Piše: Željko Cvijanović
Da su našoj javnosti vrane već popile mozak, nema boljeg dokaza od odgovora na česte provokacije odapete iz Hrvatske. Dok vlast uglavnom ćuti – a ćuti jer kapira stvari, odbijajući da javnost suoči s tim – odgovori Hrvatima postali su neka vrsta jalove društvene igre. U sredini gde je ketman model komunikacije, sve je šire polje jurodivima i onima čija analiza dopire do potrage za imenom srpskog plejboja koji se davno potrudio da nova hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović zanavek omrzne Srbe.
Naravno, ona svoje besprizorne provokacije ne izgovara u afektu, već šalje poruke o svojoj spremnosti onima napolju koji su je na to mesto doveli – svetu koji razume da Evropa i Balkan srljaju u veliku krizu, gde mesta za tipove ni-voda-ni-vino Josipović više nema mesta.
Naime, nije ni slučajno ni dobrovoljno Srbija svoje tržište stavila u službu opstanka hrvatske ekonomije, kako to gledamo celu deceniju i po. Kao što smo posle 2008. stavili i svoju politiku i kulturu.
Najblaže rečeno omiljenom sintagmom nesuđenog viškog svetioničara: Hrvatska je iz Brisela dobila ulogu „lidera regiona“. Konkretnije: Hrvatska, kao u vremenima stvaranja dve Jugoslavije, treba da nepredvidive Srbe privodi zapadnoj kulturi, ovaj put još brutalnije i ogoljenije u skladu sa maksimom „teško pobeđenima“ i otvorenu mogućnost da se za tu ulogu u Srbiji sama naplaćuje.
Da bi to do kraja funkcionisalo, Hrvatska bi morala da bude malo jača, a Srbija još mnogo slabija. I trendovi su na delu: u trenutku kad ceo kontinent ide dođavola i sprema se za rat, Hrvatska se obilno naoružava, dok Srbija jednako veruje da nikad neće ratovati, lakomisleno odbijajući rusku ponudu da se naoruža na crtu.
O tome se, dakle, radi. Iako nikom normalnom kod Srba danas nije do rata, a naše reakcije na Grabar Kitarovićevu kazuju da bismo, pošto smo preuzeli Brozovu spoljnopolitičku doktrinu, preuzeti, ne daj bože, i ratnu. Opet smo „goloruki narod“, spreman za partizanštinu.
Željko Cvijanović, urednik portala „Novi standard“
(Večernje novosti)