Belgija je opštim štrajkom dovedena do zastoja, zaposleni vazduhoplovnih, železničkih i trajektnih linija širom zemlje stupili su u koordinirani štrajk, najveći koji je ta zemlja videla u poslednjih nekoliko decenija, a osim pomenutih ustanova štrajk je zatvorio vladine kancelarije, škole i luke. Na period od 24 sata prizemljeno je otprilike 600 međunarodnih i domaćih letova.
„Svi letovi su otkazani, ne radimo do sutra u isto vreme”, rekla je Florence Muls, glasnogovornica briselskog aerodroma.
„Prava katastrofa”, reči su kojima je upravnik aerodroma Charleroi, Jean-Jacques Cloquet, opisao otkazivanje letova. Putnici u Antverpenu, Liežu i Ostendu takođe osete posledice štrajka.
Isti period trajanja štrajka primenili su i zaposleni državne železnice. Eurostar vozovi koji putuju na relaciji London – Brisel zaustavljaju se u francuskom gradu Lilu odakle kreću nazad. Kompanija očekuje poremećaje do utorka ujutro.
Štrajku su se u ponedeljak pridružile škole, fabrike, metro i gradski autobusi na državnom nivou koji su takođe obustavili rad.
Proteste predvode vodeći trgovački sindikati, a započeli su još u novembru kada se na protestnom skupu protiv mera štednje okupilo više od 100 hiljada nezadovoljnih građana. Tada su svet obišli snimci policije koja vodenim topovima rasteruje demonstrante svih životnih dobi i zanimanja.
Nova belgijska vlada, koalicija četiri NATO-EU stranke, preuzela je vlast u oktobru i vrlo brzo unela nemir među stanovništvom s objavom planova o povećanju starosne granice za penziju, otkazala povećanje plata državnim službenicima i smanjila beneficije za zdravstveno i socijalno osiguranje. Očekuje se da će se kroz rezove obezbediti ušteda od 11 milijardi evra.
Zemlju predvodi Šarl Mišel, jedan od najmlađih evropskih premijera, njegova prema poslu orijentisana stranka reformisticki pokret predvodi politiku mera štednje koje su najveći problem demonstranata. Celoviti plan uvođenja mera štednje biti će završen u periodu od pet godina.
Protestuje se širom Evrope
Belgijski štrajk nije jedini u Evropskoj uniji, u petak 12 decembra 40 hiljada ljudi okupilo se kako bi protestovalo protiv reformi premijera Marija Renzija. Zemlja je u najdužoj recesiji od Drugog svetskog rata, a reforme najviše pogađaju najsiromašnije slojeve stanovništva, italijanski premijer smatra kako će se uvođenjem reformi podstaći ekonomija.
Hiljade univerzitetskih radnika i studenata protestovali su protiv budžetskih rezova na štetu obrazovanja, u protestu su im se pridružili trgovački sindikati kako bi protestovali protiv ‘temeljne krize’ s kojom se visoko obrazovanje suočava.
Španija, koja se od početka krize nagledala nasilnih protesta, nedavno je donela zakon kojim se zabranjuju protesti, a vladi omogućava da se na žestok način obračuna s nezadovoljnicima, dozvoljeno je propisati kaznu do 600 hiljada evra osobi koja na bilo koji način spreči normalno poslovanje vladinog objekta.
Na hiljade ljudi protestima pokušavaju uticati na mere štednje nametnute od strane EU u Grčkoj, paralelno sa time Atinska berza akcija beleži najveći pad od 1987. godine.
(advance.hr)