Piše: Pol Krejg Roberts
Neokonzervativci u Vašingtonu slave pomirenje Evrope sa Vašingtonovom spoljnom politikom, nakon uspeha sa aferom Šarli Ebdo.
Neće Francuzi više glasati sa Palestincima protiv Vašingtona i Izraela. Neće Evropljani više biti na strani Palestinaca. Neće se Evropa više protiviti novim ratovima na Bliskom istoku i neće francuski predsednik više insistirati da se obustave sankcije protiv Rusije.
Međutim, da li su neokonzervativci svesni da su oni takođe ujedinili Evropljane sa desničarskim antiimigracionim političkim partijama? Talas podrške za Šarli Ebdo je došao od Nacionalnog fronta Marin Le Pen, Partije nezavisnosti Velike Britanije Najdžela Feridža, ali i od nemačke partije PEGIDA. Ove partije se sada nalaze u antiimigracionom zanosu koji je nastao radi ujedinjenja Evrope sa Vašingtonom i Izraelom.
Arogantni i drski neokonzervativci su ponovo napravili grubu grešku. Jačanje antiimigracionih partija može da utiče na revoluciju evropske politike i uništavanje Vašingtonovog carstva.
Izveštaji UK Daily Mail-a i Zero Hedge-a da je Rusija obustavila dostavu prirodnog gasa za šest evropskih država sigurno su netačni. Ovi izvori jesu kredibilni i dobro obavešteni, ali činjenica je da bi takav potez napravio trenutni politički i finansijski haos.
Znamo da se nešto desilo, inače energetski zvaničnik EU, Maroš Šefčovič ne bi bio toliko zabrinut. Iako ne postoje konačne informacije, veruje se da je Rusija, umorna od krađe gasa od strane Ukrajine, preusmerila gas na Tursku, zaobilazeći Ukrajinu.
Ruski ministar energetike je potvrdio ovu odluku i dodao da, ako evropske države žele da iskoriste ove zalihe gasa, moraju da izgrade infrastrukturu i cevovode koji će dovoditi gas u njihove države.
Drugim rečima, postoji potencijal da će Evropa biti odsečena od gasa u budućnosti, ali to trenutno nije slučaj.
Šarli Ebdo i odluka Rusije da obustavi dostavu gasa Evropi trebalo bi da nas podsete da potencijal za „crne labudove“, događaje koji dovode do nenadanih posledica zvaničnih odluka, uvek postoji. Čak ni američka „supersila“ nije imuna na njih.
Postoji isto toliko dokaza da su CIA i francuska obaveštajna služba odgovorne za pucnjavu u Šarli Ebdo, koliko i dokaza da su pucnjavu izvršila braća Kuaši.
Pošto su se Francuzi postarali da ubiju braću pre nego što bi ona mogla da progovore, nikada nećemo saznati celu priču iza ove zavere.
Jedini dokaz koji ukazuje na to da su braća kriva jesu tvrdnje bezbednosnih snaga. Vlada nema dokaza za to, isto kao što nije imala dokaza za Sadamova „oružja masovnog uništenja“ ili Asadovu „upotrebu hemijskog oružja“ ili iranski „nuklearni program“. U svakom slučaju, braća Kuaši su mrtva i ne mogu da se bune.
Ako je ovo, što nikada nećemo zasigurno saznati, bio napad pod lažnom zastavom, Vašingtonov cilj je postignut. Međutim, ovaj uspeh ima i svoje nenamerne posledice. Te posledice su jačanje desničarskih partija u Evropi.
Ako je ova pretpostavka tačna, Marin Le Pen i Najdžel Feridž su u životnoj opasnosti, pošto će se Vašington suprotstaviti evropskim vladama koje ne sviraju kako on diriguje.
Zabrinutost zbog odluke Rusije da preusmeri isporuku gasa u Evropu je dokaz da Rusija ima mnoštvo karata u rukama koje može da odigra kako bi oborila političke i finansijske strukture zapadnog sveta.
Kina je takođe u sličnoj poziciji.
Ove dve države ne koriste te karte jer smatraju da to još nije potrebno. Umesto toga, dve sile se povlače iz zapadnog finansijskog sistema, kreirajući ekonomske institucije koje su im potrebne da bi postale potpuno nezavisne od Zapada.
Trebalo bi da budemo zahvalni što su Vladimir Putin i lideri kineske vlasti inteligentni i humani, za razliku od zapadnih lidera.
Zamislite samo da se Putin stvarno umešao zbog brojnih napada na Rusiju. Putin može da uništi NATO i čitav zapadni finansijski sistem kad god poželi. Sve što treba da uradi jeste da objavi da je NATO proglasio ekonomski rat protiv Rusije i da Rusija više ne prodaje energiju članicama NATO-a.
