinio jedan jezik i sve to potpomogao novcem kako bi amortizovali srpske pritisak i težnju ka oslobađanju svih srpskih zemalja od kojih se dobar deo tada nalazio pod vlašću istih Austro-Ugara.
Bugarska istoričarka Teodora Toleva je tokom jednog istraživanja i potrage za dokumentima o međuetničkim odnosima u otomanskoj imperiji, u carskom arhivu u Beču našla dokumente u vezi tajnih sastanaka austro – ugarskog dvora održanih 1896!
Ti sastanci se spominju u dokumentu:“Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl”. Po bugarskoj istoričarki memorandum o četiri sastanka koja su održana pokazuje da krajem devetnaestog veka albanska nacija još nije postojala i da će Beč učiniti konkretne napore da je izgradi (!!!), homogenizira stanovništvo, promoviše jedinstvo između katoličkih i muslimanskih klanova, pomogne novinarstvo i obrazovanje naroda, izdavaštvo nacionalističkih publikacija, stvaranje jednog unificiranog književnog jezika, i tako dalje. Motivi Austro – Ugarske imperije su vrlo jasni: da kratkoročno ublažiti pritisak Srbije i Crne Gore a dugoročno Rusije.
Nauka se odviše bavila pitanjem dalekog porekla Albanaca – da li potiču od Ilira, ili od Tračana, ili od nekog drugog naroda ili plemena antičkog i praistorijskog sveta – i u tome se došlo do tragikomičnih nesporazuma i sukoba koji ni danas ne prestaju. A sve to vreme, vrlo je malo pažnje poklanjano u nauci inače nespornoj činjenici da se geneza albanskog naroda odigrala unutar srednjovekovne srpske države, u sklopu složenih političkih, socijalnih, kulturnih i etničkih promena i procesa koji su se u toj državi dešavali.
Albanci ni do danas nisu stvorili svoje ime za ovu staru srpsku oblast, niti su se potrudili da naziv Kosova polja prevedu na svoj jezik. Pa ipak, oni traže da im se srpski Kosmet danas, pod tim istim, nepromenjenim imenom, mada delimično očišćeno od Srba, preda u trajno vlasništvo.…
Problem Kosmeta za Srbiju rešiv. To nije država niti će ikada biti, već leglo mafije koja nema kapacitet da od te naše pokrajine stvori državu u kojoj će postojati vladavina prava i zakona jer se to krši sa osnovnim principima delovanja mafije. Glavna i gotovo jedina „privredna grana“ današnjeg Kosmeta je šverc i trgovina drogom. Zato ni posle 12 godina tamo nije proradila industrija niti se eksploatiše ruda iz 27 rudnika gotovo svih metala,pa i zlata.Na pokrajinu Kosovo i Metohiju se moraju izvršiti svi oblici pritiska,a Evropi i Americi pokazati odlučnost i rešenost Srbije da deo svoje teritorije vrati pod svoj suverenitet. U takvim okolnostima EU neće godišnje bacati 5,6 milijardi na održavanje neke kvazi države,od koje ne može da uzeti ništa, pa bi i oni promenili svoju politiku.
Februara 22. 2005. godine, procureo je dokument nemačke obaveštajne službe BND koji je bio označen kao Top sikret u kome stoji sledeće:
Kroz ključne igrače kao što su npr. Tači, Haliti, Haradinaj – postoji najbliskija moguća veza između policije, ekonomije i medunarodnog organizovanog kriminala na Kosmetu. Delovanje kriminalnih organizacija u pozadinu podstiće političku nestabilnost. Oni uopšte nemaju interesa u izgradnji funkcionalne i uredene države, jer bi to bilo štetno za njihove poslove u ekspanziji.
Međunarodne okolnosti nama idu na ruku jer zapad ubrzano tone, a shodno tome i njihov uticaj. Treba da znamo da ovo nije ni 90-ta, ni 99-ta kada su Rusi bili na kolenima, već 2013 godina sa znatno promenjenim odnosima snaga u svetu i sa EU u problemima do guše.Ako hoćemo da budemo uvaženi činilac na Balkanu, a to moramo da bi uopšte opstali, moramo imati i znatno opremljeniju i snažniju Vojsku, bez obzira da li se to Zapadu dopada ili ne. Jačanjem Vojske, pritiscima na kosmetske Albance, presecanjem narko-kanala Šiptara, i neskrivenom odlučnošću, tu našu pokrajinu možemo brzo vrati pod puni suverenitet Srbije.
Kosovo u stvarnosti daleko od suvereniteta, zavisno je od novca iz SAD i EU,koju de fakto još nije priznala ni svaka druga članica UN. Kosovo i Metohija je Srbija, i tamo još vredi Ustav Republike Srbije, i da, ako već treba da se traži neko rešenje, ono mora da se traži u skladu s Poveljom UN, Rezolucijom 1244 i pod hitno da se ovo pitanje vrati u Savet bezbednosti UN . U skladu s Rezolucijom Generalne Skupštine UN 2625 od 24 oktobra 1970. godine, nikakve teritorijalne promjene koje su nastale kao rezultat primjene sile ili prijetnje silom, ne mogu se priznati zakonitim. To je protivpravna aneksija.No, samo do trenutka dok strana kojoj je “oduzeta” teritorija, sama ne inicira proces priznanja. Samo ona to može uraditi i niko drugi.
Dugoročno i strateški moramo se povezati sa zemljama koje su naši tradicionalni prijatelji Rusijom i Kinom pre svega, zbog toga što su to zemlje u usponu, ogromne privrede sa kojima uvek možemo naći mnoštvo tačaka za saradnju. Od Rusije uvozimo energente i bićemo u tom domenu trajno zavisni, pa je i sa te tačke logično da sa njima imamo blisku saradnju. Srbi birajte: Bićete slobodan narod Euroazije, ili roblje atlantista u EU!
Kosovo i Metohija je srce Srbije, ne samo zbog Kosovske bitke koja je bila brana širenju Osmanske imperije, već je svaki Srbin na neki način povezan sa Kosovom i Metohijom. Oduzimanje Srbiji ovog dela njene teritorije, može se porediti sa oduzimanjem deteta porodici.
Ako Srbija može da se odrekne Kosova i Metohije kao same ideje svog postojanja, onda je posle toga svaki naredni korak u razgradnji srpske države i promeni istorijskog koda srpskog naroda mnogo lakši i izgledniji. I zaista, ukoliko smo spremni da kažemo da Pećka patrijaršija, Gračanica i Dečani nisu naši, onda se s pravom postavlja pitanje a šta je onda srpsko kada nisu ove svetinje. Kako ćemo bilo šta moći da branimo i odbranimo, kako ćemo bilo šta moći da dokažemo, ako pristanemo da Kosovo nije Srbija.
(Balkans Chronicles)