Piše: Ivan Zacarin
Serija događaja u Ukrajini poslednjih meseci bila je ispunjena izborima, svođenjem računa posle njih i nejasnoćama oko raspodele vlasti između interesnih grupa, poznatim još kao koalicioni sporazum. Kad su se evroukrajinci prestali baviti svim tim interesantnim stvarima, pokazalo se da je u zemlji disbalans u OES (Ujedinjeni energetski sistemi Ukrajine) dostigao 5.600 megavati (stanje od 4. decembra). Ovaj kaleidoskop prilično odvraća pažnju od realne (ne baš blistave) podele vlasti u Ukrajini. Počela je još u proleće, ali kraj se još ne nazire – sa velikom pažnjom završetak se može očekivati početkom leta 2015. godine. Reč je o globalnoj borbi između Porošenka i Kolomojskog.
KO JE POBEDIO NA IZBORIMA
Prema rezultatima parlamentarnih izbora, Kolomojski je odneo pobedu i učvrstio svoje pozicije u Vrhovnoj Radi. Prema rečima S. Olijnika (područni oligarh iz plejade u kojoj se nalaze Filatov i Korban), „najmanje 200 poslanika u parlamentu slušaju mišljenje Kolomojskog“. Pretpostavimo da je to preterivanje, ali je istina da postoji grupa od 30-35 vernih sledbenika. Osim toga, Jacenjuku, savezniku oligarha, ostalo je mesto premijera. To omogućuje obojici da se zajednički bore protiv Porošenka.
Jačanje pozicije omogućilo je Kolomojskom da nanese protivniku tri značajna udarca:
1. Jaka medijska kampanja uslovnog naziva „Majdan protiv Jareme“ (državni tužilac Ukrajine). Nije stvar samo u tome što je Jarema predsednikov čovek. Državni tužilac – najverovatnije, ne na sopstvenu inicijativu, ali rat je rat – neoprezno se umešao u dve veoma osetljive sheme vezane za Igora Kolomojskog: ispumpavanje nafte iz cevovoda i licitacije Ukrnafte, na kojima Kolomojski prodaje naftu sam sebi po sniženoj ceni. Pritom, ako je to u startu izgledalo kao kompromitovanje protivnika putem kontrolisanih medija od strane prestupnika, što je u Ukrajini svakodnevna stvar, krajem novembra je to preraslo u ulične proteste čiji je jedan od koordinatora, po svemu sudeći, S. Ivanov (bivši saradnik luganskog tužilaštva, bloger-rusofil, odnedavno na jaslama SBU – Službe bezbednosti Ukrajine). Kako kažu, procenite sami;
2. Druga meta je rukovodilac Nacionalne banke Ukrajine V. Gontareva. U proleće je rukovodstvo kompanije Privat osmislilo elegantnu shemu, dobivši od NBU refinansiranje u razmeri od 11,6 milijardi grivni (oko milijarde dolara po tadašnjem kursu), kada je kao zalog predstavljena imovina i aktiva na Krimu (već u to vreme nepovratno izgubljena za Privat). Posle toga se promenilo rukovodstvo NBU i shema ispumpavanja besplatnog novca iz nacionalne banke nije više funkcionisala. Sadašnji rukovodilac bi možda rado nastavila tamo gde je stao njen prethodnik, ali, kao i Jarema, ona je Porošenkov čovek;
3. Treći udar je nanesen nedavno u Vinici – centralnom regionu, gde je i mesna i centralna vlast bila povezana sa Porošenkom i pre njegovog izbora za predsednika. Masa nacionalista, probivši kordon milicije, upala je u oblasnu administraciju zahtevajući ostavku šefa regiona i oduzimanje mandata celom nizu poslanika regionalnog saveta. Zanimljivo je to što su „dobili svoje“ i borci bataljona Nacionalne garde Vinica. Ipak, glavno dostignuće dana, bez sumnje, bio je taj filmić.
Na taj način, napadajući Porošenka sa raznih strana, Kolomojski jednim udarcem rešava dva zadatka: pokušava da spasi sheme iz senke, zahvaljujući kojima funkcioniše njegova biznis imperija, i trudi se da „odgrize“ deo Porošenkovih nadležnosti da bi obezbedio svoje poslovanje, ne odmah i sad, nego na duži rok.
