Piše: Petar Iskenderov
Evropska ekonomija se još uvek vrti u krug. Među bitnim pokazateljima za procenu poslovne klime Evrope služi i tzv. „indeks poslovnog optimizma“ Ifo koji se izračunava u Nemačkoj, a koji je počeo da pada brzinom slobodnog pada. U septembru je bio 104,7 poena, u avgustu 106,3 poena. Ako se uzme u obzir da je i u avgustu taj pokazatelj u odnosu na juli bio niži za 1,7 poena, što je premašilo i najpesimističkije prognoze, sada već može da se govori ne o pretpostavci, već o činjenici: ekonomija Nemačke, te „lokomotive“ zone evra, pada u obliku spirale i, kako kažu eksperti, ona je „odradila svoje“ tako da investitori prestaju da veruju čak i u njenu budućnost. „Evropa stagnira“- to je zaključak koji proizilazi iz poslednjeg mesečnog izveštaja međunarodne istražne kompanije Markit.U tom dokumentu se konstatuje da je u septembru takozvani „zajednički indeks menadžera kupovine“ u zoni evra – najmanji od decembra 2013.
U suštini, zona evra je u stanju stagnacije još od aprila. „Obnova će trajati godinama“ – to je neutešna prognoza Karla Vajnberga, glavnog ekonomiste finansijske analitičke kompanije High Frequency Economics iz Njujorka.
Evropskim tržištima nimalo ne pomaže ni zaoštravanje situacije u svetu, konkretno na Bliskom Istoku. „Sve snažniji geopolitički rizici, uz strahovanje za evropsku ekonomiju, odbijaju investitore“ – kaže Metju Šervud, glavni analitičar investiciono-analitičke agencije Perpetual Ltd. iz Sidneja. „Tržište u ovom trenutku izgleda prilično nestabilno“ – potvrđuje Šejn Oliver iz Sidneja, analitičar u kompaniji AMP Capital Investors Ltd. – Na njega bitno utiče sve širi konflikt na Bliskom Istoku, baš kao i loši statistički podaci Evrope.“
U takvoj situaciji članice EU prebrojavaju gubitke koji nastaju zbog antiruske politike Brisela. U tom sumnjivom takmičenju vodi Estonija. Za ovu malu baltičku republiku koja je dospela pod ruske kontra-sankcije količina izvezenih prehrambenih proizvoda je izuzetno važna. Proračuni organizacije International Trade Center, za koju rade analitičari UN i Svetske trgovinske organizacije, dokazuju da, pokorno idući za nalozima Vašingtona i Brisela, Talin sebe lišava 38,7% tržišta tvrdih sireva, kao i mladih (u ukupnoj vrednosti 36,1 milion dolara), 16,7% tržišta mleka i pavlake (19,3 mln $), 21,9% tržišta duboko zamrznute ribe (17,7 mln $). Plasman jogurta, kefira i ostalih proizvoda od fermentisanog mleka je smanjen za estonske potrošače za 40,1%, što je gubitak od još 7,3 mln $. Tržište za plasman mlečne surutke bez Rusije se smanjilo za 18,1% zbog čega je estonska blagajna siromašnija i za 2,5 mln $. Estonija izvozi 13% svinjetine manje nego pre sankcija a to je, izraženo u novcu, 5,1mln $.
Ukupni gubici Estonije su zbog „sankcionog rata“ po najskromnijim procenama već prešli 100 miliona dolara. Do početka tog rata Estonija je spadala među tri glavna izvoznika roba koje su dospele pod ruske antisankcione mere. Ona je na rusko tržište izvozila 16% prehrambene robe, a više od nje su u Rusiju izvozili samo Litvanija i Finska. Iza nje su bili Latvija, Norveška i Poljska. Pri tom je učešće Rusije u estonskom izvozu bilo oko 13%. Rusija je treći partner Estonije – posle Švedske i Finske, pri čemu su odgovarajući pokazatelji sve tri države vrlo blizu jedan drugom (razlika je u samo nekoliko procenata).
Zvanični rezultati 2012. godine govore da je obim robne razmene Rusije i Estonije iznosio 2,45 mlrd €. Skoro dve trećine tog iznosa (1,52 mlrd €) je predstavljao estonski izvoz. Uvoz ruskih roba je bio 0,93 mlrd €.
