Piše: Marina Raguš
Predsednik SAD, Barak Obama povodom okončanja borbene „misije“ američkih trupa u Avganistanu, obratio se vojnicima u mornaričkoj bazi na Havajima rečima: „Zahvaljujući izuzetnom služenju muškaraca i žena u američkim oružanim snagama, Avganistan ima šansu da ponovo izgradi svoju zemlju. Bezbedniji smo. Avganistan neće ponovo biti izvor terorističkih napada“.
Ovo je, valjda, trebalo da znači da su terorističke ćelije „likvidirane“, i da se u ovu okupiranu zemlju na koju je pre trinaest godina Amerika izvršila invaziju (loveći Osamu bin Ladena i Al Kaidu) vratio mir sa sve stabilnošću. Ili, je „talentovani“ američki predsednik mislio da terorističke ćelije više nisu pretnja za SAD. Jer nije apsolutno jasno kako to „Avganistan ima šansu da ponovo izgradi svoju zemlju“ kad je samo krajem novembra (2014), dakle- mesec dana pre Obaminog božićnog obraćanja vojnicima na Havajima-u jednom danu (27.11) izvršen serijal napada u diplomatskoj četvrti u Kabulu za koje su odgovornost preuzeli Talibani navodeći da su pogodili samo srce neprijatelja; dok je tokom dana bombaš samoubica automobilom punim eksplozivom udario u vozilo britanske ambasade. Samo tokom ovog napada poginulo je šestoro ljudi-jedan Britanac i šest Avganistanca.
Jedanaestog decembra (2014) bombaš samoubica digao se u vazduh u gimnaziji Istiklal u kojoj se nalazi francuski kulturni centar. Tokom ovog napada poginula je jedna osoba, dok je petnaest ranjeno. Istog dana, „desio“ se još jedan samoubilački napad u Kabulu tokom kojeg je poginulo šest avganistanskih vojnika. Talibani su preuzeli odgovornost i za ovaj napad.
Dakle, sve to uoči rimokatoličkog Božića kada se američki predsednik zahvalio vojnicima koji su služili u Avganistanu „za mirniji svet“.
Da podsetimo: posle napada Al Kaide, 11. septembra 2001. SAD je pokrenula kampanju „Rat protiv terora“, izvršila invaziju na Avganistan, i posle 13 godina i uloženih hiljadu milijardi dolara, do kraja prošle godine povukli su većinu borbenih snaga iz Avganistana. Samo 2014 u sukobima je poginulo skoro 10 000 civila i oko 5 000 avganistanskih vojnika. Tokom trinaest godina neslavne invazije i okupacije u Avganistanu poginulo je oko 2 200 američkih vojnika.
U skladu sa sporazumima koje je ratifikovao avganistanski parlament, SAD i NATO će moći da zadrže u okviru operacije “Odlučna podrška” oko 12.500 vojnika u Avganistanu tekuće (2015) godine.[v]Ukupni broj pripadnika međunarodnih trupa koji će ostati u Avganistanu posle 2014, kretaće se između 17 i 18 000 trupa. Prema planovima NATO i SAD, nova misija u Avganistanu trebalo bi da bude okončana krajem 2016. godine.
I, kako smo čuli od američkog predsednika, SAD su „bezbednije i Avganistan više neće ponovo biti izvor terorističkih napada.“ Jasno je, dakle, da Amerika ne „oseća“ pretnju od terorista iz Avganistana. Verujemo, da iza takvog osećaja stoje i čvrsta „uverenja“ poput „sporazuma o nenapadanju“. Jer, valjda je jasno da je Avganistan miljama daleko od bezbedne zone.
S druge strane, ko oseća (jer zna) potencijalnu opasnost iz ove zemlje?
„Postoje izveštaji da su njihovi (ISIL) emisari uočeni na severu Avganistana, što znači da se približavaju Centralnoj Aziji pa tako i ruskim granicama“naglasio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov u prošlogodišnjem intervjuu za Komersant. I, upravo ovde dolazimo do zapleta koji će, verujemo, obeležiti godinu u koju smo tako neizvesno zakoračili.
Nova žarišta, eskalacija sukoba na postojećim krizama „niskog inteziteta“ čini se da će puniti medije brutalnim prizorima terora nastalim kao neminovna posledica „najtraženijeg“ izvoznog artikla SAD-„demokratije“!
