Image may be NSFW.
Clik here to view.
Srbija ima zakone za zaštitu prava nacionalnih manjina i njihovo uključivanje u društvo, ali se oni ne sprovode na adekvatan način, poručili su govornici na konferenciji „Različiti modeli inkluzije nacionalnih manjina“
Oni su na konferenciji „Različiti modeli inkluzije nacionalnih manjina“ u Beogradu naveli i da su mehanizmi za ostvarivanje prava nacionalnih manjina nevidljivi u javnosti.
Savetnica u Sektoru za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije Ministarstva kulture i informisanja Aleksandra Đorđević rekla je da je Zakon o kulturi dobar primer zakona koji štiti prava nacionalnih manjina u Srbiji i zahteva njihovu inkluziju u društvo.
„Problem je što se zakoni u Srbiji ne primenjuju na adekvatan način jer su u društvu prisutne organizacione i fizičke barijere, kao i neka shvatanja zbog kojih određene osobe ne mogu da iskoriste svoja prava“, istakla je ona.
Đorđević je dodala da to ministarstvo aktivno saraduje sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, raspisuje konkurse i finansira projekte za unapređivanje njihovog društvenog položaja, ali je problem, kako je kazala, zatvorenost tih projekata za širu javnost.
„Ti projekti su često zatvoreni za širu publiku, a ponekad se sama ciljna grupa izostavlja iz njihove realizacije“, smatra ona.
Savetnik u Kancelariji za ljudska i manjinska prava Vlado Radulović ocenio je da javnost ne prepoznaje značaj rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina za razvoj i unapređivanje prava nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja, jezika i informisanja.
Prema njegovim rečima, značajan doprinos ostvarivanju prava nacionalnih manjina ta kancelarija je dala pripremanjem Strategije prevencije i zaštite diskriminacije, koju je Vlada usvojila 2013. godine, a koja predstavlja usaglašen sistem mera, uslova i instrumenata javne politike.
Koordinatorka Regionalnog centra za manjine Jovana Vuković navela je da iako postoje mehanizmi za zaštitu manjinskih prava, oni su nevidljivi, kaznena politika je blaga, a institucije nisu dovoljno osetljive na ta pitanja.
„Žrtve u njima dozivljavaju sekundarnu diskriminaciju kao da su one odgovorne za kršenje njihovih prava“, istakla je ona.
Na konferenciji, koju je organizovala Regionalna akcija za umetnost, kulturu i unapređivanje zdravlja, vođa tima projekta
„Promocija ljudskih prava i zaštita manjina u jugoistočnoj Evropi“ Emir Adžović poručio je da je za poboljšanje položaja pripadnika nacionalnih manjina neophodno poći od opštinskog nivoa.
„Na taj način možemo ispitati njihove probleme i onda ih podeliti sa državnim organima“, rekao je on i dodao da se taj projekat trenutno sprovodi u 36 opština u regionu.
Konferencija je otvorena nastupom učesnika iz osam zemalja regiona i predstavlja završnu aktivnost projekta „Inkluzija manjina ne treba biti iluzija“, tokom kojeg su učesnici koristili pozorišnu metodologiju da ukažu na probleme diskriminacije, netolerancije i isključivanja manjina iz različitih društava.
