Hakija Meholjić, načelnik Stanice bezbednosti u Srebrenici, u razgovoru sa načelnikom Centra službi bezbednosti u Tuzli, 21. avgusta 1995. godine, svedočio je da je, od 26. aprila 1993. godine, kada je postavljen na tu dužnost do „pada“ tog gradića u istočnoj Bosni, registrovana 23 ubistva, od kojih je 21 rasvetljeno, osumnjičeni su bili pod istragom, „ali da se više od toga nije moglo da učini“.
„Novosti“ su u posedu te službene beleške, koju je sačinio Hajrudin Alispahić, gde se, pored Meholjića, kao izvor o događanjima u Srebrenici, spominje i radnik Policijske stanice u Srebrenici, Fahrudin Alić, koji je, kasnije, dobio zaposlenje u CSB Tuzla.
Meholjić i Alić, predočavaju da imaju i saznnja o ubistvu izvesnog Bilala, „izbeglice iz Vlasenice, oca troje dece, koji se žalio na raspodelu humanitarne pomoći, navodno što je organizovao miting žena“. Oni smatraju da je tog muslimana ubio Amir Salihović, zvani Arkan, koji je bio komandir čete vojne policije u „Naserovoj diviziji“ i da se dogodilo u naselju Klis. Oni spominju i ubistvo Hameda Salihovića, bivšeg načelnika SUP Srebrenica, koje se desilo 19. maja 1995. i koje nije rasvetljeno. Navodno, Hamed je ubijen u zasedi, u noćnim satima, a u njegovom društvu su tada bili Ibran Mustafić, poslanik u Skupštini RBiH i načelnik SJB Srebrenica, Muhamed Salihović. Mustafić je, tada, teško ranjen.
Meholjić i Alić smatraju da je ovaj zločin na sunarodnicima organizovao vojnih vrh Srebrenice, na čijem je čelu bio Naser Orić. Ova dvojica su precizirali i poimence, ko najviše zna o zločinima.
Oni dalje navode da su Naser Orić i Mujo Manđić iz Potočara, bili suvlasnici tri kafića u gradu, koji su radili, tokom rata, a „roba je nabavljana od četnika na mestu razgraničenja, gde je cvetao šverc, Srebrenica-Bratunac-Žuti Most. U nekim drugim beleškama DB Tuzla, kao jedan od Srba koji su bili u lancu šverca, spominje se Tanasić iz Bratunca.
- Poznato nam je da je Kemo (Mustafe) Mehmedović (54), osumnjičen za tri ubistva i da je pobegao u Austriju, gde se i sada nalazi – svedočili su srebrenički policajci.
Bekstvo mu je omogućio Naser Orić.
I ubistvo, Nurifa Rizvanovića, majora bivše JNA, iz iste je kuhinje. Ovaj čovek koji je došao da se bori na strani sunarodnika u Konjević Polje došao sa 550 vojnika stradao je po naređenju Nasera Orića.
- Što se tiče rapodele humanitarne pomoći, velika količina je izdvajana za vojsku, da bi je, zatim, vojnici Nasera Orića, prodavali na pijaci. Šećer, so i brašno za Orića prodavali su Fahrudin Salihović, Hamdija Fejzić, Suljo Konaković i druga civilna i vojna lica. Lično Orić je izvesnom Bajazitu dao 600 kilograma brašna, za interventni vod kojim komanduje, a bilo je poznato da Bajazit nije pripadnik Armije RBiH – navode Meholjić i Alić.
Njima je, takođe, bilo poznato da je 1994. godine, na sednici IO SDA, održanoj u hotelu „Domavija“, na članove odbora bačen bojni otrov, što su, kako tvrde učinili, izvesni Mujkanović i Valid Delić.
- Utvrđeno je da su Naser Orić i Fahrudin Salihović, načelnik opštine Srebrenica, na početku rata iz fabrike „1. mart“ u Srebrenici, uzeli oko 28 kilograma zlata i da ne zna se gde je ono završilo – zapisao je bezbednjak Hajrudin Alispahić.
Spominju, između ostalog, da je Naser, navodno, u septembru 1994. godine, od 2.000 litara nafte, namenje vojsci, uzeo za sebe 1.400 litara i ostavio u kući, u Potočarima.
- Narod je pričao je pričao da je Naser nameravao da pravi hipodrom za trke konja, ali ga je od toga odvratio Zulfo Tursunović – stoji u belešci, jednoj od mnogih u okviru operativnog rada DB Tuzla, pod nazivom „Guber“.