Tamo peni, ovde šiling, a ponegde i funta
Ranije smo razmatrali izvore prihoda Kolomojskog. Jedino što su to bili prihodi iz mirnog vremena, a rat je otvorio i neke druge mogućnosti:
1. Pomenuto refinansiranje (11,6 miliona grivni);
2. Sniženje cene ukrajinske nafte, koju je oligarh uspeo da odbrani (tri milijarde grivni);
3. Razlika između knjigovodstvene i realne vrednosti 606 hiljada tona nafte, koja protiče kroz cevi (280miliona dolara);
4. Prodaja nafte od strane Ukrnafta rođačkim strukturama Privata po sniženim cenama (1,18 milijardi grivni);
5. Nabavka goriva za potrebe vojske (0,545 milijardi grivni) itd.
Ukupno, prema ocenama ukrajinskih sredstava informisanja, prihod od različitih operacija sumnjive zakonitosti nije manji od 20 miliona grivni. Međutim, to je samo ono čemu se moglo ući u trag.
Iznos nije mali, tim više u sadašnjoj ukrajinskoj realnosti. Posebno ako se uzme u obzir da je u proleće dobijeno refinansiranje najverovatnije konvertovano u valutu (za pola godine kursna razlika iznosi oko 4,5 miliona grivni).
Prema rečima političkog komentatora D. Džangirova, i to je malo: „Sada se stvarno odvija žestoka borba (između predsednika i šefa Dnjepropetrovske regionalne državne uprave). Motivacija je ekonomska. Privatbank i grupa Privat u normalnim uslovima, bez državne podrške, korupcionaških shema, zaplena i neobičnih sudskih rešenja – bili bi bankrot. Shodno tome, Kolomojskom je neophodno da te sheme i dalje postoje, počevši od refinansiranja od strane NBU (za početak, bar 10 milijardi grivni), pa do neispunjenja rešenja o plaćanju poreza pojedinih struktura.“
Džangirov misli da grupa Privat ima toliko mnogo problema i da ih može rešiti samo uz pomoć pritiska na vladu, predsednika i parlament. Naravno, on to i radi, razlika je samo u tome što iz nabrojanih centara vlasti odistinski pritisak mora da vrši samo na Porošenka, a ostale je dovoljno zamoliti.
KUDA TO SVE IDE
Neki ukrajinski politikolozi pogrešno misle da će to stanje sukoba između predsednika i oligarha zapustiti proces federalizacije u Ukrajini. Razume se da je to pogrešno mišljenje. Ranije smo razmatrali suprotnosti između centra i regiona Ukrajine i znamo da se radi o feudalizaciji, a ne federalizaciji. Njen početak će ubrzati vanredni izbori narodnih poslanika lokalnih saveta, koji će se održati na Porošenkovo insistiranje na proleće 2015. godine. Prema njegovom planu, završetak biračkog ciklusa (predsednički, parlamentarni, lokalni izbori) rasteretiće sistem vlasti i obezbediće mu vertikalu na koju se može osloniti. Međutim, zajedno s tim, izbori će formirati i uticaj Kolomojskog u za njega važnim strateškim regionima.
Kolomojski je prvi ukrajinski oligarh koji je rešio da se otvoreno suprotstavi vlasti i da faktički izmesti svoju biznis imperiju iz nadležnosti Ukrajine. Posebne odnose s vlašću ukrajinski oligarsi su imali i ranije, cena tih odnosa nije bila javna i ličila je na otkupe za vreme feudalizma. Prostije rečno, oligarhu su javljali koji iznos poreza na kraju godine moraju platiti njegove strukture ne bi li ostali neprikosnoveni. Iskoristivši situaciju (od koje je glavna slabost državne vlasti), oligarh je jednostrano suspendovao taj konsenzus, a rezultati prolećnih izbora trebaju da ojačaju njegov demarš.
Porošenko ima dva načina da vrati poreze Privata u budžet – da podeli vlast (centralnu, a ne regionalnu) ili da sprovede finalnu rasprodaju državne imovine u korist Kolomojskog. Postavljanje pomoćnika oligarh-gubernatora rejdera Filatova na mesto rukovodioca kontrolne komisije za pitanja privatizacije – govori u korist izbora drugog puta.
(Izvor: Odnako / za Standard.rs preveo: Petar Minić)