Kakve veze imaju teror i demokratija, recimo da je najbolje objasniti primerom koji je krajem prethodne godine tresao političku elitu SAD a jeste Izveštaj CIA povodom programa pritvaranja i istrage osumnjičenih za terorizam a koji je objavio obaveštajni komitet američkog Senata.
Ko je kraljica torture(?)-Oči i uši pripadnika sedme sile (ponajviše u SAD) bile su tokom osam meseci prošle godine usmerene ka pravom ratu koji se iza „zatvorenih“ vrata vodio na liniji Bela kuća- CIA-Kongres. Pitanje oko koga se sukobila američka politička elita bilo je da li će obaveštajnom komitetu američkog Senata biti dopušteno da koristi pseudonime kao sredstvo identifikacije likova u jednom od najbizarnijih izveštaja rada obaveštajne službe na terenu. Konačno, Senatu nije dozvoljeno da koristi pseudonime, CIA je cenzurisala izveštaj, a sve u strahu od „moguće odmazde“. I mediji su po objavljivanju izveštaja i saznali zbog čega je doneta takva odluka.
Petstodvadestosam strana dug, pet godina rađen, po brutalnosti sličan eksperimentima in vivo dr Mengelea u konc-logorima tokom Drugog svetskog rata Izveštaj o programu pritvaranja i istrage nad osumnjičenima za terorizam, nekima je potvrdio slutnje, drugima produbio pretpostavke-ali je sve koji pokušavaju da „shvate“ današnju korporativnu Ameriku ostavio bez komentara i s vrlo gorkim ukusom.
Na početku.
Ubrzo posle početnog šoka, od Nju Jorkera, NBS-ja, Forbsa, Veniti Fera novinske stranice vrištale su od analiza koje su preoblikovale, inače, duboko podeljeno američko društvo. I dodale temperaturu na kojoj se već poduže krčka „melting pot“. Do ključanja.
Delove neverovatne priče, prvi je uklopio producent i novinar istraživač s NBS-ja Metju Kol koji je otkrio da je visoki oficir CIA za borbu protiv terorizma, i dalje na visokoj funkciji u ovoj obaveštajnoj agenciji, u stvari žena bez imena ali s nadimkom: „kraljica torture.“ Ispostavilo se da je ova žena izvor užasnih i pogrešnih odluka sa tragičnim posledicama po SAD kao i da je upravo ona lepak kockica mozaika celog izveštaja. Njena priča ide celim putem dugim 528 strana bizarnog teksta.
Nečuvene greške tako visoko rangiranog obaveštajca, s izvanrednim ovlašćenjima počinju od 11. septembra kada je CIA dobila informaciju na osnovu koje su teroristički napadi mogli biti sprečeni; preko direktnog učestvovanja u sesijama torture nad osumnjičenima, pogrešno protumačenih informacija sa „terena“ i iniciranja hajke za navodnim „spavačima“ Al Kaide u Montani do obmanjivanja nazornog komiteta američkog Kongresa da je tortura (provođena tokom ispitivanja) imala uspeha.
Umesto, očekivane odgovornosti za, priznaćete, neverovatne profesionalne greške, kraljica torture umesto sankcija unapređena je u čin generala i vodi jedinicu „global džihad.“
Koje metode su činile program ispitivanja osumnjičenih za terorizam, kako su potplaćivane vlade država u kojima je CIA formirala tajne zatvore pre odvođenja u Gvantanamo, koliko je nevinih bilo oteto i pritvoreno u tim postrojenjima, koliko su iznosile nadnice za strah i pretrpljene muke nevino osumnjičenih, ko su arhitekte programa mučenja i zašto je privatna firma angažovana u te svrhe-konačno koliko će obelodanjeni izveštaj koštati Ameriku koja je umesto terora uništila temelje na kojima je nekada počivalo društvo ove prekookeanske zemlje – teme su kojima ćemo se baviti dok u potpunosti ne razotkrijemo vezu terora i demokratije koju su SAD brendirale u kampanji „porobljavanja“ sveta. Ili, kako bi još neki rekli, uspostavljanja unipolarne kompozicije sveta.
Jedno je sigurno-obelodanjivanje izveštaja pokazalo je da je nezvanična (ali i kritično masovnija) Amerika podeljenija nego što se mislilo i da u pozadini bukti sada već bezskrupulozan rat između korporativne i građanske Amerike.
Nastaviće se…
(Fondsk.ru)