U izvozu estonskih poljoprivrednih proizvoda učešće ruskog tržišta je preko 20%. U Rusiju se najviše izvoze proizvodi prerade mleka: četvrtina je išla na rusko tržište.
Evo i opštih cifara: bivši ministar estonske vlade, ekonomista Rajvo Vare je unapred proračunao da mere kojima je Rusija odgovorila na sankcije Estoniju mogu da koštaju u perspektivi oko 3% BDP-a, konkretno – preko pola milijarde evra. Ali ti gubici se ne odnose samo na nacionalni agroindustrijski kompleks. Smanjiće se i tranzitna plaćanja od kojih estonska državna kasa takođe ima lepu zaradu. „Najpre će se osetiti zbog tranzita, jer će biti mnogo manje prevoza“, – kaže Rajvo Vare.
A rukovodilac estonskog Saveza proizvođača mleka Jaanus Murakas je već pozvao vladu da njegovoj privrednoj grani hitno finansijski pomogne. Po njegovim rečima „sankcioni rat“ tera estonske proizvođače mleka i mlečnih proizvoda da povećaju prodaju na lokalnom tržištu, što stvara veliku opasnost zbog pretrpavanja tržišta i naglog pada cena, mada proizvođači i bez toga poslednjih godina rade na ivici rentabilnosti. Ukoliko mleko još više pojeftini, biće mnogo farmera i preduzeća za proizvodnju i preradu mleka koje čeka bankrotiranje – to je verdikt Jaanusa Murakasa.
Uopšte nije čudno što i Estonci, i njihove prve komšije iz pribaltičkog regiona vrlo pesimistički gledaju na svoju ekonomsku budućnost. „Kada se prognozira budućnost često se koristi reč „neodređenost“ jer se ne zna čime se sankcije još mogu dopunjavati“ – piše u litvanskom internet-izdanju Delfi.lt: „Sankcije ometaju ekonomske veze sa Rusijom. Teško je reći kako će se to odraziti na našu ekonomiju“.
„Mere koje je Rusija preduzela kao odgovor na sankcije počinju da se osećaju na prehrambenom tržištu Evrope“ – konstatuje londonski Gardijan. A ako se uzmu u obzir ekonomske srazmere mera kojima je ruska država odgovorila na zapadne sankcije, može da se napravi zaključak da će takav utisak samo da se pojačava. Estonski Institut za konjukturu je već objavio izveštaj za perspektivu iz koga proizilazi da će samo ukupni „prehrambeni“ gubici u nacionalnoj ekonomiji (zbog „sankcionog rata“) možda doći i do cifre od 150 miliona evra. Od njih jedna polovina predstavlja gubitke koje će doneti proizvodi koji se više neće prodavati ruskom tržištu, a još toliko (75 miliona evra) će biti indirektni gubici. Kako je izjavio Marje Jozing, direktor Instituta konjukture, najjače će nastradati proizvođači estonskog kačkavalja, koji će izgubiti 2 miliona evra. Odmah iza su preduzeća za preradu ribe i morskih plodova, kao i proizvođači mleka i mlečnih proizvoda. Glavni gubitaši će biti estonski proizvođači poljoprivrednih sirovina koje predstavljaju bazu nacionalne poljoprivrede. „Veze sa prehrambenim proizvodom moramo da počinjemo od farmera. Odnosno, kod proizvoda je rizik jednostavno podeljen. Ali što se tiče sirovina – rizik će morati da osete ne samo proizvođači sirovina, već i kupci gotovog proizvoda. Odnosno – to baš i nije dobra novost“ – žali se šef Saveza prehrambene industrije Estonije Sirje Potisep.
Ali mora da se računa i da se sve što je rečeno odnosi samo na period sankcija koji je ruska strana već odredila – a to je godina dana. Jasno je da ukoliko Evropska unija nastavi da sledi antiruski pravac koji vodi Vašington – na produženje roka embarga kao i drugih mera kojima Rusija odgovara se uopšte neće dugo čekati. A to Estoniji i njenim parterima iz Evropske unije nikako ne može biti najbolji oslonac za budućnost!
(Fondsk.ru)