NATO savez bi se raspao pošto Evropa ne može da preživi bez ruskih energetskih zaliha. Vašingtonovom carstvu bi došao kraj.
Putin shvata da bi drski neokonzervativci morali da se spasu nuklearnim napadom, te je očigledno da Putin izbegavanjem provokacija spašava svet od nuklearnog rata. Hvala mu na tome.
Zamislite sada da kineska vlast izgubi svoje strpljenje. Sve što Kina treba da uradi da bi se rešila „nezamenljive i izuzetne“ sile jeste da proda svoja ogromna finansijska sredstva u dolarima odjednom, u istom trenutku kada Federalne rezerve budu prodale gomilu ugovora o zlatu bez pokrića na budućem tržištu.
Kako bi se izbegao finansijski kolaps SAD, Federalne rezerve bi morale da odštampaju ogromne količine novih dolara i da pokupuju kineska sredstva. Kinezi ovakvim potezom ne bi ništa izgubili, pošto bi Federalne rezerve morale da spasu SAD. Zatim bi kineska vlast trebalo da proda ogromnu količinu dolara koju je dobila za rasprodaju finansijskih sredstava u dolarima.
Šta će se onda desiti? Federalne rezerve mogu da štampaju dolare da bi kupile kineska sredstva, ali ne mogu da štampaju strane valute kako bi kupile dolare.
Dolare koje bi Kina izbacila na tržište niko ne bi hteo da kupi. Vrednost dolara će pasti u nepovrat. Vašington više ne bi mogao da štampa dolare. Amerikanci bi živeli u državi bez uvoza u kojoj su cene visoke, obzirom na to da su mnoga američka preduzeća u inostranstvu. SAD bi se suočile sa ekonomskom, društvenom i političkom nestabilnošću.
Kako je moguće da je vlada SAD, navodne „supersile“, nesvesna svojih slabih tačaka?
Amerikanci treba da shvate da je jedino što je izuzetno u vezi SAD neznanje stanovništva i glupost vlasti.
Koja druga država bi dozvolila gomili lopova sa Vol Strita da upravljaju njenom ekonomskom i spoljnom politikom, vodeći njenu centralnu banku i Riznicu i potčinjavajući interese građana radi interesa 1% na vrhu?
Ovako ravnodušno stanovništvo je sada u potpunoj milosti i nemilosti Rusije i Kine.
Desilo se još nešto veoma važno. Švajcarska banka je objavila da prestaje sa podešavanjem švajcarskih franaka u odnosu na evro i dolar.
Pre tri godine, priliv evra i dolara toliko je pomerio kurs franka da je postojanje švajcarskih izvoznih industrija dovedeno u pitanje. Švajcarska je najavila da će dalji prilivi stranih valuta biti propraćeni štampanjem novih franaka, kako se kurs ne bi menjao. Drugim rečima, Švajcarci su nameštali franak.
Švajcarska centralna banka je pre par dana objavila da prestaje sa nameštanjem. Vrednost franka je iznenadno porasla. Akcije švajcarskih izvoznih kompanija su pale, a hedž fondovi su pogodili likvidnost franka.
Zašto su Švajcarci to učinili? Oni su ovim potezom napali i centralnu banku i svoje izvozne industrije.
Odgovor se nalazi u tome što je državni tužilac EU naveo da centralna banka EU ima dozvolu da pokrene kvantitativno olakšavanje, tj. štampanje novih evra, kako bi ispravila greške privatnih bankara. Takva odluka znači da će se Švajcarska suočiti sa ogromnim prilivom evra, zbog čega bi švajcarska centralna banka morala da odštampa odgovarajuću količinu franaka kako bi održala kurs. Švajcarska banka veruje da bi morala da odštampa toliko veliku količinu novca, da bi ona premašila BDP Švajcarske.
Politika štampanja novca u SAD, Japanu, a sada i u EU, primorala je ostale države da podignu svoje valute kako bi sprečile porast kursa koji bi napravio problem sa izvozom i prihodima u stranim valutama. Na taj način je Vašington primorao svet da štampa novac.
Švajcarci su se povukli iz ovog sistema. Da li će i ostali da prate njen primer ili će se okrenuti ruskim i kineskim vlastima i njihovim monetarnim sporazumima, okrenuvši leđa korumpiranom Zapadu?
Nivo korupcije i manipulacije koji karakteriše ekonomsku i spoljnu politiku SAD danas nije bio moguć u vreme kada je Sovjetski savez suzbijao ambicije Vašingtona. Pohlepa za hegemonijom je od Vašingtona napravila najkorumpiraniju vladu na planeti.
Posledica ove korupcije su ruševine.
„Vođstvo prerasta u carstvo. Carstvo stvara drskost. Drskost donosi ruševine“.
(Webtribune.rs)